У СОЛУНУ, на Зејтинлику, данас ће бити постављена и откривена спомен-биста деда Ђорђа Михаиловића (1928-2023), чувара Српског војничког гробља, који је деценијама бринуо о гробовима наших јунака из Првог светског рата. Догађај који организује Заједница ветерана Србије, окупиће око 120 бораца, ратне војне инвалиде, породице палих бораца и њихове потомке, који ће како је најављено овом приликом развити српску заставу дугу 100 метара. У државној делегацији биће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
НА Зејтинлику ће, највероватније 28. септембра, бити постављена биста чувеног деде, Ђорђа Михаиловића (1928-2023), чувара овог српског војничког гробља у Солуну. Биста је дело вајара Љубомира Лацковића и представља трајну почаст човеку који је готово читав живот посветио очувању сећања на хероје из Првог светског рата. Деда Ђорђе је деценијама бринуо о вечном дому више од 7.000 српских јунака.
СРПСКИ културни центар (СКЦ) "Јосиф Руњанин" у Глини биће свечано отворен 5. октобра, а истовремено обележиће се и 80 година од оснивања Српског културног друштва (СКД) "Просвјета".
СЕЛО Раутово на благим обронцима Суве планине. Последњи попис каже да има свега осам становника, али његова очаравајућа лепота и нетакнута природа последњих година привлаче потомке некадашњих становника да се врате и оживе га. Та нетакнута природа у забити, одвела је младе из овог села после Другог светског рата, а сада је управо она адут на који ће Раутовчани "заиграти". Све је још у повоју, али жеље и вере има.
МЕЂУ двадесет и два председника Српске академије наука и уметности, највише је истакнутих научника који су били посвећени различитим областима, а у Академији су били од почетка.
ТАЛАСИ времена као ни таласи океана не познају границе. Ова реченица, коју је изговорио на свом првом предавању 1909. академик Владимир Р. Петковић (1874-1956), мото је изложбе у Галерији САНУ поводом 150 година од његовог рођења. И тако су таласи времена вратили у памћење велике заслуге за нашу културу овог историчара уметности и археолога, поставком чији је аутор др Дубравка Прерадовић, научни сарадник Балканолошког института.
Коментари (0)