МИСТЕРИЈА ШАРКАМЕНА МИСТЕРИОЗНА АРХЕОЛОЗИМА: Наставак истраживања археолошког локалитета "Врело" код Неготина, започетог пре три деценије

ЛОКАЛИТЕТ "Врело" Шаркамен за 30 година дало је светској културној баштини сет златног накита, једини у свету, али не и одговоре на питања зашто је на тако неприступачном терену подигнута царска палата. Шаркамен својом мистеријом још мучи српску археологију.

Фото: С.М.Јовановић

Знало се још од Феликса Каница да у удаљеном кланцу шаркаменског беспућа постоји римски град. Иако га је овај аустроугарски путописац описао 1889, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947, "Врело" се први пут истраживало 1975, а интензивније тек од 1994. Ових дана настављена су ископавања на овом локалитету с краја трећег и почетка четвртог века нове ере.

Екипа археолога коју предводе др Софија Петковић, научни саветник Археолошког института, руководилац пројекта и Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине, координатор пројекта, а у којој су и археолог Марија Јовић и др Игор Бјелић, научни сарадници Археолошког института у Београду, истражују простор југозападне куле, са унутрашње и спољне стране.

- Ту је релативна висина око 12 метара, а нисам сигуран да имамо негде очувану кулу те висине. Пад терена на Шаркамену то и омогућава, имамо чак и други ниво са прозорима. Биће врло интересантно кад се она буде ископала, документовала, а потом и кад се буде конзервирала - каже Гордан Јањић, који овај меморијално-резинденцијални комплекс императора Максимина Даје истражује још од 1994. када је пројектом руководио академик Драгослав Срејовић.

ФОТО: С. М. Јовановић

Уместо да разоткрије своје тајне, касноантички локалитет "Врело", на тридесетак километара од Неготина, а пет од села Шаркамен, чини се, из године у годину изазива све већом мистеријом.

- После само две године, 2. октобра 1996. на четири и по метра у дубини маузолеја пронашли смо 204 грама тежак сет златног накита. Тај налаз се састоји од три огрлице, једне дијадеме, две витичарке, три прстена, две наушнице и девет волтивних плочица у облику златних лимова, невелике површине, а на три су били утиснути отисци римских солида Диоклецијана, Галерија, а трећи је, сасвим сигурно, Максимин Даја - наводи Јањић.

Шаркаменско здање грађено је осам година. Кратко, колико је и трајала владавина Максимина Даје, од 305. када је дошао на власт до 313. године нове ере када је убијен. Овај царски комплекс међутим, никада није у потпуности завршен. А плени невероватним решењима чију аналогију не налазимо ни у суседном Гамзиграду, Галеријевој царској палати, ујака Максимина Даје.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Максимин Даја, архитекте које су радиле Шаркамен, овде на овом простору, нама причају једну причу за коју ми још увек нисмо сигурни шта она може да значи. Имамо утврђење, 100 са 100 метара, са 10 спољних кула, које су све различите, неке унутра осмоугаоне, споља кружне, друге су унутра кружне, споља осмоугаоне, неке су и унутра и споља осмоугаоне, друге, пак кружне и споља и унутра. Имамо само једну улицу која спаја источну и западну капију. То је читава једна архитектонска игра. Притом имамо и пуно отвора који показују на довод и одвод воде. Шаркамен је на неприступачном месту, иако 100 метара северно постоји много повољнији простор где би му и климатски било боље, где су и ружа ветрова и видик другачији. Али, он је спушта готово на дно удолине, близу потока. Зашто, верујем, показаће нам се ускоро - додаје Јањић.

Археолози често у шали кажу да је на "Врелу" пронађено више злата него керамике. Својевремено је археолог Ђорђе Јанковић, у близини маузолеја, пронашао делове статуе цара на престолу, од порфира из пустиње Гебел Дохан, који се користио искључиво за статуе чланова царских породица. Пре 28 година пронађен је и златан накит императорове мајке, а од тада ни - ексер.

- Оно што јесте интересантно у Шаркамену јесте да ми покретних налаза немамо. Било их је у тумулу, имали смо то злато, али надаље ништа. И то је дилема, као и зашто је на овом месту подигнута палата. Шта се ту десило, постоје претпоставке. Аналогију налазимо са неким утврђењима и палатама у Шпанији, евентуално на Хадријановом зиду у Британији, где такође постоје монументалне грађевине лишене било каквих налаза - наводи Јањић.

Истраживања овог локалитета, које спада у ред царских меморијално-резиденцијалних грађевина каквих, уз Ромулијану, Јустинијану Прима, Медијану, на подручју Србије нема много, већ годинама прате и конзерваторски радови. Импозантни, масивни зидови на до сада истраженим деловима овог здања, видљиви су и спремни за посете, а само утврђење заштићено од утицаја времена и атмосферских падавина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације