СПРЕМАЛИ ВЕРИДБУ, СТРАДАЛИ У ЗАГРЉАЈУ: Снови Анђеле Руман и Милоша Милосављевића заувек остали испод гомиле бетона у Новом Саду

НА новосадској железничкој станици пре два дана љубав, баш она права, угашена је под гомилом хладног бетона.

Privatna arhiva

Анђела Руман, девојка из Старе Пазове и њен несуђени вереник, Фудбалер Милош Милосављевић, познат под надимком Киви планирали су јуче да са друштвом прославе његов рођендан, а данас да објаве веридбу. Следеће године требало је да се венчају. Живот пред њима био је пун снова који су ненадано пресечени.

Анђела је тог дана стигла возом у Нови Сад, срећна и узбуђена, мислећи о свему што их чека. Милош је каснио због саобраћајне гужве у граду. Док га је чекала, позвала је своју мајку. Говорила јој је о плановима, о малим стварима које су је чиниле срећном. Можда је у том тренутку имала искрени осмех на лицу, који само љубав може да измами. Када је Милош стигао, није било много времена за речи. Загрлили су се и управо тада се надстрешница сручила на њих.

Дан после стравичне трагедије, стигли смо у Стару Пазову. Заустављамо аутомобил и питамо првог пролазника да ли зна где је живела Анђела Руман.

- Ја сам јој деда - каже нам човек.

Речи нас пресецају. Срце застаје, а сузе саме крећу. Гледамо у његове очи, у њима само немоћна, уклесана бол. Бол која више нема снаге ни да се претвори у сузе.

- Анђела је по нарави била пријатно дете. Није била пргава. Не! Радила је у вртићу са децом која имају посебне потребе. Била је дивна, стрпљива, тиха. У марту је напунила 20 - говори нам Павел Руман, а као да му свака реч откида комадић срца. - Сећам се када се родила, када је први пут проходала, проговорила. Живели смо у једној кући до њене седме године.

Д. МАТОВИЋ

Павела је тек јуче пре подне позвао син и саопштио му тужну вест:

- Рекао ми је: "Тата, знаш оно што се синоћ срушило у Новом Саду, Анђела је погинула!" Упитао сам га: "Откуд она у Новом Саду?" Испричао ми је да се договорила са момком да оду да се упозна са његовим родитељима. Рекао сам: "Сад су се упознали сви на камари". Јооој муко Исусова! Одоше сви у трену! Тешко је и кад стар човек умре, али млади би требало да живе. Јоооој. Анђела моја је ту - ставља руку на срце.

Показује нам где је Анђелина кућа. Стојимо неко време, а онда полако улазимо у двориште. Тишина тешка као камен. Отац Златко, погнуте главе, гледа у своје руке као да у њима тражи одговоре, било шта што би ублажило бол који га разара.

- Деце више нема. Моја Анђела како ћу ја без тебе - очајан је тата који би још једном да загрли своје дете, да је заштити, да јој каже да ће све бити у реду, али зна да не може.

Д. МАТОВИЋ

Прилази нам њена сестра Зорана.

- Требало је да идемо код Милоша, да упознамо његову продицу. Волела сам да је задиркујем да се заљубила.

Анђелини родитељи су инсистирали да се она "врати" кући до испраћаја на вечни починак. И вратила се успавана лепотица - у белом ковчегу. У моменту када је мајка Зорица изашла из погребног возила, тишину је преплавио крик који је продро у свако срце. Сузе и јауци мешали су се са речима.

- Анђела, дете моје зашто?! Хоћу ја да идем уместо тебе! Хоћу ја да идем са тобом!

Комшије и родбина који су се окупили кришом су брисали сузе.

- Уместо да смо деци правили свадбу, испраћамо их на вечни помен - каже нам Анђелин теча Милан. - Милош се бавио спортом, био је фудбалер, она је радила у обданишту. Анђела је била мирна и повучена, као и Милош. Бог је хтео да их узме. Надам се да ће ово бити опомена надлежнима да друга деца не настрадају као они. Ову децу нико неће вратити, као ни остале жртве које су биле испод камена. Страшно је што су пустили родитеље да сатима чекају у неизвесности и да о смрти своје деце сазнају из медија.

У родном месту Анђелиног момка, селу Книћанин у близини Зрењанина такође су владали мук и неверица. Мештани искрено жале и оплакују свог мештанина, двадесетједногодишњег младића, ведрог и насмејаног, одличног фудбалера. На улицама овог места крај Тисе, које је типично фудбалско и посвећено најлепшој споредној ствари на свету, нигде никог, неверица да Милоша више нема, а био је увек пун живота и добре енергије, једноставно скрхала је многе.

Д. МАТОВИЋ

Милош је, кажу његови саиграчи, након сваког тренинга, журио у Нови Сад, да би време провео са својом Анђелом.

- Милош, који се пре месец и по дана запослио у Новом Саду, био је у среду на тренингу, обећао је другарима да сигурно долази и у петак 1. новембра, узалудно смо га сви чекали, телефон му је звонио, али није било одговора и онда смо сазнали ужасну вест - кроз сузе, дрхтавим гласом прича Срба Стојковић, дугогодишњи секретар клуба. - Педесет две године сам у Потисју, Милоша знам одмалена, растао је и стасавао уз клуб и осећај је као да сам изгубио сопствено дете.

Милошеви родитељи и сестре су га подржавали и бодрили у његовим фудбалским успесима. Огласио се Фудбалски клуб Потисје, који је овог викенда требало да игра дерби са великим ривалом, првопласираним тимом Боке. Та утакмица је одложена, као и цело првенствено коло.

Милош ће бити сахрањен данас у 13 часова у Книћанину, а Анђела сутра у 14 часова на гробљу у Старој Пазови.

Препоручујемо

Несреће

0 5

"ПРЕРАНО МИ ВАС УЗЕ БОГ, АНЂЕЛИ МОЈИ..." Огласила се мајка девојке која је са дечком погинула у Новом Саду, речи кидају душу

02. 11. 2024. у 11:27

Несреће

0 9

НОГА АМПУТИРАНА МЛАДИЋУ ОД 18 ГОДИНА: Последње информације о стању повређених у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду (ФОТО/ВИДЕО)

01. 11. 2024. у 19:26

Несреће

0 10

ОТКРИВЕНО КО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СЕКУНД ПРЕ УРУШАВАЊА У НОВОМ САДУ УСТАО СА КЛУПЕ: Он је стари кум познатог кошаркаша (ВИДЕО)

02. 11. 2024. у 14:52

Несреће

0 5

КРЕНУЛЕ НА СЛАВУ КОД БАКЕ И ДЕКЕ: Тужна судбина девојчица Тине (9) и Саре (5) које су погинуле у Новом Саду

02. 11. 2024. у 08:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације