ДО ОСАМ НА КОРЗОУ, ПОСЛЕ ОСАМ У ДИСКО: Вршац је у време анатемисања дискотека већ 1968. добио прво место за слушање плоча

Јелена Ј. Баљак
Јелена Ј. Баљак

27. 08. 2024. у 07:00

САМО годину дана након што је у Београду отворена прва дискотека на Балкану - "Код Лазе Шећера" - и Вршац је добио свој први диско-клуб. Било је то 1968, када је Вршчанин Бора Дакић за те намене адаптирао подрум ловачког друштва у данашњој Улици Феликса Милекера, поред зграде Поште.

ДО ОСАМ НА КОРЗОУ, ПОСЛЕ ОСАМ У ДИСКО:  Вршац је у време анатемисања дискотека већ 1968.  добио прво место за слушање плоча

Фото: Удружење Феликс Милекер

Ту су, да би ђускали и слушали грамофонске плоче, углавном долазили старији средњошколци и гости из других места, што није изазивало толико контроверзи, као што је то био случај са чувеном београдском дискотеком. Њу је баш те 1968, после мање од 12 месеци рада, народна милиција затворила, јер су и јавност и власт сматрали да та "новотарија са Запада квари напредну социјалистичку омладину".

- "Код Лазе Шећера" су долазили богати и утицајни људи, за разлику од Вршца, где су гимназијалци били под претњом директора да ће бити избачени из школе, ако их види на корзоу после 20 часова. Они су то поштовали. Били су много дисциплинованији од вршњака из већих градова. Зато и није било отпора локалне јавности према првој вршачкој дискотеци - објашњава Андријана Радић, етнолог Градског музеја Вршац.

Фото: Printscreen/Интернет

Зоран Модли пуштао грамофонске плоче у Вршцу

Занимљиво је, међутим, да су пет година касније другу дискотеку у том граду - чувену "Рупу" у подруму Дома омладине Вршац - отворили управо они који су били део државног система - чланови Савеза социјалистичке омладине Војводине (ССОВ). То је био јасан показатељ да је та "западњачка новотарија" постала прихваћена у југословенском друштву.

- На отварању 1973. музику је у "Рупи" пуштао Зоран Модли, који је у то време био инструктор летења у вршачкој Пилотској школи. Доводили смо и друге грамофонџије из Београда. Било је то веома популарно место, које је опстало чак и након што су га подземне воде поплавиле - присећа се Вршчанин Иван Бабић, тадашњи председник ССОВ.

Отварале су се потом и дискотеке у приземној згради на углу Љубљанске и Димитрија Туцовића, као и преко пута данашње зграде Културног центра у Стеријиној улици. У застакљеној тераси некадашњег хотела "Брег", средином осамдесетих отворен је и "Дансинг бар", у ком су се пуштали светски хитови, док је у близини постојала и летња дискотека "Тераса", где је ди-џеј био Зоран Попов.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Летња дискотека "Тераса" из 80-их година

Само у подруму

ИАКО су се разликовале по врсти музике која се у њима пуштала, за готово све вршачке дискотеке заједничко је то што су радиле у - подрумима. То је, заправо, био принцип свих дискотека, почев од прве на свету, основане тајно у Паризу између два светска рата.

- Услед ширења нацизма, у читавој Европи је дошло до затварања џез клубова, у којима су свирали амерички црнци. Да би и даље слушали омиљену, али забрањену музику, људи су тајно почели да се окупљају у подрумима. Ту није било могуће довести целе бендове, па су пуштали грамофонске плоче. Улаз је био могућ само уз тајну лозинку - каже Андријана Радић и додаје да реч дискотека на француском изворно значи колекција грамофонских плоча.

- Тих година била је популарна и дискотека "202", која се налазила у породичној кући ди-џеја Баће Наранчића у Борачкој улици. Управо због тог ноћног клуба Вршчани данас ту улицу зову "Двестадвојка" - додаје Бабић.

Ратне 90-те донеле су потпуно нови "вајб". У граду је било седам дискотека, у којима су туче и други инциденти били редовна појава. Рокери су ишли у "Рупу", "Сан", "Били", "Фонтану" и "Метак", а тзв. дизелаши у "Театар" и "Виву".

- У "Виву", у подруму хотела "Србија", могли су да уђу само старији од 15 година, па су основци често правили лажне легитимације - указује нам Андријана Радић.

Двехиљадитих популарна је била летња дискотека "Фул Монти" код Градског стадиона, а касније и "D`ice" у Центру "Миленијум". Данас у Вршцу постоји само један прави клуб, који ради повремено уз живу свирку. Омладина викенд-забаву проналази у кафићима, који се увече трансформишу у просторе за журке, док старији Вршчани све то посматрају са дозом сете, констатујући да је у њихово време било много лепше и културније.

Фото: Удружење Феликс Милекер

У "Дансинг бару" су се пуштали само светски музички хитови

Неистражен феномен

ДИСКОТЕКЕ представљају својеврсни друштвени феномен, али се нико у старој Југославији није из научног угла бавио њиховим настанком и утицајем на омладину. Стога о томе не постоји ниједна стручна литература. Мало је и фотографија које могу да документују како су изгледале прве журке у подрумима, јер се пре пола века у излазак нису носили фото-апарати, нити је било мобилних телефона. Остала су само сећања савременика, од којих сазнајемо да је седамдесетих година у Вршцу постојала и "покретна дискотека" - комби са разгласом, који је викендом обилазио околна села и правио журке у подне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА НАПРЕДУЈЕ У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ, КОНТРОЛИШЕ 100 НАСЕЉА: Сирски открио колико руских војника је заробљено (МАПА)

УКРАЈИНА НАПРЕДУЈЕ У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ, КОНТРОЛИШЕ 100 НАСЕЉА: Сирски открио колико руских војника је заробљено (МАПА)

УКРАЈИНА наставља офанзиву на руској територији у Курској области, рекао је врховни командант Оружаних снага Украјине Олександар Сирски, преноси Би-Би-Си.

27. 08. 2024. у 13:30

Коментари (0)

ВИШЕ СИЛЕ СУ ТУ У ИГРИ! Новак Ђоковић објаснио Американцима како стоје ствари са Богом