ЗА НАС ЈЕ БИО СВЕТАЦ И ЗА ЖИВОТА: "Новости" у манастиру Раковица са верницима окупљеним поводом 110 година од рођења патријарха Павла

Д. Матовић

12. 09. 2024. у 17:20

У МАНАСТИРУ Раковица, на ободу Београда, где је патријарх Павле (1914-2009) сахрањен, више десетина верника дошло је јуче, да му још једном ода почаст на 110. годишњицу његовог рођења. Омиљени поглавар СПЦ остао је упамћен по скромном духу, несаломивој вери и мудрости којом је водио Цркву у тешким временима.

ЗА НАС ЈЕ БИО СВЕТАЦ И ЗА ЖИВОТА: Новости у манастиру Раковица са верницима окупљеним поводом 110 година од рођења патријарха Павла

Foto: Zoran Jovanovic

Дошли су људи различитих генерација, прилазили су гробу, целивали крст и тихо се молили. Прилазимо старијој жени, питамо је долази ли често.

- Сваке године, на данашњи дан - одговара нам Зорка Ђурђевски. - Био је скроман и поштен. Присуствовала сам његовим службама. Памтићу их целог живота. Говорио је једноставнo, али његове речи су имале огромну тежину. Он је и за живота за нас, за народ био светац. Кад сам први пут дошла овде, осећала сам да сам ближа Богу, као да је његова вера увек међу нама, у сваком камену овог манастира.

Foto: Zoran Jovanovic

 

Недалеко од ње, старији човек непомично стоји, гледајући у гроб. Име му је Милан Јовичић, из Миријева је.

- Патријарх Павле је сваке године долазио на Илиндан у нашу цркву. Тамо сам га упознао. Научио ме је да верујем и помажем људима у невољи - говори нам. - Често долазим овде, откако је преминуо. Као да ме нешто вуче да му будем ближе.

Верници из различитих крајева походе манастир Раковицу са истом жељом: да пронађу утеху, мир и духовну снагу коју је Павле давао својим једноставним, али дубоким порукама.

- Чули смо много прича о патријарху Павлу - каже Милица, држећи ћерку Ана Марију за руку. - Овај долазак је важан за нас, јер је блаженопочивши патријарх симбол нечег већег од нас самих. У свету у којем се сви труде да буду већи и важнији, учио нас је да је величина у скромности и да права снага долази из љубави према другима. У овом времену, Павлове речи о миру и праштању делују као једини прави одговор.

Упутили смо се ка спомен-соби патријарха Павла, у манастирском комплексу. На једном зиду су његове фотографије из различитих периода живота и монашке службе. Прилази нам отац Ђорђе Трајковић, који је провео 20 година са патријархом Павлом док је био владика рашко-призренски. Примио га је и у Призренску богословију, рукоположио за ђакона и свештеника.

Foto: Zoran Jovanovic

 

- Био је мелем у свему, свестрано образован, расположен да поучи - каже отац Ђорђе. - Често је долазио у Богословију. Није имао кола, па је од Богословије до Епископије ишао пешке, а то није близу. Био је један од најскромнијих наших патријарха и епископа. Све је радио на спасење душе.

У једној витрини су три пара ципела које је патријарх сам направио.

- Поткивао их је зими, кад иде да се не оклизне - наставља отац Ђорђе. - У Призрену је кад ђаци крену на распуст кући, узимао њихове старе ципеле које су они бацали и поправљао да би их носио. Скромно је живео, као што Свето писмо каже: "Покупите све комаде да ништа не пропадне." Он се трудио да своју скромност примени, што је у складу са монашким животом.

Црни вунени прслук, импровизована стара лампа, кашика, виљушка, турпија, чекић, ножић, решо и лончић причају причу о човеку који никад није тражио ништа за себе, већ је целим бићем био посвећен другима.

Foto: Zoran Jovanovic

 

Да обрише ако погреши

 

У ВИТРИНАМА спомен-собе су и белешке и писаћа машина патријарха Павла.

- Није директно куцао на машини, писао је оловком да може да обрише ако погреши - говори отац Ђорђе. - Није имао телефон. Ко год је хтео да му се обрати морао је да напише писмо. Увек је уз себе имао коверте и поштанске марке.

Показује нам отац Ђорђе и чувене патријархове похабане кофере:

- У њима је носио одежде. Иако је као владика могао да узме ђаконе да му носе кофере, обично их је носио сам док је ишао Косовом и Метохијом. Много километара су ови кофери прошли. На Косову и Метохији, никад није било лако, али Павла су и Албанци поштовали. Ишао је да их помири кад би се посвађали око међа или нечег другог. Својим делом показивао је шта је исправно. Једанпут, у време албанских демонстрација, возио сам га из Призрена у Гњилане. "Плаћам ти карту, а друштво што ти правим нећу да ти наплатим", нашалио се. Није хтео ништа бадава.

Foto: Zoran Jovanovic

 

У спомен-соби су и његове одежде, митре које је највише волео, одликовања и поклони које је добијао од сестринских цркава. Његова библиотека има више хиљада књига, и нису све теолошке садржине. Посебно се интересовао за медицинску литературу.

- Дошао сам из Немачке, пред његову смрт - каже отац Ђорђе. - Придржавао се за зид, једва је ходао. "Ђорђе, све је добро, само су ме ноге издале. Ходале су, ходале, па су се ваљда находале".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“