УЧЕ ДА "ПЛЕТУ" СРЕБРНЕ НИТИ: У лесковачком Народном музеју од нестајања чувају вештину обраде племенитих метала (ФОТО)
Више десетина полазника радионица Народног музеја у Лесковцу научило је или учи основе филигрантства као део кујунџијског заната коме прети нестајање.

фото: И. Митић
Филигран је једна од најстаријих и најцењенијих техника обраде метала и била је веома заступљена у старом српском златарству. Представља наше средњовековно наслеђе која је у доба Османлија постала једна од најзаступљенијих техника у обради накита од сребра и злата.
Због тога су запослени у лесковачком Народном музеју, уз подршку Министарства културе, прошле године покренули пројекат како би заинтересованима пружили прилику да савладају основе филигран технике, а због великог интересовања бесплатна обука настављена је и ове године тако што је, поред основне, укључена и допунска техника гранулације и апликације односно уметања полудрагог камена.
ПРОМОЦИЈА И ДРУГИХ ЗАНАТА
Захваљјући овом пројекту музеј у Лесковцу је набавио основни филигрантски алат. Кажу да би била штета да он стоји и да се не користи. Зато се већ сада труде да пронађу неки од модела да филигрантске радионице буду настављене, бар за оне који су већ савладали основе заната, а план им је да на сличан начин промовишу израду мозаика у контексту богатог наслеђа археолошког локалитета Царичин град који је у свету познат по прелепим и великим површинама под мозаицима.
- Пројекат смо наменили ученицима, студентима, незапосленима и особама са инвалидитетом, а највише је ту ентузијаста и заљубљеника у старе занате. Свима ће стечене вештине пружити и могућност започињања сопственог посла, а жеља нам је била да на овај начин промовишемо и збирку старог накита који се чува у нашем музеју – истиче Жаклина Исламовић, музејски педагог.
Филигран мајстор Ивана Станковић, магистар ликовне графике, на овим радионицама несебично дели своје двадесетогодишње искуство, а са нама задовољство постигнутим резултатима полазника.
- Свако од њих је направио по неколико комада накита и то, могу да кажем, репрезентативних. Иако је то урађено уз моју помоћ, многи од полазника су постигли далеко више од онога чему су се надали. Демонстратор сам и на радионицама Етнографског музеја у Београду, у Манаковој кући. Имам много искуства, али ме је изненадило интересовање шире јавности за наше радионице у Лесковцу - прича нам Ивана.

фото: И. Митић
Због љубави према филиграну у Лесковац је, на тронедељну обуку, стигла и Вршчанка Габријела Калман Киш, јер јој је то била јединствена прилика да зађе у тајне старог заната.
- Ми у Вршцу, нажалост, због другачије културе, немамо од кога да научимо филигран. Када сам прочитала да се у Лесковцу спрема ова радионица одлучила сам да дођем, јер ме је ова техника одувек фасцинирала. Вична сам ручном раду и цртању, а филигран за мене има магичну привлачност, јер спаја уметничке тежње са употребном вредношћу. Намера ми је да се тиме бавим. Незапослена сам, па би овај хоби могао да прерасте и у мој посао. Надам се опстанку тог старог заната, а ја ћу се трудити да он заживи и у граду из кога долазим – казала нам је Габријела.

фото: И. Митић
Међу онима који тек откривају мајсторске тајне филиграна је и етнолог Слађана Рајковић, музејски саветник. Она о кујунџијском занату много тога зна. Три и по деценије ради у лесковачком музеју и, поред осталог, све време брине и о накиту који је настао филигрантском техником.
- Одувек ме је занимало како су то стари мајстори радили. Хтела сам да и сама осетим како то изгледа, јер делује веома тешко, али је кључно вежбање и стрпљење. За почетак сам научила три основна рада, а мој први предмет биће цветић где ћу усвојено знање, надам се, и да покажем. Овај занат ме подсећа на израду гоблена, који веземо по шеми, само што је у овом случају креативност већа јер је, уз коришћење стечених вештина, кључна наша машта – наглашава Слађана Рајковић.
ЧИБУК, ЧУСТЕК, ТЕПЕЛУК...
Збирка накита лесковачког музеја веома је богата, а то се пре свега односи на филигрантски. У сталној поставци имамо комплетну кујунџијску радионицу, а у збирци много предмета за кићење, као и бројне употребне предмете који су израђени овом техником. Међу њима су кандила, предмети за пушење(чибук) или ћустек, који је мушки накит и заправо је ланац за сат. Умеће кујунџија најбоље се огледа у изради производа за украшавање женске градске ношње: тепелука, пафти, минђуша, прстења, наруквица „гривни”... – набраја Слађана Рајковић.
У филигранству сваки од предмета настаје од тананих нити односно од бакарне, сребрне или златне жице са много преплетаја који подсећају на паукову мрежу.
- Они најпре нацртају свој дизајн и на основу тога раде оквир од мало дебље жице, а онда учимо да направимо ситне елементе који служе за испуну. Што се алата тиче потребно је много тога, али овде имамо оно без чега се не може: бренер, плоче за лотовање, пинцете, као и други ситан алат – објашњава нам Ивана Станковић.

фото: И. Митић
Полазници су у почетку помало уплашени, али се то мења када се радионица приведе крају и када буду у прилици да виде оно што су својим рукама направили.
- Минђуше које носим су мојих руку дело. Правила сам и прстење, а сада радим огрлицу. Ивана је изузетно стрпљива и увек нам излази у сусрет. Није јој тешко да нам и по више пута понови или објасни све што нам није јасно. Трудим се да искористим сваку прилику да што више научим – прича нам шеснаестогодишња Јања Мирашевић.
Њој је ово друга радионица на којој учествује са својом мајком Катарином. Јања је ученица лесковачке Гимназије и Музичке школе. Каже да је велики љубитељ уметности. Свира виолину, а бави се и фотографијом.
- Све ово је на мене оставило снажан утисак. Стекла сам одређене вештине и сигурно ћу се бавити филигранством, пре свега као хобијем. Оно што смо мама и ја успеле да направимо својим рукама, уз помоћ ментора, је заиста прелепо и понекад ми делује невероватно – закључује Јања.
У Лесковцу више нема ни једног кујунџије. Последња радионица затворена је почетком деведесетих година прошлог века, а у 18. и 19. у овим крајевима је био најразвијенији. Филигран је као занат, 2012. године, уврштен на листу нематеријалног културног наслеђа, а четири године касније тај статус добио је и филигранстки накит. У Србији су по овом занату најпознатији призренски и ужички мајстори, а посебно се истиче подручје Северне Македоније где је од недавно, у Охриду, отворен и музеј посвећен овој вештини.

"ПРЕТПОСТАВЉАМ ДА ЈЕ ЗАТО СКИНУЛА ПОЈАС" Огласио се власник агенције у којој је страдала девојка, Тијана махала пријатељима на плажи
НОВОСАЂАНКА Тијана Р. (19), која је погинула 28. маја у застрашујућој несрећи у Будви, током парасејлинга, била је потпуно безбедна у седишту које је сајлама везано за падобран, који вуче глисер.
29. 05. 2025. у 14:31

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45

ПОЗНАТИ ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАР СНИМИО ПОРНО ФИЛМ Његова партнерка га обрукала: "Ипак је бољи у политици!" (ФОТО/ВИДЕО)
БИВШИ хрватски политичар и саборски заступник Иван Пернар, чија је странка прошле недеље након стечаја избрисана из регистра, има нову "каријеру". Одлучио је да се опроба у снимању филмова за одрасле, а пре неколико дана је објавио и да је снимио свој први филм и то са порно глумицом Маријом Задравец, познатијом под надимком Свит Мери (Sweet Mary).
29. 05. 2025. у 14:49
Коментари (0)