С ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ, ЗА СРПСКУ СВЕТИЊУ: Мозаик, још један рад породице Ивановић из Параћина, чека да крене пут Хиландара

КАД се раде сакрални мотиви велика искушења су увек присутна, упозорена је из Хиландара позната уметничка породица из Параћина, што се најбоље потврдило на монументалном мозаику ваведења (уласка) Пресвете Богородице у храм, првом којим су Ивановићи благословени да њиме украсе зидове Свете царске српске лавре.

Фото: З. Рашић

Тек, после пуне четири године и много превазиђених искушења, камена слика тешка 170 килограма, висока 2,2 метра, широка 1,8, са око милион природних каменчића и венецијанског стакла, спремна је да на знак из Хиландара крене пут Свете Горе. Где ће тачно бити постављена, знаће се ускоро, а прва идеја била је да украси главни улаз у манастир. Од десетак мозаика колико су Ивановићи досад урадили, овај је био најзахтевнији.

И технички и тематски, због чак тринаест ликова који су заступљени на њему. Израз лица увек је најтеже ухватити, поготову у камену. Такође, ово је један од највећих мозаика изливених у комаду досад. То је био велик изазов и искуство, а на исти начин ће бити и монтиран у Хиландару - специјалним лепком. Њих четворо, светски познати академски сликар и "глава" породице Зоран, те троје одрасле деце - Василиса, Темјана и Темјан, радили су свако свој сегмент мозаика као "четири стране света".

Фото: З. Рашић

- А онда се десило чудо, да се све стране уједине у целину. Објединили смо све то у атељеу и за мене је то био један од најлепших тренутака - открива најстарији Ивановић. - Коначно смо схватили праву поруку, обратили пажњу на изразе лица Богородичиних родитеља Јоакима и Ане у тренутку када се одвајају од свог трогодишњег чеда и уступају га цркви. И израз лица свештеника Захарија који прима у храм то чедо, Марију, будућу мајку Исуса Христа. С обзиром на то да је Захарије био пророк, на његовом лицу се види сва та будућа патња, голгота Христова.

Глава породице напомиње да је израда мозаика подразумевала огроман труд, рад и веште руке, уз развијање заједништва, духовност и веру, без чега ни резултат не би био овакав. Хиландар је тражио да уметници верно пресликају икону из манастирске ризнице, што су они и урадили. Најситније детаље решавале су Василисине руке, која је уградила каменчиће у лица две мале Богородице, њених седам пратиља, малог анђела... Природни камен су комбиновали са смалти пастом, односно са венецијанским стаклом. Неке ствари се много лепше материјализују кад су од природног камена, али не и кад је у питању тканина.

- Живе боје се тешко налазе у природи, тако да смо за ореоле мешали пасту - наглашава ова уметница. - Користили смо и неколико врста злата са којим је јако тешко радити. Кад се исече, нема исправке, па се сечење понавља све док се не добије прави комад. То је злато у сендвичу од два стакла. За то је био задужен брат Темјан, као и за остале техничке ствари. Иначе, најмањи каменчићи уграђени су у очи анђела, има их тридесетак. Мозаик смо радили инверзивном техником, са наличја, па како он заиста изгледа видели смо тек на крају, када смо му открили "лице" ради заливања.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Да каменчиће не држи посебан лепак, већ да је мозаик изливен у бетону, био би тежак скоро тону. А да је његова израда трајала не четири године већ дупло дуже, и даље би то имало великог смисла, потврђује Темјан, један од четири "каменчића" изузетне уметничке фамилије. - Преживели смо и та велика искушења о којима су нам у манастиру говорили. Отац је у међувремену ломио руку, ломио ногу, имао друге здравствене проблеме, операције...

На све то смо гледали са благошћу, јачали духовност и заједништво. У мозаику је сигурно преко четрдесет различитих врста природног камена, од оног који се вади из Србије, из Аранђеловца, до камена из скоро целог света који су им доносили пријатељи. Ова креативна и изузетно поштована параћинска породица за Хиландар ће урадити још два мозаика мањег формата, за шта су већ добили благослов. Како сазнајемо, они ће бити постављени у манастирском врту.

Други мозаик у српској светињи

ЗА разлику од других светогорских манастира, Хиландар нема мозаичку традицију. Рад Ваведење Пресвете Богородице биће тек други мозаик у овој српској светињи. Први је камена слика Светог краља Стефана Милутина. Тај мозаик су пре три године, по позиву, такође урадили Ивановићи поводом обележавања великог јубилеја - 700 година од смрти овог знаменитог српског владара. Рукотворен је за мање од три месеца, јер је време до јубилеја било кратко, али је зато надахнуће било велико.

Женски потпис на Светој Гори

КАД се испуне временски и технички услови и стигне благослов за пут мозаика у Хиландар, женски део породичног четверца, Василиса и Темјана, испратиће га само делимично, до Какова у предворју Свете Горе. - Све то има божју промисао. Како ће Хиландар имати мозаик делимично и мојих руку дело, то је благослов за мене и као жену, и као уметника - наглашава Василиса. - Тамо где женска нога никад није крочила оставићу свој потпис и потпис своје породице и предака да на Светој Гори векују. Схватила сам да је то сврха мог живота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације