Репортаже

НИЧЕ СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ГЛИНИ: Има више од 1.000 метара квадратних корисне површине, биће место окупљања Срба са Баније (ФОТО)

Ј. Матијевић

01. 08. 2024. у 11:47

ВАРИОЦИ постављају елементе од метала, четири-пет радника рашчишћавали су и припремали материјал за даље грађевинске радове, шеф градилишта Милан договара детаље предстојећих послова са архитектом Милошем Ушљебрком... Иако је "звезда" немилосрдно пекла, живо је било на градилишту будућег Српског културног центра у Глини који ниче у самом срцу овог градића и постаће место окупљања не само наших сународника из овог места већ и са целе Баније.

НИЧЕ СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ГЛИНИ: Има више од 1.000 метара квадратних корисне површине, биће место окупљања Срба са Баније (ФОТО)

Радови су почели прошле године, а за Центар се заправо обнавља кућа српске породице Летић, смештена у центру Глине, прекопута места где је некада била Црква Рођења Пресвете Богородице, у којој су усташе крајем јула 1941. починиле један од најмонструознијих покоља Срба током Другог светског рата.

- Српски културни центар у Глини имаће више од 1.000 квадратних метара корисног простора у приземљу, на спрату и у поткровљу, укључујући и помоћне просторије где ће бити кухиња - открива нам архитекта Милош Ушљебрка, према чијем пројекту се обнавља кућа Летића. - Успели смо да сачувамо добар део старих зидова и елемената старе зграде, као и оригиналну крушну пећ, односно пећ за печење хлеба, будући да је некадашњи власник куће Илија Летић био пекар.

Овако је кућа изгледала пре почетка обнове

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ЛЕТИЋ

ЗА место будућег Српског културног центра, разматрано је неколико локација у Глини. Изабрана је кућа породице Летић управо због значаја који има: налази се у центру Глине, а и породица Летић уживала је велики углед међу српском заједницом. Били су честита, позната трговачка и пекарска фамилија у банијском крају. Илију Летића убиле су усташе на кућном прагу у првом масакру у Глини у ноћи између 11. и 12. маја 1941, а његов син Душан био је тада рањен, али су га злотвори убрзо одвезли камионом с другим ухапшеним Србима и није се вратио. Све се то догађало пред Илијином женом Маријом, седмогодишњим сином Ђоком и две сестре. После подне 12. маја, ухапшен је и одведен и Михајло Летић, пензионисани шумар, Илијин отац. Пола века касније, Илијин син Михајло, био је једна од првих цивилних српских жртава у Сиску 1991, на самим почецима грађанског рата у СФРЈ.

На постојећој, оригиналној кући, како каже наш саговорник, урађене су и мање промене. Оне су омогућиле да се добије вишенаменски простор који по потреби може да поприма улогу галерије, сале за окупљања и организовање културних и образовних догађаја, као и канцеларије које ће служити као седиште неких српских институција.

- На улазу у зграду Српског културног центра, постављамо и двоспратни светларник, а у њему ће бити посебна скулптура која уз помоћ светлосних инсталација поприма форму просторног негатива некадашњег звоника Цркве Рођења Пресвете Богородице, чиме доприносимо неговању културе сећања на злочин који се крајем јула 1941. догодио прекопута ове куће, у српској цркви када су усташе у њој убиле више од 1.500 наших сународника - каже Ушљебрка.

POGLEDAJ GALERIJU

У ограђеном дворишту, показује нам млади архитекта, већ су урађена дрвена седишта, клупе за малу позорницу намењену програмима који ће се одржавати лети.

- Део ентеријера на спрату ће бити уређен тако да се присећамо и знаменитих Срба глинског краја - наставља Ушљебрка. - Три тематске целине посветићемо оснивачима српског авангардног покрета зенитизам, браћи Љубомиру и Браниславу Мицић, вајару Симеону Роксандићу, аутору чувене скулптуре "Дечак са разбијеним крчагом" на Чукур чесми и математичару, академику САНУ др Ђури Курепи.

Сазнајемо и да ће будући Српски културни центар у Глини бити вишенаменски простор где ће се одвијати образовни, културни, друштвени и спортски програми Срба са Баније, али и из целе Хрватске. Иницијатива за његово уређење потекла је од Српског националног вијећа (СНВ) које и финансира пројекат кроз свој програм капиталних инвестиција.

МИЦИЋИ, РОКСАНДИЋ, КУРЕПА...

ПРЕМА подацима пописа 2021, град Глина са припадајућим насељима има 7.116 становника, од којих су се њих око 1.500 изјаснили као Срби. Године 1991. број и структура становништва били су потпуно другачији: од 23.040 житеља, 13.975 односно 60,65 одсто чинили су Срби.

Наши сународници у овом градићу на Банији, иначе су веома поносни на Србе који су поникли у овој општини. Уз браћу Мицић, др Ђуру Курепу и Симеона Роксандића, ту су и глумица Невенка Микулић, прота Никола Ерцеговац... У Глини се од оца Хрвата и мајке Српкиње родио и Петар Пјер Крижанић чије име носи престижна награда "Пјер" коју за најбољу новинску карикатуру већ 56 година додељују "Вечерње новости".

Осим што ће бити центар окупљања српске заједнице из Глине и из целог банијског краја, Српски културни центар у Глини, кроз различите програме даће, како се најављује, свој допринос заустављању негативних тенденција, али и успостављању нарушених међуетничких односа са већинским хрватским становништвом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

Свет

0 13

ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.

01. 11. 2024. у 11:25

Свет

1 22

ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету

СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.

30. 10. 2024. у 12:37

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

Регион

0 0

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".

01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28