МОСКВУ ЗАДИВИЛИ "ЖАРОМ" У ДИРКАМА: Хармоникаши Андрија Петричевић и Михајло Ћосић наступали у чувеној сали музеја Скрјабин
МЛАДИ виртуози на хармоници, Андрија Петричевић и Михајло Ћосић представили су Србију на недавно одржаном Трећем међународном културном дечјем форуму у Москви. Ови вишеструки победници и учесници на разним међународним такмичењима, иначе ученици земунске Музичке школе "Коста Манојловић" наступили су одвојено, Петричевић на Концерту учесника форума, а Ћосић на Концерту пријатељства.
FOTO: Privatna arhiva
Њих двојица одржали су и концерт "Из Србије с љубављу" и у свечаној сали Музеја Скрјабин добили бурне овације публике. Наступали су одвојено, извели су дела Привилова, Скарлатија, Симјонова, Анђелиса. А, дали су и интервју за руску државну телевизију.
- Андрија и Михајло су се издвојили великим радом и талентом. Врло су савесни и послушни - каже нам професорка Данијела Ракић која је са њима боравила у Русији. Она у школи води класу коју похађа Михајло, док је Андрија у класи професора Стефана Ушљебрке.
Фото: Дечји културни форум Москва
Тродневни форум у Москви угостио је око 3.000 деце узраста од 12 до 17 година из Русије и 14 других земаља. Организовани су мастер-класови, предавања, школе плеса, цртања, концерти. Млади уметници имали су част и да упознају најпознатије руске редитеље и глумце.
- Михајлу и мени је указана велика част да представимо своју земљу. Упознали смо вршњаке из разних земаља света, а први пут смо се срели с разним културама - испричао нам је Андрија. - Добро смо прошли. Нисам имао трему током концерта. Збуним се само кад знам да нешто не знам, а овога пута дошао сам потпуно спреман. Професорка Ракић је изабрала репертоар.
Фото: Дечји културни форум Москва
Концерт у Скрјабину био је највећи на коме су и Андрија и Михајло наступили. Осим упорности и знања које су ученици уложили, публику су освојили њихов "жар" у диркама и темперамент који су током свирања, то се јасно видело и осећало - подстицани из душе.
- То је био најбољи наступ у мојој досадашњој каријери - каже нам Михајло. - Изненадио сам се кад сам видео препуну салу, али нисам се уплашио. Свирао сам за публику и надам се да су уживали. Хармоника је посебан инструмент и у соло наступу.
Фото: Дечји културни форум Москва
ГУЈОН: КУЛТУРА ЗБЛИЖАВА ЉУДЕ
НА почетку концерта у Скрјабиновом музеју нашим младим хармоникашима пожелео је срећу на наступу Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије. Том приликом Гујон је нагласио да су они понос Србије и да култура зближава људе. Да поздраве и подрже уметнике дошли су представници наше дијаспоре и људи који воле Србију.Михајло воли да свира класику, али и традиционалну музику Србије и Балкана:
- Класику свирам у школи, домаћу музику за себе. То је најлепша музика, највише ми је у срцу, блиска ми је. Као дете свирао сам клавир, а онда сам сасвим случајно у Бечу упознао хармонику и свидела ми се. Волео бих кад завршим средњу музичку школу, да упишем музичку академију. У Београду, нажалост, на Факултету музичких уметности нема одсека за хармонику. Тако да ћу школовање морати да наставим у иностранству.
Фото: Дечји културни форум Москва
И Андрија, иначе ученик треће године музичке школе, планира да крене тим путем.
- Волео бих да одем у Русију да у тој земљи наставим образовање. Тамо су најбољи професори хармонике - каже нам. - Хармоника има највеће могућности, остали инструменти ми делују помало досадно. На виолини може да се свира једна мелодијска линија, док на хармоници могу да свирам десет тонова у исто време. Волео бих да постанем светски познати хармоникаш, да путујем по свету. То ми је сан и жеља.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"САД ТРЕБА ДА БУДУ ЗАХВАЛНЕ ДАНСКОЈ, А НЕ ДА ПРЕТЕ": Осуда Америчких потеза из још једне НАТО државе
ШВЕДСКА осуђује претећу реторику америчке администрације против Гренланда и Данске, изјавио је премијер те земље Улф Кристерсон.
13. 01. 2026. у 09:13
ШТА СЕ СПРЕМА У ЕВРОПИ? Немачки генерал упозорава: "Баците се на посао... кад ствари постану гадне, остаћете сами!"
"НЕ треба ми међународно право", рекао је Доналд Трамп у интервјуу за Њујорк Тајмс. Његово једино ограничење у односима с другим земљама? "Мој морал - ја. То је једино што ме може зауставити". Амерички председник даље напомиње да ће можда морати да бира између Гренланда и НАТО-а – додајући да савез није ништа без Сједињених Држава.
12. 01. 2026. у 17:06
ИЗГУБИО ДВЕ ЧЕРКЕ, СИН МУ СЕ СЛУЧАЈНО УБИО, А ОНДА ЈЕ САМ СЕБИ ПРЕСУДИО: Трагична прича "домаћег Џејмса Дина"
НЕВЕРОВАТНА животна прича глумца Предрага Ћерамилца оставља без даха.
13. 01. 2026. у 12:37
ТУЖАН ДАН ЗА ТЕНИС: Изненадно се пензионисао великан, баш пред Аустралијан опен!
Најновије вести из тениса тичу се краја једне запажене каријере.
12. 01. 2026. у 15:35
ЖЕЉКО СКРХАН: "Када одем у Мостар, обилазим само гробове"
ПЕВАЧ тврди да се враћа у родни град, али врло ретко.
12. 01. 2026. у 08:06
КИНА ПРИТИСКА ЕВРОПУ: Низ земаља добио писмо упозорења
КИНЕСКИ званичници врше притисак на европске земље тврдећи да би према властитим граничним законима требало да забране улазак тајванским политичарима. Према наводима више од шест дипломата и званичника упознатих са ситуацијом, Кина је европским велепосланствима у Пекингу и владама у њиховим главним градовима упутила демарше, упозоравајући их да не прелазе "кинеске црвене линије", пише Гардијан.
13. 01. 2026. у 10:52
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Најновије из рубрике
БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
12. 01. 2026. у 07:00
ГУСЛЕ ОДЈЕКУЈУ РАВНИЦОМ: МЛАДОМ Новосађанину Василију Голубовићу (14) древни инструмент је дубоко у генима (ФОТО)
И ШИРОКОМ војвођанском равницом разлеже се глас гусала. И уз њихов оштар и драматичан звук, стижу и епске песме из грла младог Новосађанина Василија Голубовића. Тек му је четрнаест лета, а половину свог досадашњег живота провео је свирајући овај инструмент уз који су се вековима опевали догађаји из националне историје.
11. 01. 2026. у 21:27
САВА СРПСКИ РОД УВЕО У СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
ОВОГ месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као "нови савршени народ". Вероватније је, ипак, да нећемо на прави начин обележити овај значајан датум и да ће то бити још једна у низу годишњица које, по правилу, као да не умемо да препознамо, иако не постоји личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве - ни у духовном, ни у политичком, ни у културном смислу, са жаљењем констатује проф. др Влада Станковић, шеф Катедре за историју Византије на Филозофском факултету у Београду.
11. 01. 2026. у 20:42
ЈУЛИЈУ ОТЕО ОД ЛЕДЕНЕ ЂЕТИЊЕ: Марко Дидановић на Божић 2025. спасао шестогодишњу девојчицу
НА Божић прошле године, Бог је погледао малену Ужичанку Јулију, њенупородицу и све Ужичане. Марко Дидановић, Ера на привременом раду уАустрији, дошао је у свој град на одмор и са другом Бојаном Старчевићемизашао је одмах на ледену Ђетињу "да који пут забаце", али се уживањеубрзо претворило у застрашујућу драму. Испоставиће се - са срећнимкрајем: овај момак неустрашивог срца, борећи се против бујуце планинскереке, спасао је тог дана живот шестогодишњој девојчици Јулији.
11. 01. 2026. у 20:41
СКРОМНИ ХЕРОЈИ ИЗ КИКИНДЕ: Никола Лињачки и Душан Сантрач голим рукама из запаљене куће извукли двоје тешко повређених суграђана (ФОТО)
Никола Лињачки (44) и Душан Сантрач (39) из Кикинде упознали су се случајно кад су се затекли на истом месту у исто време, у Улици Милоша Великог, у тренутку када се у породичној кући догодила снажна експлозија, а потом и велики пожар.
09. 01. 2026. у 14:00
Коментари (0)