ПОЧЕЛА ТРОДНЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА "ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА": И жене биле велики задужбинари
КЊИЖЕВНИК и добротвор Еустахија Арсић из Арада у данашњој Румунији, прва се 1837. са 50 приложених форинти одазвала молби Матичиног секретара Теодора Павловића, упућену Српкињама да постану приложници наше најстарије институције књижевности, науке и културе коју су наши преци основали 1826. у Пешти. Еустахија је убрзо постала и прва жена која је објавила поезију у Матичином Летопису чији 200. рођендан обележавамо целе ове године.
Ова историјска прича о Арсићевој, допуњена и сећањима на прве жене добротворе и друге велике Српкиње тог времена, обележила је у уторак вече у Карловачкој гимназији почетак тродневне манифестације "Дани Матице српске у Сремским Карловцима" која ће трајати со 5. децембра.
Др Јелена Веселинов објаснила је да су Српкиње у Угарској релативно рано стекле могућност за економску и правну самосталност. Матица је била узор првим женским удружењима образованих и богатих Српкиња у Аустроугарској крајем 19. века, која су имала за циљ очување идентитета српског народа.
- Прва жена задужбинар Матице српске била је Софија Пасковић. Матици је завештала 1871. задужбину за помагање српских ученика, а поклонила је и 155 књига. Израђен је и њен портрет који је власништво Матице српске - нагласила је др Веселинов која је са др Светланом Милашиновић и др Александром Новаков, говорила синоћ о знаменитим Матичиним женама.
Најпознатија задужбинарка и народна добротворка је Марија Трандафил. Тестаментом је 1878. оставила Матици српској велико имање за оснивање задужбине, васпитног завода за српску сирочад која ће носити њено име.
У међуратном периоду забележен је већи број жена које су биле сараднице Матице српске. Најбројније, њих више од 20, су биле сарадници у Летопису: Десанка Максимовић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић...
Вечерас, такође у најстаријој српској гимназији основаној у Карловцима 1791, о "Српским сеобама у војвођанским крајевима Банату, Бачкој и Срему од 15. до 20.века" говориће др Милан Мицић, др Александар Хорват и мр Павле Орбовић.
- Сеобе Срба проузроковане су ратовима, појавама глади и болестима. Досељени Срби већином су били војници и представљали су гарант, кроз историју, у одбрани Европе од турских напада. Сеоба је било и у периду када је стабилизована граница на Дунаву, када је с једне стране била Турска, на територији данашње централне Србије, а са друге Хабзбуршка монархија, и тада се на простор Војне крајине која је постојала у Банату, Бачкој и Срему, сливају сеобе често из западних српских крајина Баније, Кордуна и Далмације - каже др Мицић.
ПРИВАТНО И ЈАВНО...
МАНИФЕСТАЦИЈА "Дани Матице српске у Сремским Карловцима" биће завршена у четвртак, 5. децембра Округлим столом "Приватно и јавно у животу српског народа у војвођанским крајевима од 18. до 20. века". О овој теми говориће проф. др Владан Гавриловић, доцент др Срђан Орсић, др Милан Мицић, др Јелена Веселинов, др Снежана Мишић, мр Павле Орбовић, мср Милена Кулић, мср Сања Перић и Богдан Шекерић.
Било је сеоба и у 20. веку, пре свега кроз међуратну колонизацију српских добровољаца када је у Војводину пристигло око 70.000 људи, а потом и велика колонизација партизанских бораца 1945. до 1948.
- Следе економске сеобе из динарских крајева које се појављују педесетих, шездесетих и седамдесетих година све до грађанског рата у Југославији, деведесетих, који је изазвао нова померања становништва ка Војводини - наглашава др Мицић историјску чињеницу да је Војводина увек била простор на који се интензивно досељавало становништво.
ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава
ЛИДЕР крајње десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл добио је данас мандат за формирање нове аустријске владе, а његова странка упутила је прошле године предлог резолуције аустријској Скупштини којом захтева да се парламент изјасни против признања тзв. Косова.
06. 01. 2025. у 19:41
СВЕШТЕНИК О СМРТИ МИЛИНКОВИЋА: Видео сам да му је лице било бледо-жуте боје, тресао се
ЈЕДАН од последњих људи који је разговарао са глумцем, режесером и чувеним "Трагачем" Милорадом Милинковићем је свештеник Влајко Банковић, протојереј-ставрофор и старешина цркве Светог вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина.
07. 01. 2025. у 15:26
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)