ПО ЧЕМУ ЈЕ КУМАНЕ КОД НОВОГ БЕЧЕЈА ЈЕДИНСТВЕНО У СВЕТУ? Тајну "крије" Црква Светих архангела

БАНАТСКО село Кумане у општини Нови Бечеј има мање од три хиљаде становника и све оскудније приходе, али и те како богате трагове у историји и култури.

Фото: В. Стругар

Село је још 1758. године добило цркву од бусења покривену чамовом шиндром, а железничку станицу 1883. Овде се половином деветнаестог века родио знаменити глумац и редитељ Лаза Телечки, а како мештани воле да се похвале, имали су и прву "слободну територију" током Другог светског рата - још пре Ужичке републике.

Фото: В. Стругар

Можда зато једна од централних сеоских улица и даље носи име маршала Тита, паралелна са оном главном - народног хероја Љубице Одаџић.

У самом срцу Кумана је Црква Светих архангела, јединствена у Војводини: једнобродна богомоља, са звоником на западној фасади. Њена градња завршена је 1834, а неку годину касније браћа Михајло и Лазар Јанић изрезбарили су иконостас (са елементима барока и класицизма), док је осликавање иконостаса урадио тада већ прослављени иконописац Темишварске епархије Никола Алексић. За само две године, између осталог, осликао је 47 икона, живопис, а на своду солеја монументалну зидну композицију Света Тројица са јеванђелистима и пет слика.

Фото: В. Стругар

На једној од њих можда и у свету јединствен призор у фрескосликарству: Исус Христос држи ашов у левој руци док се обраћа Марији Магдалени.

Протојереј и професор Православног богословског фекултета Универзитета у Београду Радомир Поповић, за "Новости" објашњава да овај призор, извесно, има симболичко значење:

- Пре него што је Адам избачен из Раја, у њему није растао коров већ само племените биљке. У Књизи постања, после изгнања из Раја, земља је почела да рађа трње и коров... То је, у ствари, последица првобитног греха. Каже се да ће човек с муком обрађивати земљу од које ће морати да живи. Према томе, ако не окопавамо земљу, не плевимо, не жањемо, нећемо имати од чега да живимо. Ово би могло да буде објашњење и откуд ашов у рукама Господа Исуса Христа.

Фото: В. Стругар

Посвећени Црви и вери, сељани се поносе и новијом историјом, истичући да су њихови сиромашни преци одмах прихватили идеју социјалдемократије:

- Међу првима смо, са ове стране Саве и Дунава, основали и социјладемократску партију која је и победила на неким локалним изборима. Већ 1905. пола села било је под утицајем идеја Светозара Марковића и Васе Пелагића - објашњава Жика Радин, библиотекар у пензији. - У Првом светском рату наши сељани учествовали су као војници Аустроугарске монархије, углавном на фронту у Галицији, где су се масовно предавали Русима и убрзо прикључили Октобарској револуцији. Вратило се њих осамдесетак који су по повратку донели идеје комунизма. У Куману је основан први партизански одред који је положио званичну заклетву. Устанак је подигнут 4. јула, а у селу су петнаест дана касније већ основали одред. Место где је положена заклетва у немачким картама обележено је као "слободна територија" и то нешто пре Ужичке републике. Такође, у немачким списима се Кумане већ тада звало "Црвено Кумане"...

Фото: В. Стругар

У центру овог села 1. јуна 1952. подигнут је споменик палим борцима Другог светског рата, а тај дан се и данас обележава као - слава села. У периоду изградње, можда баш због угледних учесника НОБ, овде је подигнута фабрика кућне хемије која је "хранила" породице многих мештана.

Фото: В. Стругар

- До 2000. године имали смо фабрику која је ушла чак и у уџбенике географије... У међувремену је приватизована, па уместо 250 сада има 12 радника - додаје Радин. - Преполовљен је и број становника. Почетком осамдесетих било је четири-пет хиљада људи, данас имамо тек 2.700 становника. Од ово мало пољопривреде не може да се живи, а више немамо ни индустрију. Узгајају се углавном ратарске културе, сунцокрет и пшеница. Живи се и од сточарства, али и ту је неумољива статистика: осамдесетих је имало 12.000 оваца у нашем атару, сад око хиљаду и сто. До пре десетак година било је четири хиљаде крава, данас - ни пола... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације