ЗА НАС ЈЕ БИО СВЕТАЦ И ЗА ЖИВОТА: "Новости" у манастиру Раковица са верницима окупљеним поводом 110 година од рођења патријарха Павла

У МАНАСТИРУ Раковица, на ободу Београда, где је патријарх Павле (1914-2009) сахрањен, више десетина верника дошло је јуче, да му још једном ода почаст на 110. годишњицу његовог рођења. Омиљени поглавар СПЦ остао је упамћен по скромном духу, несаломивој вери и мудрости којом је водио Цркву у тешким временима.

Foto: Zoran Jovanovic

Дошли су људи различитих генерација, прилазили су гробу, целивали крст и тихо се молили. Прилазимо старијој жени, питамо је долази ли често.

- Сваке године, на данашњи дан - одговара нам Зорка Ђурђевски. - Био је скроман и поштен. Присуствовала сам његовим службама. Памтићу их целог живота. Говорио је једноставнo, али његове речи су имале огромну тежину. Он је и за живота за нас, за народ био светац. Кад сам први пут дошла овде, осећала сам да сам ближа Богу, као да је његова вера увек међу нама, у сваком камену овог манастира.

Foto: Zoran Jovanovic

Недалеко од ње, старији човек непомично стоји, гледајући у гроб. Име му је Милан Јовичић, из Миријева је.

- Патријарх Павле је сваке године долазио на Илиндан у нашу цркву. Тамо сам га упознао. Научио ме је да верујем и помажем људима у невољи - говори нам. - Често долазим овде, откако је преминуо. Као да ме нешто вуче да му будем ближе.

Верници из различитих крајева походе манастир Раковицу са истом жељом: да пронађу утеху, мир и духовну снагу коју је Павле давао својим једноставним, али дубоким порукама.

- Чули смо много прича о патријарху Павлу - каже Милица, држећи ћерку Ана Марију за руку. - Овај долазак је важан за нас, јер је блаженопочивши патријарх симбол нечег већег од нас самих. У свету у којем се сви труде да буду већи и важнији, учио нас је да је величина у скромности и да права снага долази из љубави према другима. У овом времену, Павлове речи о миру и праштању делују као једини прави одговор.

Упутили смо се ка спомен-соби патријарха Павла, у манастирском комплексу. На једном зиду су његове фотографије из различитих периода живота и монашке службе. Прилази нам отац Ђорђе Трајковић, који је провео 20 година са патријархом Павлом док је био владика рашко-призренски. Примио га је и у Призренску богословију, рукоположио за ђакона и свештеника.

Foto: Zoran Jovanovic

- Био је мелем у свему, свестрано образован, расположен да поучи - каже отац Ђорђе. - Често је долазио у Богословију. Није имао кола, па је од Богословије до Епископије ишао пешке, а то није близу. Био је један од најскромнијих наших патријарха и епископа. Све је радио на спасење душе.

У једној витрини су три пара ципела које је патријарх сам направио.

- Поткивао их је зими, кад иде да се не оклизне - наставља отац Ђорђе. - У Призрену је кад ђаци крену на распуст кући, узимао њихове старе ципеле које су они бацали и поправљао да би их носио. Скромно је живео, као што Свето писмо каже: "Покупите све комаде да ништа не пропадне." Он се трудио да своју скромност примени, што је у складу са монашким животом.

Црни вунени прслук, импровизована стара лампа, кашика, виљушка, турпија, чекић, ножић, решо и лончић причају причу о човеку који никад није тражио ништа за себе, већ је целим бићем био посвећен другима.

Foto: Zoran Jovanovic

Показује нам отац Ђорђе и чувене патријархове похабане кофере:

- У њима је носио одежде. Иако је као владика могао да узме ђаконе да му носе кофере, обично их је носио сам док је ишао Косовом и Метохијом. Много километара су ови кофери прошли. На Косову и Метохији, никад није било лако, али Павла су и Албанци поштовали. Ишао је да их помири кад би се посвађали око међа или нечег другог. Својим делом показивао је шта је исправно. Једанпут, у време албанских демонстрација, возио сам га из Призрена у Гњилане. "Плаћам ти карту, а друштво што ти правим нећу да ти наплатим", нашалио се. Није хтео ништа бадава.

Foto: Zoran Jovanovic

У спомен-соби су и његове одежде, митре које је највише волео, одликовања и поклони које је добијао од сестринских цркава. Његова библиотека има више хиљада књига, и нису све теолошке садржине. Посебно се интересовао за медицинску литературу.

- Дошао сам из Немачке, пред његову смрт - каже отац Ђорђе. - Придржавао се за зид, једва је ходао. "Ђорђе, све је добро, само су ме ноге издале. Ходале су, ходале, па су се ваљда находале".

Препоручујемо

Друштво

0 13

ДАНАС СУ ПЕТРОВСКЕ ПОКЛАДЕ: Сутра почиње пост - Обичај је да се данас спреми богата, мрсна гозба

30. 06. 2024. у 07:34

Репортаже

0 12

ЗБОГ ЊЕГА САМ ПОСТАО И СРБИН И ПРАВОСЛАВАЦ: Семјуел из Њу Џерзија отворио душу - По рођењу сам Американац, а Србин у срцу

06. 07. 2024. у 20:46 >> 20:47

Друштво

0 18

ДАНАС ЈЕ ОГЊЕНА МАРИЈА: Жене посебно светкују овај датум, а ево шта никако не треба радити

30. 07. 2024. у 07:58 >> 08:46

Друштво

0 16

ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО ПРАЗНИК ЗОСИМА И ЈАКОВА ТУМАНСКОГ: Верује се да ови светитељи могу да исцеле и најтеже болести

21. 08. 2024. у 07:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације