ГЛИНА ЈОШ НЕМА ДОСТОЈНО ОБЕЛЕЖЈЕ ЗА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ПОКОЉА У ЦРКВИ: Спомен-дом који је септембра 1995. преименован, још носи име Хрватски

ПОМЕНОМ који су служили пароси глински Горан Каламанда и петрињски Саша Умићевић, полагањем црвених ружа на платоу у Глини, уређеном на месту где је била стара Црква рођења пресвете Богородице, у понедељак у 19 часова, одржана је комеморација умореним Србима, жртвама монструозних усташких злочина у мају и крајем јула 1941. године.

Фото: И. Маринковић

 У два језива покоља у овој банијској вароши, најпре су у ноћи између 12. и 13. маја свирепо убијени готово сви глински мушкарци Срби - њих око 400 старијих од 16 година, а два и по месеца касније у глинској православној цркви, измасакрирано је и заклано најмање 1.764 наших сународника доведених из оближњих села и углавном из општина Топуско и Вргинмост. Покољ у глинској цркви је најмасовнији злочин усташких кољача над Србима изван система концентрационих логора Госпић - Јадовно-Паг и логора Јасеновац.

Комеморацији коју су организовали Српско народно вијеће (СНВ) и Антифашистичка лига Хрватске (АЛХ), уз потомке жртава присуствовали су и специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих са Хрватском Веран Матић, представници амбасаде Србије у Загребу, амбасадор Аустрије у Хрватској Јозеф Маркус Вукетић и грађани који су дошли да одају почаст зверски умореним Србима од усташа које је предводио Мирко Пук, познати глински адвокат и министар у влади Анте Павелића.

Фото: И. Маринковић

Присутнима се најпре обратила Весна Тершелич, председник АЛХ:

- Јавност је тек недавно сазнала да је у Загребу требало да се одржи изложба Музеја холокауста из Вашингтона и хрватскох институција. Међутим изложба није одржана јер је хрватска страна у координацији Министарства културе и медија одбацила сваку могућност да се геноцид у НДХ повеже са Србима, америчке институције нису пристале на то и изложба није одржана.

Фото: Википедија

Предсеник СНВ Милорад Пуповац подсетио је да је Спомен-дом у Глини, изграђен 1969, од септембра 1995. преименован у Хрватски дом, али да у регистру Министарства културе Хрватске има статус Меморијалног центра страдања цивилних жртава у парохијској Цркви рођења пресвете Богородице у Глини, међутим то не пише на самом Дому, нити се игде може видети да је реч о таквом меморијалном месту.

Веран Матић је казао да су се у Глини и на Банији догодили злочини према српским цивилима са намером потпуног потирања народа и да се то догађало и у богомољама:

Фото; Архива/Игор Мркаљ

- Цркве које су предвиђене да буду места заштите, утехе, молитве, претварана су у стратишта, управо да би се сва нада и вера у Бога избавитеља, у потпуности за један народ уништила заувек.

Међу присутнима је био и Милан Врга, чија су двојица прадедова уморена у глинској цркви:

- Моји прадедови Милош Врга и Петар Линта позвани су у цркву да се разговара о покрсту, речено им је да их нико неће дирати, да неће имати проблема, али нису се никад вратили. Над њима и над осталим жртвама НДХ је извршила тежак злочин - рекао нам је Врга.

И Милану Јањанину убијен је деда:

- Усташе су дошле у наше село Горња Бачуга да га траже, али он се био сакрио. Баби су рекли да му пренесе да дође у Глину јер му је тако поручио његов побратим Хрват, али то није била истина, што су укућани сазнали, али је било касно. Никад га више нису видели.

Крваве усташке пирове у Глини преживела су само двојица Срба - Никола Никица Самарџија и Љубан Једнак. Њихова сведочења о мајском и о покољу у глинској цркви забележила је тадашња Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, али је оригинално Самарџијино, густо куцано на две стране пронађено пре десетак година у Хрватском државном архиву у Загребу, кутија 228, бр. 9650, о чему је писао историчар др Игор Мркаљ.

Фото: Државни архив Хрватске/Игор Мркаљ

Говорио је Никола Комисији 1945, да су жртве најпре биле заточене у Котарском затвору у Глини, одакле су у ноћи између 12. и 13 маја, превожене камионима у оближње село Прекопа, где су вршене масовне ликвидације над ровом дугом 40, а широком 12 метара. Испричао је и да је од тренутка када су их пребијене и измрцварене терали да се попну у камионе смрти, знао куда крећу и себи је говорио: "Ја се морам спасти". И успео је. Одупро се усташким чуварима и скочио у реку Глину. У потери је рањен је у руку и ногу, али је наставио да се скрива и бежи. Иако исцрпљен домогао се Мајских Пољана, где му је пружена помоћ. Усташе су му биле на трагу, па се преко Кордуна домогао Београда, набавивши пропусницу на лажно име. Убрзо су му се придружили супруга и деца. Ипак, на савет пријатеља 1943. прешао је у Богатић, а годину касније се вратио у Београд када је град ослобођен.

После рата желео је да се врати у Глину, али супруга није хтела. У родни град дошао је још само два пута: на позив Земаљске комисије 15. јуна 1945. када је дао исказ о свом хапшењу, затварању и бегу, и 12. маја 1946, поводом петогодишњице злочина над Србима у глинској цркви, када је у Прекопи служен помен над гробовима невиних жртава. Том приликом је, како је остало у сећању старијих Глињана, окупљеним породицама жртава испричао оно што је као живи сведок те страшне ноћи видео и доживео. Жртве мајског покоља ексхумиране су поткрај 1947. и сахрањене у заједничкој спомен-костурници на православном гробљу у Глини.

Помен и комеморација у Глини 29. јула 2024.Foto: Фото: И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

По повратку у Београд, Никола је радио у Занатској задрузи на Косанчићевом венцу, све док 1955. није добио дозволу да отвори своју радњу у Улици Змаја од Ноћаја. Преминуо је изненада у 61. години, септембра 1969, а сахрањен је на Топчидерском гробљу.

Љубан Једнак је остао у Глини, у кући недалеко од цркве у којој је 1941. преживео све страхоте од усташких кољача. Као носиоцу Партизанске споменице и једином преживелом у масакру, после рата предлагано му је да живи у Загребу или Београду, а дијаспора му је нудила да се пресели у Америку, али он је желео да буде у Глини.

- Живео је мирно дању, иако је деценијама имао тешке ноћне море, чији смо били сведоци - испричала је раније за "Новости" Душанка Зорић, ћерка Љубана Једнака. - Никога није мрзео, био је поносан и живео је за своју децу и унучад. Пола века касније, 26. јуна 1991, припадници хрватске паравојске су у најжешћим борбама око полицијске станице у Глини, највише пуцали на кућу Љубана Једнака. Знали су да је то кућа јединог сведока усташке свирепости у глинској цркви 1941. Чак су и изрешетали и његову белу кошуљу која је стајала у ормару.

Фото: Приватна архива

Љубан је преминуо у Београду, 5. маја 1997, готово без игде ичега. Био је прогнаник у колони која је у злогласној "Олуји" кренула пут Србије, увече 4. августа 1995. А, само четири дана пре него што ће се наћи у тој колони страдалника, Љубан је у Глини примио Орден Светог Саве првог реда који му је уручио патријарх Павле. Том приликом тадашњи поглавар СПЦ је Љубана пољубио у руку. Љубан Једнак, којег су усташе клале 1941, а њихови истомишљеници прогнали 1995, симбол је страдања Срба у Хрватској током 20. века.

Препоручујемо

Репортаже

0 5

СВАКИ ДИНАР НАС ПРИБЛИЖАВА ЦИЉУ: Храм светог кнеза Лазара у Шиду покренуо акцију прикупљања средстава за иконостас и осликавање

29. 07. 2024. у 16:24

Репортаже

0 8

МИ КРНИЋИ ПРАВИМО ТИМ ЗА ОИ: Зрењанинка која живи у селу Конак са мужем и троје деце и три бебе у стомаку, у шали, најављује

30. 07. 2024. у 17:13

Репортаже

0 3

ШКОЛИ ИМЕ ПРВОГ СРПСКОГ ОЛИМПИЈЦА: У јеку највеће спортске манифестације родни Надаљ се одужује Чувеном Момчилу Тапавици

30. 07. 2024. у 17:02

Репортаже

0 17

МИСТЕРИЈА ШАРКАМЕНА МИСТЕРИОЗНА АРХЕОЛОЗИМА: Наставак истраживања археолошког локалитета "Врело" код Неготина, започетог пре три деценије

30. 07. 2024. у 15:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације