СРПСКИ ЂАЦИ СУ РАДОЗНАЛИ И ЖЕЉНИ ЗНАЊА: Научник Грег Гејџ, наше и средњошколце из света у Београду упознаје са основама неуронауке

ДА ЛИ сте некада чули како ваш мозак и мишићи звуче док међусобно "комуницирају" и како то изгледа уживо, директно снимљено, на екрану? Довољно је, уз мало слане воде, залепити три електроде, две на подлактицу, једну на шаку, и повезати их са уређајем који ће очитати звук. Онда само стискате и отварате песницу и сваки пут чује се јасан и гласан шум. А шта се заправо догађа? Преко електрода на кожи снимани су и тонски појачани електрични импулси тела које мозак шаље када "каже" руци да се се помери, а звук долази од таквих импулса у мишићима.

Фото: Н. Скендерија

Прилику да доживе ово необично искуство имају наши и страни ученици средњих школа и студенти који у Центру за промоцију науке (ЦПН) у Београду, бесплатно похађају летње радионице Грега Гејџа, познатог америчког неуронаучника који већ деценију сарађује са ЦПН. Идеја им је, како каже, да кроз ове програме инспиришу младе на што више креативности.

На једном месту, у простору Центра намењеном само за израду и извођење експеримената, посвећено раде студенти из САД, Јапана и Индонезије, као и средњошколци из Србије. У тимовима, занесено "дају живот" својим пројектима, цртају, рачунају, секу картоне, одмотавају клупко канапа и конца, лепе пластичне делиће и повезују их тако да формирају облик шаке. Све врца од креативности, жамора, радосне размене идеја, често и смеха.

Фото: Н. Скендерија

- Овде смо да бисмо омогућили студентима да осмисле неки занимљив пројекат повезан са људским телом. Желели смо мање дигиталног, а више аналогног сучељавања или како се то каже интерфејса. Употреба папира, конца и картона много је занимљивија јер подстиче креативно размишљање. Креативност је кључна у науци за развијање што бољих експеримената. У супротном, сви би радили исте експерименте на исти начин, што би било веома досадно - каже Грејџ за "Новости".

Објашњава нам и да полазници тренутно конструишу интерфејсе између мозга и машине. Један тим прави Морзеов детектор, други игрицу, а трећи паметну кућу.

Фото: Н. Скендерија

- Учесници одлично реагују и на експерименте, често су задивљени и узбуђени приликом њихове примене. То што виде резултате у реалном времену и разумеју сложене концепте кроз практичне активности чини им учење занимљивим и незаборавним. Заједничка особина нам је страст према науци и образовању. Сви смо посвећени томе да неуронауку учинимо доступном и занимљивом свима, без обзира на њихово претходно знање - каже Грејџ.

Познати неуронаучник нам открива и да је његов приступ науци неформалан и забаван, али да је врло озбиљно схвата. Има и речи хвале за ђаке и студенте из Србије.

- Српски ђаци и студенти су ентузијастични, радознали и жељни знања. Постоји значајан потенцијал за развој неуронауке у Србији, што ће се сигурно и догодити уз одговарајуће ресурсе и подршку за неговање младих талената и иновативних умова.

Фото: Н. Скендерија

Један од њих је сигурно и ученик Алекса Здравковић, који је на радионицу ЦПМ стигао из Ниша.

- Завршио сам прву годину средње електротехничке школе и дошао сам да бих сазнао више о неуронауци. Упознао сам другаре из целог света, са којима тренутно правим пројекат игрица које користе мишиће као контролоре. Игра је за двоје, обоје ставе електроде на мишиће и ко га јаче стегне победиће. Цела школа је на енглеском па ми је занимљиво и да "вежбам језик" - рекао нам је Алекса.

Млади Јапанац Теруаки Кимишима (20) је већ део Гејџовог тима:

- Овде је много занимљиво, подучавајући ученике и сам долазим до нових сазнања. Уживам гледајући их како се забављају док се баве електрофизиологијом или неуронауком. Трудим се да им на најједноставнији и најбољи начин приближим све што знам.

Истражује и неуророботику

БУДУЋНОСТ неуронауке је узбудљива. Са напретком технологије и све већим разумевањем мозга, на прагу смо револуционарних открића. Сигуран сам да ће неуронаука бити интегрисана на свим нивоима образовања, инспиришући нову генерацију научника и мислилаца. Уз то, ми истражујемо неуророботику, развијамо мале роботе који користе вештачке мреже неурона, а деца могу да их програмирају, што ће отворити нове могућности за учење и експериментисање - каже Грег Гејџ.

Отворено 14 лабораторија

ГЕЈЏ је донирао опрему као и своју књигу са занимљивим и једноставним приказима за извођење мноштва експеримената, неким средњим школама у Србији. У њима су оформљене и лабораторије тзв. мејкерс лабови, простори за заједничка окупљања младих истраживача.

Фото: Н. Скендерија

- Ови простори су замишљени не да буду формалне учионице, већ место где ће средњошколци реализовати неке своје пројекте, нпр. ако професори физике или биологије желе да им одрже неке ваншколске активности - објашњава Алекса Васић, из ЦПН. - Ту могу да се опробају у дизајну или прављењу нечега на 3Д штампачу или да ураде различите пројекте и уче оно што кроз формално образовање не могу. До сада је отворено 14 мејкерс лабова у Србији, у септембру ће бити још 15, а користе их и техничке школе и гимназије.

Наш зет

МОЈА супруга Александра је из Београда, отуда сам повезан са Србијом. Ова лична повезаност подстакла је код мене дубоко интересовање и посвећеност доприносу образовној и научној заједници у Србији - појаснио нам је Гејџ своје интересовање за будуће и младе научнике у нашој земљи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације