ЧЕМПРЕСИ СА ХИЛАНДАРА ИЗНАД ГРОБОВА СРПСКИХ ЈУНАКА: На Крфу где лежи Јанис Јанулис који је ковао братство наша два народа током Великог рата

СЕЛО се зове Епископијана, а гробље је на самом врху, путем из села, нема 50 метара. И даље се не може никуд - пута нема. Изнад мермерних споменика је небо и сунце. Лево испод пуца видик на море, а иза и десно су макија и камењар. Баш ту, на врху, лежи Јанис Јанулис, човек који је задужио Србе.

Foto Arhiva

Споменик Јанулису се лако пронађе. Српска тробојка постављена је испод његове слике на мермеру. У истој гробници лежи и његов син Христос који је следио очев завет. Двојица Јанулиса, како је у књизи "Србија на Крфу" записао Радивоје Петровић, "симболи су крфске душе и анђеоске природе мештана острва".

А Јанис је имао 13 година јануара 1916, када је српска војска почела да пристиже у његово село Агиос Матеос. Био је само чобанче које је живело уз вијугави друм делећи са овцама исти кров. Видевши високе, измучене људе у униформама како пристижу у стројевима и како падају поред друма од болести и умора, пришао је са млеком, сиром...

Фото: Д.Вујичић

У књигама су накнадно забележене његове речи: "Господо официри, на овој њиви на којој сам сејао жито и њиме хранио своју продицу можете формирати гробље. Њу занавек поклањам умрлим српским војницима!".

Да ли су то биле баш те речи и да ли је чобанин од 13 година могао да поклања земљу, небитна је прича. Важније је да смо спуштајући се из Епископијане низ уски асфалт пронашли незаорану Јанулисову њиву. Показали су је мештани уз објашњење:

- То је комад земље одмах уз новосаграђени ауто-салон, једина необрађена њива са чемпресима на њој. Ови четинари су на Крфу реткост, а потичу са Хиландара. Доносили су их на српска гробља калуђери са Хиландара да буду стража над мртвом српском војском.

Потврдио је овај необични историјски детаљ и Жељко Поповић из крфског Удружења српско-грчког пријатељства, објашњавајући да су на њиви која је припадала Јанулисима из Епископијане сахрањивани Срби и да та земља заиста више никад није узорана. Међутим, на плацу другог Јаниса Јанулиса, никао је Споменик дринској дивизији, који је откривен 16. маја 1916, дан уочи напуштања Крфа од српске војске.

Фото: Д.Вујичић

Плац за споменик уступила је Општина Агиос Матеос и та земља је некада припадала човеку са истим именом, Јанис Јанулис. Овај Грк умро је пре Првог светског рата, био је из другог села... и није имао наследнике.

И јула 2024. на Крфу потврдило се:

Друга прича која је чекала да се наново открије дочекала је репортере "Новости" у оближњем селу Прасуди. На овом делићу крфске обале настала је чудесна слика војника Дринске дивизије на купању, под будним оком официра. Слика се недавно нашла на "мрежама" и нема је у читанкама о догађајима из Првог рата. Ни војника данас нема - стражари само моћно камење из плаветнила.

- Не знам ко је сликао ове јунаке на плажи, али фотографија је одвајкада у власништву породице. Наследио сам је од деде, такође Илијаса, и баке Аспасије. Уз њу је ишло и предање и мит о српској војсци на Крфу - испричао нам је власник прелепог ресторана видиковца Илијас млађи.

Управо он је слику ставио на интернет и заштитни је знак његовог ресторана. Млади Грк из 21. века, који је у туристичком бизнису, сведочио нам је како су његови преци у време Великог рата били пољопривредници, затечени јадом српских војника искрцаних 1916. То хришћанско сажаљење грчких сељака над људским костурима веома брзо се претворило у усхићење васкрсом људи и људскости.

- Деда Илијас је имао 16 година када је видео Србе и до краја живота је причао о високим костурима који ускрснуше из смрти пред његовим очима за кратко време. Деда се младости сећао "кроз Србе" и причао је да је сваки дан и по цео дан ишао за тим људима који су прво јаукали и стењали, а онда су брзо почели да се смеју, задиркују и веселе. Он је оставио слику и сведочанство да је фотографисао неки бркати човек - причао је унук.

У разговор на "српској плажи" убрзо се умешао онижи симпатични Грк са "денди брадицом". Сирос Јанулис, потомак трећег колена Јаниса Јанулиса из Епископијане. И не може да се каже да је "стигао као наручен", јер га је у ствари телефоном позвао Илијас видевши да "иду Срби".

- Јуче је овде било 11 вас из Београда. Мој деда Јанис има улицу на Вождовцу - поносно се представио Јанулис из трећег колена.

Затим је први пут за новине говорио:

- Одлука нашег претка Јаниса Јанулиса да никада ону земљу са српским костима не заоре је хришћанска и ми Јанулиси се поносимо. Ја се нисам родио кад је он умро, али знам да он сада из своје хумке поносно гледа у Пантократора (највиши врх острва 906 метара).

Сведочили су како је познато да су многе њихове баке одлазиле из села за Србију код ђувегија из Дринске дивизије. Илијас је запамтио како се његов учитељ у средњој школи презивао Андрејић и да се говорило да је потомак неког српског војника који се после рата вратио на острво.

Фото: Д.Вујичић

И онда сазнасмо од ових младића да поред Прасуде живи и ради Костас Андриотис и његова супруга Борјанка. Рекоше нам да је овај двојац "срце културе" Агиос Матеоса. Док Борјанка диригује хоровима, Костас цео живот истражује прошлост острва. Костас је ишао трагом српске војске преко Солунског фронта и Кајмакчалана до Србије.

- Има хлеба, има лука, нема само трука-трука - баш ово нам је казао Костас Андриотис на "чистом српском језику" преко мобилног телефона пошто су га пријатељи пронашли. И смејао се српској шали из 1916. која је остала да се испреда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације