ОТКРИВЕНА УМЕТНИЧКА РАДИОНИЦА: Нови резултати археолошких истраживања Феликс Ромулијане

ОВОГОДИШЊА археолошка истраживања царске палате императора Галерија, Феликс Ромулијане у Гамзиграду, која су реализовали тимови стручњака са Археолошког института у Београду и Института у Франкфурту, донела је нова сазнања о овом велелепном здању које се налази на Унесковој листи светске културне баштине.

Фото: С.М.Јовановић

Истражујући објекте, источно од палате који прате линије опште оријентације главних зграда и утврђења Ромулијана, идентификоване магнетометријским истраживањима Немачког археолошког института још 2012, археолози су пронашли нове грађевине за које верују, да су представљале уметничку радионицу.

- Верујемо да се нека радионичка делатност обављала у њој, најпре, због специфичног налаза декоративног камена. То је најскупоценија врста камена у Римском царству. У питању су црвени египатски порфир и зелени пелопонески порфир, који су имали највећу вредност међу свим врстама камења у Римском царству, коришћени су само у царским комплексима и за израду царских статуа - каже др Стефан Поп Лазић, научни сарадник Археолошког института у Београду.

Уметничка радионица, ширине око 15 метара и више од 60 метара дужине, на основу материјала и истражених слојева, хронолошки се доводи у везу са главним комплексом Феликс Ромулијане.

- Досадашња ископавања су потврдила тумачења која су имплицирана геофизичким истраживањем. Зграда ширине 15 метара са централним низом кровних носача у северном делу прати оријентацију друге палате унутар Ромулијане. Аномалија идентификована као периметрални зид је заиста зид са значајном основом, који се завршава структуром налик на кулу на истоку комплекса - каже др Кристоф Румел, представник Археолошког института из Франкфурта и додаје да "прелиминарна датирања ове локације сугеришу на активности од касног трећег и раног четвртог до шестог века".

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Археолози наводе да оградни зид око источног насеља и грађевина у њему, одговарају оријентацијама грађевина унутар утврђеног меморијалног комплекса.

- Ове године смо са једним ископом кренули у истраживање једне од тих грађевина која се појављује на геофизичком снимку, дела зида и куле улазног дела у тај ограђени комплекс, вероватно капије, што ћемо у будућности покушати да потврдимо. У следећем ископу који смо имали, имали смо још значајнији резултат а то су зид и конструкција коју нисмо у потпуности успели да истражимо. Та конструкција је веома моћно утемељена, квалитетна римска градња, камен и малтер који има чврстину и вероватно је представљала један од зидова куле. Могуће је да су биле две куле постављене на улаз, на капију, која је водила даље према источној капији - казао је др Румел.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Стручњаци истичу да грађевина има централну колонаду стубова и моћне зидове те очекују да им наредна истраживања одгонетну неке од тренутних тајни гамзиградске царске палате.

- Велики је успех што су ископавања настављена и веома смо захвални Институту из Франкфурта који је претпрошле и ове године обезбедио комплетна средства за ископавања на Феликс Ромулијани. Оно што нас радује је и да смо договорили да се и наредне године наставе истраживања комплетног источног насеља поред палате - каже Вујадин Милошевић, директор Народног музеја у Зајечару.

Новац цара Анастасија

Ромулијана јесте тетрархијски меморијални комплекс који је настао за време владавине цара Галерија. Међутим, она је и значајан рановизантијски локалитет и читав низ објеката је из периода шестог века, а међу најзначајнијима су базилике. Са овим потврдама, са новцем цара Анастасија из периода 512-517. године, ми можемо да кажемо поуздано да се и у време ране Византије одређена активност дешавала у том источном насељу - каже др Поп Лазић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације