ВРАТИЛА ЖИВОТ У ДОМ МИЛОВАНОВИЋА: Јелена са Миломиром, братом гардисте Дражена, убијеног 5. октобра 2004, има шесторо деце

РОДИЛА их је осморо. Матеја (19), Дражен (9), Новак (8), Хелена (7), Николај (нажалост преминуо са три месеца), Адријан (4), Лаура (2) и Владан од осам месеци са својом мајком Јеленом (38), благословили су дом Миловановића из села Текија код Параћина, породицу трагично страдалог војника Дражена, једног од двојице гардиста који су 5. октобра 2004. пронађени мртви на стражи испред војног објекта "Караш" на Топчидеру. Остали су неутешни родитељи Биљана и Петар, и старији брат Миломир. Две деценије касније, домом Миловановића разлежу се смех и цика Јеленине и Миломирове деце. Седморо су заједно изродили, а Јелениног првенца Матеју, из првог брака, заједно су одгајали.

Фото: З: Рашић

Родити осморо деце за многе је данас несхватљиво и равно херојству. За неке чак - лудост. Али не и за Јелену, жену змаја. По изгледу и понашању савремена млада жена, прво мајчинство, искусила је већ са 19 година. Седам година касније по други пут се заљубила и са Миломиром, одлучила да имају многобројну породицу. Баш због трагедије која је Миловановиће задесила. Из центра Параћина са седмогодишњим сином преселила се у Текију, а од рођења њиховог првенца Дражена почиње ова невероватна родитељска бајка.

- Сва моја деца су планирана, жељена, ношена под срцем и од срца. Нисам веровала да љубав на први поглед постоји док нисам упознала Миломира. Годину после Дражена на свет је дошао Новак, па девојчица Хелена. Потом нам се родио Николај. Туга је, али Божјом вољом он нам се једног јутра у својој колевци није пробудио. После њега рођени су Адријан и Лаура, па на крају Владан. Он је наше царче јер је једини од свих светло дана угледао царским резом. А једини ме је и намучио јер сам га баш тешко носила. Та последња трудноћа била је веома ризична, па ћу број потомака са Владом морати да закључим - кроз смех прича Јелена за "Новости". 

Фото: З: Рашић

Додаје да је срећна, пресрећна, јер је здрава и задовољна породица за њу највеће богатство.

- Добила сам све о чему сам сањала. Уз подршку мужевљевих родитеља савршено функционишемо. Све постижемо уз брзи ритам и много вратоломија. Супруг ми је први ослонац и главна подршка. Њему је најважнији задатак развожење деце од јутра до сутра. Адријан и Лаура већ иду у вртић у граду, а Дражен, Новак и Хелена су трећи, други и први разред у две различите градске школе. Беба једино остаје код куће, док је најстарији Матеја пунолетан и о њему нема разлога да бринем. Дан нам почиње већ око пет јер до седам сви морају да доручкују и да буду спремни да их тата вози у школу и вртић. А ја на посао стижем таксијем и обично поведем бар једног школарца. Њих троје су у различитим сменама, па морамо да уклапамо и повратак кући.

Иако јој беба има само седам месеци, Јелена је у септембру почела да ради на теренским пословима у Управи за инвестиције Општине Параћин. Указала јој се прилика за посао по уговору, па није хтела да је пропусти. Претходно је радила у неколико трговина, била сервирка у једном од обданишта, па лични пратилац детета... Са завршеном Технолошком школом, није бирала послове, али још нема решење за стално. Миломир је возач у ЈКП "Црница" већ више година, такође без сталног решења. Ипак, глава породице пресрећан је што су му у фирми изашли у сусрет и дозволили да ради само другу смену. 

Foto: Фото: З: Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

- Бескрајно сам због тога захвалан директору Дејану Стојковићу и шефу "Чистоће" Милошу Трифуновићу. Кад сву децу довезем кући, ручамо, па следи играње и писање домаћег. У међувремену ми се и супруга са посла врати, па могу спокојно од 17 и ја на посао. Бака је иначе главна куварица, па једемо код мојих родитеља у приземљу јер је тамо много већи простор - вели Миломир.

FOTO: Privatna arhiva

Петар и Биљана, Миломирови родитељи, потврђују да су их деца коју је Јелена родила вратила у живот након убиства њиховог млађег сина Дражена (21) под још неразјашњеним околностима. Миломиров првенац рођен је једанаест година после те ужасне трагедије. Снаја је испунила свекрвину жељу и детету дала име Дражен.

- Све своје унуке волим, али он ми је миљеник. Носи име најлепше на свету. Кад год га позовем, сетим се свог војника - кроз сузе шапуће бака, грлећи свог најстаријег унука.

Она им свима спрема најлепши пасуљ на свету, док је деда специјалиста за гулаш. Кад год може, са дечацима у дворишту заигра лопту мада је тешко болестан. Бубрежни је болесник и више година на дијализи. Сада се код куће дијализира сам четири пута дневно.

- Али, ништа ми није тешко јер ми је дом, препун унучади процветао - каже деда Петар. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације