ДА ЛИ СМО УБРЗАЛИ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: У сусрет наулном скупу посвећеном настанку револуционарне теорије Милутина Миланковића

НАВРШАВА се читав век од када је велики српски научник Милутин Миланковић (1879- 1958) објавио своју револуционарну теорију о климатским променама, која је и данас основ савремене климатологије.

Фото Shutterstock

 Његови прорачуни о варијацијама у Земљиној орбити и њиховом утицају на климатске циклусе и даље су кључни за разумевање климатских образаца. Данас, када се готово на свим мердијанима поставља питање ко је крив за промену климе - природа или човек и откуд из године у године све више временских (не)прилика визионарски Миленковићев рад још више нам служи да разумемо прети ли нам глобално загревање или ново ледено доба.

Поводом значајног јубилеја удружење које носи његово име на Грађевинском факултету у Београду 4. и 5. новембра организује конференцију "Миланковићева теорија о климатским променама - сто година после" која ће окупити више од 40 водећих стручњака из 10 земаља. Овај догађај ће спојити научне "гласове" из различитих области, од климатологије до медицине, који ће говорити о делу великог научника и актуелној климатској кризи.

- Циљ конференције на којој учествују домаћи и светски експерти у области климатских промена је да се предвиди шта се може очекивати у наредних 100 година као последица климатских промена, које су последице природних дуготрајних процеса, али и антропогених фактора - каже мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић". - Учесници ће предложити практичне мере како би се предупредиле негативне активности које доприносе промени климе и екстремним временским приликама. Сви радови су усмерени на оно што би могло да се догоди у будућности и како се бранити од тога.

Удружење Милутин Миланковић

На конференцији учествују научници из Кине, Русије, Италије, Канаде, Мађарске, Шведске, Немачке, Белгије... Међу њима је и Хаи Ченг, један од добитника медаље "Милутин Миланковић" коју додељује Геофизичка унија. У Београд ће доћи и неколико наших врхунских научника, који су остварили запажену међународну каријеру. Из Канаде у Београд долази Слободан Марковић, а из Вашингтона академик Федор Месингер, који је на београдском Природноматематичком факултету са колегама развио први модел за глобалну метеоролошку прогнозу.

- Сви водећи стручњаци су се одазвали нашем позиву - наглашава др Чедо Максимовић, професор на британском Империјал колеџу. - Неколико радова биће посвећено утицају климатских промена на здравље људи. О томе ће говорити наши стручњаци из "Батута" и болнице "Драгиша Мишовић". Миланковићева теорија се користи последњих година и за објашњење еволуције, не само биљног и животињског света, већ и друштва. Анатолиј Косов, руски научник који живи у Америци покушаће да објасни каква је била еволуција Срба. Интеграција дугорочних утицаја климатских промена (Миланковићеви циклуси) и краткорочних покретача (емисије гасова стаклене баште и други антрополошки фактори) ће пружити основ за дубље разумевање утицаја климе на глобалне промене и усмериће будуће акције на ублажавања последица и прилагођавања на промене временских прилика.

Удружење Милутин Миланковић

Миланковић је теорију о климатским променама објавио пре 104 године, али тада није имала велики одјек. Научници су сматрали да је то фантазија некаквог професора. Миланковић је, међутим, био визионар који је уложио много година да би направио анализу осунчавања планете, како због промене положаја и нагнутости Земље долази до предаје сунчеве енергије нашој планети због чега је дошло до смене ледених и топлих доба на њој.

- Миланковић је тачно приказао те циклусе - каже др Чедо Максимовић, професор на британском Империјал колеџу. - Та његова прва књига објављена у Паризу објављена је 1920, али су тек четири године после тога пошто је објавио књигу "Климати Земљине прошлости" са Владимиром Кепеном, једним од најпознатијих светских климатолога и његовим зетом, познатим геофизичарем Алфредом Вегнером објављене су Миланковићеве криве осунчавања. Зато се сматра да је рад на развоју његове теорије о климатским променама завршен 1924. године.

Фото Shutterstock

Његов рад је постао запажен тек последњих деценија када су значајније почеле да се осећају промене климе и када је НАСА пажљиво сагледала Миланковићеву теорију.

- До тада је огромно научно благо било гурнуто у страну - истиче Максимовић. - Данас у свету постоје велики истраживачки институти на познатим универзитетима у свету који се искључиво баве Миланковићевом теоријом и наставком климатских промена, који проучавају комбиновани утицај дугорочних циклуса које је он детаљно описао и антрополошких промена до којих је дошло због загађења атмосфере, емисије CO2 и свих других пошасти. То што је најављено пре 30 година, данас се дешава много брже и интензивније. Имамо катастрофалне урагане у Европи, јаке кише, којих никада није било. Све кад се све дешава много брже и интензивније са непредвидивим последицама за планету, види се колико је Миланковићево научно дело било визионарско.

Максимовић истиче да је залагањем Удружења Миланковић извучен из анонимности, али још, нажљалост, у Београду нема места где би његова заоставштина била изложена.

Препоручујемо

Репортаже

0 2

ЗА НИКОЛИНИНО ЗДРАВЉЕ ХИТНО ТРЕБА 400.000 ЕВРА: Девојчици из Крњешеваца други пут се бори против леукемије

20. 02. 2026. у 14:14

Репортаже

0 2

ШАРОЛТА, ТИЈАНА И ЈЕЛЕНА МАЈСТОРИЦЕ ЗА „ТЕЧНЕ ПОЉУПЦЕ“: На „Данима вина“ у Иђошу, први пут у све три категорије, победиле жене ( ФОТО)

19. 02. 2026. у 13:37

Најплеменитији подвиг

0 1

ДОНИРАО КОСУ ДЕВОЈЧИЦИ ОБОЛЕЛОЈ ОД РАКА: Племенит гест Лазара Поњавића (13), дечака из Горњег Милановца (ФОТО)

18. 02. 2026. у 17:00

Репортаже

0 1

ОД ОПЕРАЦИЈА СРЦА, ДО МАРКА КРАЉЕВИЋА: Кардиохирург Душко Терзић осам година писао је роман о српском јунаку (ФОТО)

18. 02. 2026. у 15:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације