"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније
НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".
Фото: С.Тодић
Пројекат траје наредних годину и по дана и свакако ће допринети унапређењу нашег винског сектора, а посебно наших старих аутохтоних сорти.
Према речима руководиоца пројекта проф. др Славице Тодић, са Пољопривредног факултета, "прокупац" је наша веома стара и најзначајнија аутохтона сорта. Интересовање за њено гајење и производњу вина је из године у годину све веће. Најбројнији чокоти су у Жупи, Топлици и Шумадији.
- Наша истраживања предвиђају секвенцирања генома 10 "клонова" прокупца, што ће дати увид у њихову генетичку структуру и варијације омогућујући будућу клонску селекцију варијетета најбоље адаптираних на климатске промене и са потенцијално најбољим квалитетом вина - објашњава професорка Тодић. - Циљ нам је да овим истраживањима издвојимо чокоте који ће бити полазна основа за прозводњу серификованог клонског садног материјала прокупца који ће бити доступан свим заинтересованим винаријама.
Волнијев хербаријум
МИНИСТАРСТВО пољопривреде, водопривреде и шумарства, у периоду 2020-2022. године, финансирало је пројекат "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", током кога је истражен део наше природне и културне баштине која се односи на старе чокоте винове лозе у најзначајнијим српским виногорјима. Посебно је значајан Волнијев хербаријум из Сремских Карловаца, који чува више од 100 хербаризованих примерака сорти винове лозе, гајених на Фрушкој гори у периоду 1812-1824. године, а што представља другу такву најстарију колекцију у свету. Пронађено је девет потпуно непознатих и 49 генетичких профила, које вероватно осликавају део наше винске средњовековне историје.
Учесници пројекта истичу да ће климатске промене, у наредним годинама, довести у питање гајење бројних интернационалних сорти у винским регијама у којима тренутно доминирају. Као једно од решења виде истраживања регионалних сорти које су боље адаптиране на локалне услове.
- Неке од њих, које су у прошлости биле више распрострањене код нас, још увек се комерцијално гаје у мањем обиму, али је неопходно побољшати њихове особине - каже проф. др Вера Ракоњац, са Пољопривредног факултета. - Други правац истраживања су стари чокоти који представљају остатке наше винске историје и преживели су вероватно векове без било каквих наших интервенција. Постоји могућност њихове ревитализације и комерцијалне производње.
Научни саветник са Института за мултидисциплинарна истраживања Мирослав Николић каже да претходна истраживања, публикована у угледном међународном научном часопису "Frontiers in Plant Science", показују да је "прокупац" заиста веома стара сорта.
- Оно што је посебно занимљиво је да је зачинак крајински, такође наша аутохтона сорта, потомак прокупца - каже Николић. - У претходним истраживањима нисмо успели да откријемо родитеље, односно педигре прокупца, па је то, такође, један од важних циљева овог пројекта.
Дописни члан САНУ проф. др Жељко Томановић истиче да се узорци старих чокота маркирају и по нашим манастирима и црквама који чувају веома старе лозе, непознате старости и нејасног порекла, тако да се заиста очекују занимљиви резултати.
- Велики изазови које носе климатске промене се могу ублажити применом научних истраживања и геномских технологија - наводи професор Томановић. - Најзначајније винске земље у Европи улажу значајна средства у истраживања и унапређење винског сектора између осталог и кроз ревитализацију старих аутохтоних сорти за које се очекује да могу бити много отпорније на промене климе од конвенционалних широко гајених сорти.
Пројекат финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а реализује ACDI/VOCA преко пројекта "Велика мала привреда".
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВЕЛИКИ ПОВРАТАК: Чувена скијашица се враћа на такмичења
Легендарна америчка скијашица Линдзи Вон добила је дозволу да се у петој деценији врати у Светски куп.
05. 12. 2024. у 15:19
"Проклетство" улоге Марије из "Отписаних" је после серије пратило Злату - и НИКО ЈЕ НИЈЕ ЗВАО
"МЕНИ су најважније свари моја деца, муж и кућа."
05. 12. 2024. у 14:06
НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ: Шта се деси организму након седам дана туширања ХЛАДНОМ водом
ХЛАДНО туширање се обично сматра ’’мучењем’’, нешто што се практикује само у затвору или војсци.
04. 12. 2024. у 07:20
За 3.000 динара купили џемпер у секенд хенду, нису ни сањали да је СКУПОЦЕНО БЛАГО - најскупља линија од свих
НАИЗГЛЕД обичан и јефтин џемпер из радње са половном одећом, испоставио се као право благо.
05. 12. 2024. у 13:32 >> 13:36
"НЕ СМЕ ДА СЕ ПОНОВЕ ИСТЕ ГРЕШКЕ, ЕКИПА МОРА ДА ПОКАЖЕ ДРУГО ЛИЦЕ": Тренер Црвене звезде пред меч са Виртусом
Кошаркаши Црвене звезде играју против екипе Виртуса меч 14. кола Евролиге у петак од 20.30 часова.
05. 12. 2024. у 22:15
АНА НИКОЛИЋ НАПИСАЛА ТЕСТАМЕНТ Било јој је много лоше: "Умирем, то сам мислила"
"МИСЛИЛА сам да умирем последњи пут када сам била, писала сам тестамент јер ми је било лоше."
05. 12. 2024. у 11:39
ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ МИНИСТРА: У случају великог рата наша војска била би уништена за највише годину дана
БРИТАНСКА војска би у случају избијања великог рата била уништена у року од „шест месеци до годину дана“, што истиче важност обнове резервних снага у Великој Британији, упозорио је министар одбране за ветеране Алистер Карнс, преноси Скај њуз.
04. 12. 2024. у 17:10
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ОБЈАВЉЕН СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ: Убица вади пиштољ и пуца са леђа, амерички директор није имао шансе (ВИДЕО)
БРАЈАН Томпсон (50), директор највеће здравствене осигуравајуће компаније у Америци, снимљен је како напушта хотел у 6.45 ујутру у среду, када је маскирани нападач извукао пиштољ са пригушивачем и пуцао му у леђа.
04. 12. 2024. у 19:58
БИЉАНА 40 ДАНА ПРОВЕЛА У ОСТРОГУ: Питала монахињу је ли срећна, па занемела због одговора
САДА већ давне 2000. године, професорка Биљана Лазаревић из Смедерева, провела је четрдесет чаробних дана у манастиру Острог.
05. 12. 2024. у 08:40
Најновије из рубрике
БЛЕСНУЛА ИЗ ЗГАРИШТА: "Новости" у крипти Богороцичине цркве у Паризу где траје изложба која сведочи о обнови после пожара
Залуталог даљег рођака Џонатана Лингвистона, што је с Атлантика до центра Париза допловио на палуби теретњака, сталожени такстиста, који је изашао из свог аутомобила, одсечним покретима руку покушава да склони с коловоза. Цео свет сјатиће се ових дана око Богородичине цркве која ће за викенд постати центар планете.
05. 12. 2024. у 16:13
ДВЕ ОВЦЕ ОЈАГЊИЛЕ ПО ЧЕТВОРКЕ: Несвакидашњи догађај код Нове Вароши (ФОТО)
У СЕЛУ Божетићи код Нове Вароши, у домаћинству Зорице Поповић, природа је приредила право чудо.
05. 12. 2024. у 06:45
СВЕДОЦИ ЉУБАВИ И НАУЧНЕ САРАДЊЕ: Преписка Алберта Ајнштајна и Милеве Марић, 11. децембра на аукцији код лондонског "Кристија"
ЗНАМ да ме ти од свих људи најдубље волиш и најбоље разумеш... Бићу веома серћан и поносан када нас двоје заједно доведемо наш рад о релативности кретања до победничког закључка.
05. 12. 2024. у 06:45
ПОЧЕЛА ТРОДНЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА "ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА": И жене биле велики задужбинари
КЊИЖЕВНИК и добротвор Еустахија Арсић из Арада у данашњој Румунији, прва се 1837. са 50 приложених форинти одазвала молби Матичиног секретара Теодора Павловића, упућену Српкињама да постану приложници наше најстарије институције књижевности, науке и културе коју су наши преци основали 1826. у Пешти. Еустахија је убрзо постала и прва жена која је објавила поезију у Матичином Летопису чији 200. рођендан обележавамо целе ове године.
04. 12. 2024. у 15:57
ВРАТИЛА ЖИВОТ У ДОМ МИЛОВАНОВИЋА: Јелена са Миломиром, братом гардисте Дражена, убијеног 5. октобра 2004, има шесторо деце
РОДИЛА их је осморо. Матеја (19), Дражен (9), Новак (8), Хелена (7), Николај (нажалост преминуо са три месеца), Адријан (4), Лаура (2) и Владан од осам месеци са својом мајком Јеленом (38), благословили су дом Миловановића из села Текија код Параћина, породицу трагично страдалог војника Дражена, једног од двојице гардиста који су 5. октобра 2004. пронађени мртви на стражи испред војног објекта "Караш" на Топчидеру. Остали су неутешни родитељи Биљана и Петар, и старији брат Миломир. Две деценије касније, домом Миловановића разлежу се смех и цика Јеленине и Миломирове деце. Седморо су заједно изродили, а Јелениног првенца Матеју, из првог брака, заједно су одгајали.
04. 12. 2024. у 15:22
Коментари (0)