"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније
НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".
Фото: С.Тодић
Пројекат траје наредних годину и по дана и свакако ће допринети унапређењу нашег винског сектора, а посебно наших старих аутохтоних сорти.
Према речима руководиоца пројекта проф. др Славице Тодић, са Пољопривредног факултета, "прокупац" је наша веома стара и најзначајнија аутохтона сорта. Интересовање за њено гајење и производњу вина је из године у годину све веће. Најбројнији чокоти су у Жупи, Топлици и Шумадији.
- Наша истраживања предвиђају секвенцирања генома 10 "клонова" прокупца, што ће дати увид у њихову генетичку структуру и варијације омогућујући будућу клонску селекцију варијетета најбоље адаптираних на климатске промене и са потенцијално најбољим квалитетом вина - објашњава професорка Тодић. - Циљ нам је да овим истраживањима издвојимо чокоте који ће бити полазна основа за прозводњу серификованог клонског садног материјала прокупца који ће бити доступан свим заинтересованим винаријама.
Волнијев хербаријум
МИНИСТАРСТВО пољопривреде, водопривреде и шумарства, у периоду 2020-2022. године, финансирало је пројекат "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", током кога је истражен део наше природне и културне баштине која се односи на старе чокоте винове лозе у најзначајнијим српским виногорјима. Посебно је значајан Волнијев хербаријум из Сремских Карловаца, који чува више од 100 хербаризованих примерака сорти винове лозе, гајених на Фрушкој гори у периоду 1812-1824. године, а што представља другу такву најстарију колекцију у свету. Пронађено је девет потпуно непознатих и 49 генетичких профила, које вероватно осликавају део наше винске средњовековне историје.
Учесници пројекта истичу да ће климатске промене, у наредним годинама, довести у питање гајење бројних интернационалних сорти у винским регијама у којима тренутно доминирају. Као једно од решења виде истраживања регионалних сорти које су боље адаптиране на локалне услове.
- Неке од њих, које су у прошлости биле више распрострањене код нас, још увек се комерцијално гаје у мањем обиму, али је неопходно побољшати њихове особине - каже проф. др Вера Ракоњац, са Пољопривредног факултета. - Други правац истраживања су стари чокоти који представљају остатке наше винске историје и преживели су вероватно векове без било каквих наших интервенција. Постоји могућност њихове ревитализације и комерцијалне производње.
Научни саветник са Института за мултидисциплинарна истраживања Мирослав Николић каже да претходна истраживања, публикована у угледном међународном научном часопису "Frontiers in Plant Science", показују да је "прокупац" заиста веома стара сорта.
- Оно што је посебно занимљиво је да је зачинак крајински, такође наша аутохтона сорта, потомак прокупца - каже Николић. - У претходним истраживањима нисмо успели да откријемо родитеље, односно педигре прокупца, па је то, такође, један од важних циљева овог пројекта.
Дописни члан САНУ проф. др Жељко Томановић истиче да се узорци старих чокота маркирају и по нашим манастирима и црквама који чувају веома старе лозе, непознате старости и нејасног порекла, тако да се заиста очекују занимљиви резултати.
- Велики изазови које носе климатске промене се могу ублажити применом научних истраживања и геномских технологија - наводи професор Томановић. - Најзначајније винске земље у Европи улажу значајна средства у истраживања и унапређење винског сектора између осталог и кроз ревитализацију старих аутохтоних сорти за које се очекује да могу бити много отпорније на промене климе од конвенционалних широко гајених сорти.
Пројекат финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а реализује ACDI/VOCA преко пројекта "Велика мала привреда".
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Како препознати симптоме пролећне алергије пре него што постану озбиљни?
Проф. др Маја Буљчик Чупић, Клиника за оториноларингологију и хирургију главе и врата Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду.
01. 12. 2024. у 11:26
НАКОН ШПАНИЈЕ, НЕСТАНАК СТРУЈЕ И У ЕНГЛЕСКОЈ: У Лондону хаос, уследила хитна евакуација (ФОТО/ВИДЕО)
ЛОНДОНСКА транспортна мрежа"Transport za London" суочава се данас са великим нестанком струје.
12. 05. 2025. у 16:39
НЕДИНА ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ: "Раскинули смо, остала сам да плачем и јецам - узео ми je све"
"РАСКИНУЛИ смо, а са собом је понео пет песама које смо већ снимили."
13. 05. 2025. у 17:38
"СА ЉУБАВЉУ": Принц и лепа Гркиња заједно - усликани у ресторану (ФОТО)
СТЕФАН Здравковић, познатији као принц од Врање ће ускоро представити Србију на Евровизији у Базелу. Прво полуфинално вече је сутра, а млади певач верује да ће својом песмом "Мила" следеће године довести престижно музичко такмичење у Србију.
12. 05. 2025. у 17:50
БАСТИЈАНОВА ЕМОТИВНА ПОРУКА: "Недостајаћеш, хвала за све тренутке које смо доживели" (ФОТО)
"ХВАЛА ти за све тренутке које смо имали прилику да доживимо..."
13. 05. 2025. у 08:06
"ХОДАО САМ ПО ЖИЦИ": Петоструки олимпијски шампион проговорио о зависности од наркотика
Бивши победник Тур де Франса и петоструки олимпијски шампион у бициклизму Британац Бредлли Вигинс признао је у интервјуу за Обсервер да је годинама после завршетка каријере био зависник о кокаину.
13. 05. 2025. у 18:20
НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ БИЛЕ НА ИВИЦИ РАТА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ОБРТ: "Кључан је био позив једног човека"
У ДРАМИ која је привукла пажњу светске јавности, амерички председник Доналд Трамп јуче је на друштвеним мрежама објавио да су Индија и Пакистан, након четири дана жестоких сукоба дуж границе, пристали на „потпуни и тренутни прекид ватре“.
11. 05. 2025. у 10:48
ПАНИКА У УКРАЈИНИ: Да ли је ово знак да Путин спрема нови напад "орешником"?
РУСИЈА ће 12. и 13. маја привремено затворити ваздушни простор изнад војног полигона и комплекса за лансирање ракета Капустин Јар, преноси украјински одбрамбени портал Militarnyi 10. маја, наводећи могућност тестирања балистичке ракете средњег домета.
10. 05. 2025. у 12:06
"ДА ЛИ СЕ МАКРОН ДРОГИРА?" Јованино питање изазвало смех у студију: "Како да се носе с толиком проблемима..."
ВОДИТЕЉКА Јована Јоксимовић у јутарњем програму на телевизији К1 дотакла се теме Емануела Макрона и спорне ситуације са марамицом и сумњом о употреби опијата, која се проширила друштвеним мрежама.
13. 05. 2025. у 16:57
Најновије из рубрике
САБОРНИ ХРАМ У МОСТАРУ САДА ИМА СВОЈ МУЗЕЈ: Изложена богата баштина Цркве Свете Тројице са изузетно вредним експонатима
САБОРНИ храм Свете Тројице у Мостару добио је свој Музеј. Он ћепривремено бити смештен у Владичанском двору, јер је пројектом обновесветиње предвиђено да буде смештен у њеном звонику.
13. 05. 2025. у 14:20
РЕКА ВЕРНИКА ДО ОСТРОШКЕ СВЕТИЊЕ: Хиљаде ходочасника са свих страна света слиле се у манастир који чува мошти чудотворца (ФОТО)
КАО и свих минулих година и јуче су на празник Светог Василија Острошкогсви путеви водили ка острошкој пештери и ћивоту Чудотворца. Хиљадеверника са разних страна света хрлило је на поклоњење светитељу, заштитнику, утешитељу и небеском покровитељу. Стари и млади, здрави иболесни, са страхом божјим прилазили су ћивоту Светог Василија, узималиод њега благослов који их је духовно крепио и оснаживао.
13. 05. 2025. у 14:16В.К.
НАРЦИСИ ОКИТИЛИ НЕБЕСКЕ ПАДИНЕ: На Столовима повише Краљева одржна планинарска манифестација са традицијом која траје од 1956. (ФОТО)
КАДА се средином маја сваке године падине забеле цветовима дивљегнарциса, сасвим сам сигуран да нема лепше планине од Столова у читавомрегиону. Ова питома планина права је оаза чистог ваздуха, овде се дише иужива пуним плућима, овде се човек буквално препороди.
13. 05. 2025. у 13:27
СОЛУНЦИ СУ НАСЕЉА ДИГЛИ ГОЛИМ РУКАМА: Бачка Топола не заборавља муку и велики труд добровољаца из Првог светског рата
ПРЕ нешто више од века, тик по завршетку Великог рата и аграрне реформе краља Александра, на територији Бачке Тополе, тада малене мађарске вароши на самом северу новоосноване Краљевине Југославије, солунски добровољци, махом са динарског крша, почели су да формирају насеља.
12. 05. 2025. у 15:47
ГЕЛЕР МИ ЈЕ ИЗВАЂЕН, АЛИ ОЖИЉАК НОСИМ У ДУШИ: Велимир Стојановић о дану када су касетне бомбе НАТО сејале смрт у његовом граду
ЋЕРКА и ја смо тога дана били у соби, кућа је била стара, из турског доба. Две касетне бомбе пале су на кров, пробиле таван...
11. 05. 2025. у 19:53
Коментари (0)