СИМБОЛ ХРАБРОСТИ И ИЗДРЖЉИВОСТИ ВОЈНИКА И СЕЉАКА: Навршава се 110 година од Церске битке - Првог тријумфа српске војске у Великом рату

У ВЕЛИКОМ рату, прву победу за Антанту, извојевала је Српска краљевска војска пре тачно 110 година у Церској бици (у аустроугарским изворима назива се и Јадарска) која је почела крвавим окршајем у судару наше Комбиноване дивизије са две аустроугарске елитне дивизије у олујној ноћи између 15. и 16 августа 1914. на обронцима Цера код Текериша.

Фото: Википедиа

Инвазија бечке Балканске војске под командом Оскара Поћорека уследила је после бесомучног артиљеријског бомбардовања српских градова и села од 29. јула до 11. августа дуж целих 550 километара границе уз Дунав, Саву и Дрину.

vikipedija

Главни удар почео је 12. десантом Аустроугара преко Саве и Дрине, а командант Друге српске армије генерал Степа Степановић је прозрео намеру непријатеља да кроз долину Јадра заузме доминантни Цер.

vikipedija

Српски војсковођа је самоницијативно наредио да 15. августа у три ујутро, Комбинована дивизија усиљеним маршом крене из Бањана код Уба ка Церу, а око 23 сата истог дана ова јединица је, после 40 километара пакленог марша, улетела у бој са непријатељем.

Фото: В. Н.

- Српски војници стигли су на положаје код Текериша ноћу, док је беснела летња олуја. На почетку битке уопште нису били свесни снаге непријатеља на овом простору, где су се сукобили са трупама десне колоне аустроугарске 21. ландверске дивизије и 9. пешадијске дивизије. Огорчене борбе вођене су целу ноћ, а у битку су, са обе стране, увођене јединице онако како су пристизале. Страховите борбе прса у прса "на бајонет" трајале су све до зоре. Мрак су испуњавали рески шумови бајонета који су пробадали месо и ломили кости, тупи ударци кундака и рвање две војске праћено избезумљеним крицима - описује историчар др Милош Тимотијевић.

vikipedija

Ујутру 16. августа 1914. са падина Цера поражени аустроугарски војници повлачили су се у нереду, али то није био крај битке. Она се наставила целог следећег дана са аустроугарском 9. дивизијом која је надирала из долине Лешнице. Њена модернија и бројнија артиљерија и митраљези наносили су страховите губитке српским јединицама, које су почеле да се колебају. Тада је на линију ватре стигао генерал Степа и повратио морал својим војницима који су бранили Цер у облаку барутног дима, чије су падине биле покривене лешевима и умрљане крвљу.

Фото: В. Н.

Српске јединице су до вечери 16. августа изгубиле половину официрског и трећину борачког састава ангажованог у бици, али су непријатељски губици били још већи и главнина аустрогарске Балканске војске од 200.000 војника кренула је у повлачење ка Дрини.

Фото: "Новости" и приватна архива

Све се одвијало супротно од сценарија прављених на основу прецизних обавештајних података, да српска војска има неупоредиво мање наоружања, које је већ похабано у балканским ратовима, још мање муниције, да код Срба само првопозивци имају комплетну униформу, да оскудевају са храном, да испрежу волове из плугова да би им вукли топове. Како је било могуће да таква војска порази бројније и боље опремљене царске трупе?

Поћорек је наредио елитној 9. дивизији да 17. августа свом снагом нападне Церску ударну групу коју су чиниле Комбинована и Моравска дивизија првог позива. Ситуција је постала критична када је у битку улетела Тимочка дивизија првог позива, тек пристигла усиљеним маршем из Лазаревца. У ноћи 18. августа Комбинована дивизија је поново у олуји водила тешке борбе, јер је 13. загребачки корпус силовито наступао долином Јадра, али преокрет је донела Моравска дивизија другог позива, после 36 сати марша ушла у битку и зауставила непријатеља. Офанзива се сломила 20. августа и начелник српског генералштаба војвода Радомир Путник обавестио је краља Петра "да је главни непријатељ поражен код Јадра и на планини Цер". До 24. августа је и последњи аустроугарски војник истеран из Србије.

ЗА 12 ДАНА УБИЛИ  4.000 ЦИВИЛА

vikipedija

НАПАД Аустроугарске није био усмерен само на уништење српске војске, наглашава др Милош Тимотијевић:

- Иако је аустроугарска војска у првом налету у Србији боравила свега 12 дана, убила је око 4.000 стараца, жена, деце и заробљених војника, често на зверски начин, уз многе паљевине, пљачку, појединачна и масовна силовања, одвођење мушкараца, жена и деце у логоре. На стотине кућа је спаљено, без икаквог војног разлога. Такви поступци унапред су планирани, а од аустроугарских војника су се тражиле суровост и безобзирност. Србија је морала да се бори не само за очување државне независности, већ и биолошки опстанак српског народа.

Препоручујемо

Репортаже

0 11

У ДУБИНИ КРФА ЧУЈЕ СЕ СРПСКА ТРУБА: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о васкрсу народа и војске у Великом рату

04. 08. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

ПОБЕДАМА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА ДИВИ СЕ СВЕТ: Обележено 110 година од напада Аустроугарске на Србију

29. 07. 2024. у 05:00

Србија

0 0

ОД УЛТИМАТУМА ДО ОБЈАВЕ РАТА: Изложба у Историјском архиву Краљево поводом 110 година од почетка Првог светског рата

25. 07. 2024. у 11:12

Репортаже

0 18

НАШИ “АМЕРИКАНЦИ” НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Сећање на Србе који су одустали од "америчког сна" и вратили се да се боре у Првом светском рату

22. 07. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације