У СОЛУНУ, на Зејтинлику, данас ће бити постављена и откривена спомен-биста деда Ђорђа Михаиловића (1928-2023), чувара Српског војничког гробља, који је деценијама бринуо о гробовима наших јунака из Првог светског рата. Догађај који организује Заједница ветерана Србије, окупиће око 120 бораца, ратне војне инвалиде, породице палих бораца и њихове потомке, који ће како је најављено овом приликом развити српску заставу дугу 100 метара. У државној делегацији биће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
У АМБИЈЕНТУ братиславског замка, некадашњег дворца Марије Терезије у Словачкој - Словачком народном музеју, отворена је изложба "Трон", модног фотграфа Павела Суровог из Кисача.
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
ВЕЋ две-три године Дејан Крудуљ из села Добрица код Алибунара ради у једној фирми у Банатском Новом Селу. Самохрани је отац и готово целу зараду распореди за основне потрепштине и оно најосновније што је потребно за његово четворо деце: Стеву (16), Софију (14), Сару (12) и Сандру (10). Бринуо је и о свом оцу који је живео са њима и недавно преминуо.
Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.
Коментари (0)