КАКО ЖИВИ ДРЕВНИ НАРОД ХАНТИ У РУСКОЈ ТАЈГИ: Помирили модерно време и живот својих предака

КАДА се прва експедиција руских научника упутила у далека пространства севера како би, трагом претпоставки геолога Ивана Губкина, покушала да у Сибирским тајгама пронађе налазишта нафте, скептична академска заједница СССР овај подухват је прогласила сулудом авантуром.

Фото Приватна архива

Требало је да прође више од деценије да би Глубкинов следбеник пресавио табак и написао Стаљину писмо. Бунтовник у научним круговима задобио је симпатије вође и 1946. године прва експедиција упућена је у непроходну ледену пустињу да поред црног злата (Губкин је био у праву) у тајгама севера открије можда још драгоценије богатство - искуство народа тајге. Били су то Ханти и Мански по којима данас главни град аутономног региона Југра носи име.

Сурови север са температурама које се зими спуштају до минус 55 није ускратио гостопримство руским истраживачима. Нису ни Ханти, у чијој се вековима дугој традицији гост сматра добрим знамењем. Резултат је Ханти-Мансијск који данас познајемо - модерна метропола изникла на тајги, град универзитета, научних истраживачких станица, музеја, позоришта и ексклузивних ресторана. Захваљујући нафти и гасу, град је постао пожељна радна дестинација за многе придошлице. Ова област учествује у светској производњи нафте са седам одсто, док се из дубина вади 55 процената све руске нафте, а на њој почива и 88 одсто укупне индустрије у региону.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Цене станова у Ханти-Мансијску готово су идентичне са московским, па и то показује којом

брзином се овај млади град преображава у индустријског дива.

Ако постоји место у којем све живи и дише за нове идеје онда је то Ханти-Мансијск, неприкосновена престоница пројеката, форума, међународних конференција на којима се изнова подвлачи значај очувања културе Ханти народа. Још 2018. године власт Југре је покренула пројекат за дигитализацију земље предака под називом "ИТ камп". Делује невероватно, али приступ интернету данас је могућ у готово сваком шатору где обитавају породице староседелаца.

Фото Приватна архива

Широм отворене капије за људе из свих крајева света учиниле су да овај регион, краљица сибирске тајге, постане место окупљања интелектуалаца, научника, новинара и истраживача са различитих меридијана. У току нашег боравка Ханти-Мансијск је био домаћин међународног хуманитарног форума "Грађанске иницијативе региона 60. паралеле" замишљеног као платформе за проналажење конкретних решења за унапређење квалитета интеракције између државе, бизниса и непрофитног сектора. Истовремено, на различитим сесијама реч су узимали новинари, јавни посленици, појединци и удружења из Јужне Америке, Финске, Румуније, Молдавије, Кине, Кореје и Србије. Ханти-Мансијск је и покровитељ пројекта медија школе за младе која се наизменично одржава у Србији и Русији и на којем су учешће узели наши професори, предавачи из Србије и Републике Српске.

"Руски Холивуд", прокоментарисао је колега из Финске и сам запањен оштрином дискусија, атрактивношћу представљених пројеката и организацијом догађаја.

Фото Приватна архива

Иако делује као да сте закорачили у северну бајку коју од остатка Русије не деле само временске зоне већ и однос према рату о којем се веома мало прича, истина је да Југра није изолована од руских кретања - политичких и геополитичких - те да се о векторима које диктира Москва овде и те како води рачуна. Управо је допринос Ханти-Мансијска специјалној војној операцији, а да за то није тражио јавна признања, немерљив. Наиме, добровољци из целе земље долазе овде како би потписали уговор са Министарством одбране РФ, будући да су услови неупоредиво бољи него у другим руским регионима.

Такође, указом градоначелника Руслана Кухарука, деца учесника у СВО уживају посебне привилегије и добијају редовну новчану помоћ.

Тако нешто не би било могуће да овај град није један од најбогатијих у Русији. Замах у економском развоју, с друге стране, није угрозио древни народ Ханти. Од око 31.000 припадника овог народа који живе у Русији, њих око 20.000 је насељено у Ханти-Мансијску.

Иако остављају утисак да су управо изашли из таме историје - данас Ханти имају своје позориште у главном граду, телевизије на матичном језику и катедру на Универзитету посвећену изучавању њихове културе, обичаја и традиције.

Припаднике овог народа можете срести не само у шумама, и на светим брежуљцима где обично разапињу своје бајковите шаторе од брезе и јелење коже. Немојте се изненадити ако вам на пословном састанку, на последњем спрату модерно изграђене компаније уговор на потпис пружи Ханти - овај пут одевен у модерно елегантно одело и лаковане ципеле.

Одаје га само симбол сунца, магични знак који сваки Ханти носи са собом.

- Данас смо ми на главном току светских дешавања, стекли смо завидна образовања и позиције, али та чињеница никако неће утицати на наша веровања, обреде и културу коју негујемо. Многи Ханти су дошли да живе у граду, раде у администрацији или великим компанијама, али знате, они ће своје слободне дане провести тамо где слобода нема границе, а то није ресторан или тржни центар, него тајга, наша прадомовина - каже Татјана чија породица је по њеном рођењу шуму заменила градом.

У прадомовини древних народа, прва познанства руски геолози су склопили са сибирским медведима - очи у очи, и како стоји у једном архивском запису, нико није устукнуо - три пара зажарених очију посматрала су придошле нафташе, необичну и незвану скупину, довољно дуго да се следи и крв у жилама. И данас у приградским насељима појава медведа неће изазвати пометњу међу локалним становништвом. Уосталом, Ханти су заветовани природом, усаглашени са њом и уверени да им она даје и узима. За сваког јелена, лисицу или уловљену рибу Ханти насељени ван градова сматрају да захвалност дугују својим шумским божанствима.

На тзв. светим брежуљцима и данас се налазе светилишта шамана где се једном годишње изводе мистични ритуали којим се терају зли дуси и човек наново повезује са природом.

Дух ватре фигурира у вери као важно божанство. На празник Дана врана, када у пролеће староседеоци славе Нову годину, Ханти кувају храну на ватри, моле се духовима и клањају се дрвету брезе. На гранама дрвећа остају завезане траке и комадићи тканине, новчићи и посебно направљене лутке.

- Лед и ватра, два симбола која у нашој митологији и животу су у нераскидивој вези.

Постоји веровање да је ватру донео медвед којем се у част приређују светковине уз игру и песму. У време ритуала који се обављају на посебним местима шамани жртвују јелена и призивају богове. Некада су они били и врачи који су лечили оболеле и справљали посебне мелеме за теже болеснике. И данас много људи одлази по "рецепт" код свог шамана, уверени да су монаси овог реда упућени у тајне - каже Ана, припадница овог народа.

Чињеница да је живот племена интрига за европског човека, Ану не обеспокојава. Она сматра да је довољно проживети овде пет година да би европски човек схватио да тајна живи у звиждуку ветра, тишини шуме и да генерације које су одрасле у нетакнутој природи нису заборавиле првобитна значења речи.

У Ханти-Мaнсијску време као категорија нема значаја. На овом парчету сибирске земље некад и сад постоје равноправно и истовремено. Испред зграде администрације, на тргу, из леда ничу фигуре, уметници их вешто обликују и обриси се већ назиру. Не тако далеко, ирваси вуку санке локалних мештана, шамани дозивају духове, Ханти су скупљени око својих огњишта, кроз сумрак се разлеже звук звона са Храма Васкресења Христовог...

Чудесна, северна бајка.

Фото Приватна архива

Акан - лутка без лица

ТРАДИЦИОНАЛНА лутка Акан има посебно значење у култури Ханти народа. Прву лутку девојчица добија од своје мајке и баке, а са пет година почиње и сама да их прави. Постоји веровање да ручно шивене лутке од платна и крзна чувају своје домаћице и деле њихову судбину. Према Ханти традицији, верује се да лутка не сме имати црте човека јер би тако могла узети душу особе, па су оне увек без лица. Поједине лутке се праве од шишарки бора или кедра, и оне се сматрају духовима, чуварима породице лутака. У фолклору Ханти постоји изрека "Кад дође време, шишарке кедровине, шишарке ће пасти..." која илуструје метафору о рађању нове генерације људи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације