Репортаже

ХИМАЛАЈЕ НЕ БИСМО НАДВИСИЛИ БЕЗ ИБРЕ: Некадашње старешине 63. падобранске уручиле признање колеги пилоту Зинаиду Ибраковићу

Драган Вујичић

18. 05. 2024. у 18:30

У ДРЕЖНИКУ код Ужица, некадашње старешине, сада резервисти 63. падобранске бригаде, окупљени у тим "Небеске видре", уприличили су Меморијални скок и тако обележили 20 година од када су поставили светски рекорд: групни скок са 9.205 метара без употребе кисеоника, при чему је свој рекорд надмашила и "анушка", како од милоште зову авион "анов АН 26", који се у тој мисији "попео" готово 1.705 метара изнад свог тзв. плафона лета, прописаног по летној књижици произвођача.

ХИМАЛАЈЕ НЕ БИСМО НАДВИСИЛИ БЕЗ ИБРЕ: Некадашње старешине 63. падобранске уручиле признање колеги пилоту Зинаиду Ибраковићу

Скокове у знак сећања на највећи падобрански подвиг у нас извели су пуковник Ненад Кузмановић, заставник Иван Ђорђевић и генерал Јелесије Радивојевић, и то право у генералову златиборску авлију у Дрежнику. После приземљења прослављени командант 63. бригаде упутио се право према "шефу 'анушке'" пилоту, потпуковнику Зинаиду Ибраковићу, да га "укори" што сада није пилотирао "утвом" као на АН 26, онда када су постављали светски рекорд.

Осим Меморијалног скока "Небеским видрама", у Дрежнику је било важно и да колеги Зинаиду Ибраковићу уруче Повељу захвалности за службу и другарство. Он је више од 20 година са падобранцима чувене бригаде делио живот, а никад ниједан најтежи летачки задатак у миру и рату није био без њега. Пилот ЈНА и ВС, Зинаид Ибраковић је родом из Витеза у БиХ, а у време великих искушења, када су се "цепали" и земља и људи Ибра је, како кажу, остао веран војничкој заклетви и друговима из строја:
- Без Ибре, оваквог човека и пилота никад "Видре" не би прескочиле и надвисиле Хималаје - рекао је генерал Радивојевић.

Чињеница је да смо са "анушком" могли да идемо још најмање 500 метара горе, каже Ибраковић

А, потпуковник Ибраковић никада није причао ни како је оборио светски рекорд у плафону лета својом "анушком", дижући је 1.705 метара више него што "може" тог 12. маја 2004. Није говорио ни како су то примили у Кијеву, где је била Фабрика за склапање "анова". Није причао ни детаље породичне драме на почетку грађанског рата 1991, коју је преживљавао са породицом и својим друговима са којима је везан официрском заклетвом.

- Иза подухвата дизања АН 26 више од 1.700 метара изнад декларисаног плафона лета од 7.500 матара, са 12 падобранаца унутра, остала је чињеница да смо могли да идемо још најмање 500 метара горе над Батајницом. У кабини уз мене су били копилот Данило Милић, навигатор Игор Скелеџија, механичар Борис Јовановић и телеграфиста Радован Дражић, који нажалост више није међу нама. Заставник Дињашки, механичар је као и увек, на земмљи, припремио авион за лет - сећа се пилот Ибраковић.

Додаје и да је "анушку", ту "птицу" под редним бројем 71371 давне 1981. у ЈНА примио заставник Ђурица Станковић у Нишу.
- Ако авиону АН 26 оставите "суве моторе" он може на месец! Проблем код скока са екстремне висине од 9.205 метара коју смо достигли био је што никад нико пре није отварао падобранску рампу на овој висини, а то заправо успорава "птицу" и нарушава њену савршену аеродинамику. Око тог техничког детаља било је после највише питања у Кијеву, где су се налазили конструкторски бирои "Анов" - објашњава Ибраковић.

Знао сам где и зашто сам пошао

ЗА све нас официре рат деведесетих је још болна тема. Никад нисам имао дилему да ли треба отићи из војске којој сам заклео и да ли би било часно напустити колеге када им највише требаш. Летели смо 1991. и 1992. непрекидно са свих аеродрома ЈНА обављајући најтеже задатке у времену када је земља нестајала. Мени то није био проблем, знао сам где сам и зашто пошао - каже Ибраковић.

А Зинаид неће да заобиђе ни сећање на генералну пробу славног скока из 2004, када је направљена грешка па су падобранце уместо на Батајницу избацили на Сурчин скоро под авион једне авио-компаније који је био на полетању:

- Била је то грешка навигатора. Био је замена у посади и направио је омашку. Знате, на 6.000 метара висине пилот над Батајницом испред себе види и Солун и Ниш у даљини, али не и земљу. Срећом, све је прошло добро, нико није озлеђен.

Затим, Ибраковић не крије да је током 43 године службе био и озлеђен, додуше на земљи и накратко, али довољно да оседи.
- Маја 1992. на последњи празник ваздухопловства ЈНА чак четири пута сам излазио пред строј колега да би ме наградили. Пар дана касније звали су ме у канцеларију Команде транспортне бригаде у Нишу, где ми је речено да више не долазим на посао. Некоме из Београда је био сумњив мој ДНК. Официр који ми је то саопштио хтео је у земљу да пропадне, а ја умало нисам умро. Срећом, срамота је трајала три месеца, али за мој образ и схватање части то беше као 300 година.
Додаје да у Нишу за 20 година живота никад нису имали проблем због порекла:
- Супруга Бландина је из Хрватске, син Мирза је рођен у Нишу и сада је агроинжењер у Новом Саду. Са њим, његовом женом Душицом и унуцима Вањом и Александром сада живимо у Новом Саду. Ниш нам је заувек остао у дивном сећању - каже Ибра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

Свет

0 28

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15