КИКИНЂАНИН С ВАРЈАЧОМ ПО СВЕТУ: Радован Субин, од кувара аматера, до витеза кулинарства
03. 01. 2025. у 07:00
РАДОВАН Субин, од кувара аматера до витеза кулинарства, кува с душом и дели љубав кроз свако јело.
Фото: Приватна архива
Када се појавио на првом локалном такмичењу у кувању рибље чорбе, организатори, које је познавао, зачуђено су га питали због чега је дошао са котлићем и варјачом. Не верујући да је научио да кува, одредили су да се надмеће у припреми рибљег паприкаша, јер то није било "главно". На крају су морали да му доделе треће место. Било је то пре двадесетак година. У међувремену је Радован Раша Субин потпалио много котлића и скувао литре и литре рибље чорбе, много порција паприкаша, гулаша, пасуља и освојио много првих награда.
Постао је члан или председник жирија на многим манифестацијама, стекао титулу витеза кулинарства и написао књигу "Златном варјачом по свету". У децембру је проглашен за "Лидера који помера границе" у кулинарским достигнућима. Више него импресивно за витеза с варјачом, без дипломе.
- Кувар сам постао, јер сам морао да мењам животне навике. Дуго сам играо фудбал, али више нисам могао да живим кафански. Почео сам да пецам, али нисам знао шта ћу с рибом, јер се код мене у Српској Црњи, где сам рођен, она јела два пута годишње, за Бадњи дан и на Велики петак. Да је не бих бацао, почео сам да учим како се кува чорба. Ништа не радим површно, па су моје чорбе почели сви да хвале. Кренуо сам на такмичења и почео да освајам награде - присећа се Субин.
На такмичења је одлазио сам, нити га је ко испраћао нити дочекивао, а ни финансирао. Онда су га позвали на фестивал хране у Љубовији. Освојио је прву награду. Успех је поновио и на "Златном котлићу Војводине" у Сомбору.
- Сомбор, Апатин и Бездан најбољи су у кувању рибље чорбе и паприкаша. Од њих сам много научио. По мом убеђењу, рибљу чорбу не треба јести ниже од Дунава. Само у Војводини - тврди Кикинђанин.
Језик војвођанске хране
СВИ знамо да причамо језиком хране. Војвођанска кухиња је као роман богата. У једном залогају чуло укуса осети слано, слатко, љуто, кисело, горко. Мађари у гулаш додају кашику пекмеза, меда или чак чоколаду за кување, да слаткоћа покупи горчину. Овде се уз кобасицу једе компот, а уз кувано говеђе месо сос од вишања, описује Субин.
Некадашњи трговац, сада кувар без дипломе, у витринама има безброј диплома и пехара. На манифестацијама оцењује храну са мајсторима кухиње какви су Стево Карапанџа, Стамбол Гештамов, Саша Мишић, па Лепи Брка, Ђока Вареника.
- Не знам да припремам и сервирам храну као они. Али сам мајстор за котлиће и бакраче - каже Субин, једнако успешан у кувању рибље чорбе, паприкаша и гулаша.
Његов фаворит је, ипак, овчији паприкаш.
- Јагње је за ражањ, односно за печење, а за паприкаш је овчије месо. Волим јагњетину, а највише волим да спремам, једем и оцењујем овчији паприкаш. Гулаш не мора да буде само од јунећег меса. Не треба мешати перкелт, гулаш и паприкаш. Гулаш је од чистог меса, као и перкелт, али је чорбастији. Паприкаш је од меса и кромпира. Правим и секељи гулаш, од меса и киселог купуса. Добра сарма се прави и са свињским и говеђим месом, али и са овчијим - преноси Субин.
Рибља чорба
НА килограм рибе иде максимално литар и по воде. Код паприкаша је мера један према један. На кило рибе додаје се супена кашика алеве паприке, сто грама лука, мало парадајза или белог вина и то је то. Али треба квалитетна риба, шарана највише, мало сома, може и кечига, мрена и деверика, открио је Субин.
После 20 година кувања међу корице књиге "Златном варјачом по свету" сабрао је 20 рецепата, 60 фотографија, али и 10 анегдота са кулинарских манифестација на којима је припремао или оцењивао храну.
- Његов живот је као добро скувано јело - састављен од различитих, али усклађених састојака. Књига није само збирка рецепата, већ тестамент његовог живота. Живи са страшћу, кува са душом и дели љубав кроз јело - оценио је проф. др Саша Степанов.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ЛУПИЛИ" МУ ЗАБРАНУ Хрвати покушали Халиду да сместе аферу: "Улажем новац у Хрватској а онда ме прозивају"
ЧАК и кад су покушавали да га увуку у неку аферу, Халид бешлић је излазио достојанствено и поносно из намештаљки и провокација.
09. 10. 2025. у 08:22
СРБИН И ХРВАТ ПОБЕГЛИ ИЗ ЗАТВОРА: Аустријанци у чуду, није им јасно како су прескочили зидине
"ПРИТВОРЕНИЦИ нису били саучесници у злочинима, раније се нису познавали."
10. 10. 2025. у 18:35
ЗОРИЦА У СУЗАМА ЗБОГ ХАЛИДА: "Не идем на сахрану, не могу то да издржим..." (ВИДЕО)
ВИДНО потресена, Зорица је открила да неће присуствовати Халидовој сахрани.
08. 10. 2025. у 15:39
ТРАГЕДИЈА ЗА ТРАГЕДИЈОМ: Породица Бешлић се опрашта и од Дамира - умро у 61. години
"ИСКРЕНО саучешће породици..."
10. 10. 2025. у 21:04
ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ ФОЛКЕРКЕ: "Халид је певао док је умирао - да барем оде уз музику"
ПЕВАЧИЦА Сања Малетић се са кнедлом у грлу присетила пријатељства с покојним певачем Халидом Бешлићем, откривши да је певао чак и док је био у болници.
10. 10. 2025. у 19:42
3 МЕСЕЦА ОД РАЗВОДА БРАКА Ана донела драстичну одлуку: "Растајемо се, време је да се поздравимо!"
САМО три месеца од развода брака, Ана Ивановић је на још једну животну причу ставила тачку.
10. 10. 2025. у 22:42
МОЛДАВИЈА ДОНЕЛА ОДЛУКУ ВЕЗАНУ ЗА СРБИЈУ: Ограничили увоз ове намирнице из наше земље
ВЛАДА Молдавије донела је одлуку о привременом ограничењу увоза шећера из Србије, уз образложење да на тај начин жели да заштити домаћу производњу и стабилизује тржиште.
10. 10. 2025. у 13:22
РУСИ ОТКРИЛИ ЧИМЕ СУ СИНОЋ ГАЂАЛИ УКРАЈИНУ: "Одговор на терористичке ударе по цивилним објектима"
РУСКЕ оружане снаге током ноћи извеле су масовни напад на енергетске објекте који напајају војно-индустријски комплекс Украјине, саопштило је Министарство одбране Русије.
10. 10. 2025. у 14:48
"ОТЕЋЕ ВАМ ДЕЦУ! Мирјана Бобић Мојсиловић упозорила родитеље
"ЗАТО, родитељи, док још није касно, зграбите своју децу и забавите их сами!"
09. 10. 2025. у 10:15
Најновије из рубрике
СЕОБА НА СРПСКИМ ПЛАНИНАМА: Дивокозе са Таре на Копаонику
Према плану Министарства пољопривреде, дивокозе се враћају у српске планине: из Националног парка Тара једанаест јединки пресељено је на Копаоник, а једна је надавно стигла и на планину Стол код Бабушнице. После неколико деценија, ова врста поново „осваја“ своја некадашња станишта.
09. 10. 2025. у 13:24
ПОЗАДИНА АТЕНТАТА МИСТЕРИЈА ДО ДАНАС: Пре 91 годину у Марсељу убијен краљ Александар Први Карађорђевић
АТЕНТАТ у Марсељу 9. октобра 1934. када је бугарски терориста Владо Черноземски хицима из пиштоља "маузер" нанео смртоносне ране југословенском краљу Александару и француском министру спољних послова Жан-Лују Бартуу није расветљен јер би истина могла и данас да изазове велику политичку штету.
09. 10. 2025. у 07:30
НА КРИМУ ПОСТАЛИ ПЛАНИНАРИ И МОРНАРИ: На обали Црног мора, у највећем међународном дечјем кампу на свету, боравило деветоро ђака из Србије
ДЕЦА из Србије, њих деветоро - Јелена Тошковић (10), Ана Ристић (11), Аљина Ђокић (13), Момчило Зоговић (14), Смиљка Јанковић (15), ЈеленаАндрић (15), Милан Остојић (15), Ирина Перовић (16) и Барбара Уремовић (16) провела су три недеље у "Артеку", највећем међународном дечјемкампу на свету, смештеном на црноморској обали Крима. Мали генијалци, који су снимили документарни филм о учешћу Црвене армије у ослобођењуБеограда пре 80 година, у ову својеврсну дечју државу стигли су каоученици који воле руски језик и добитници су прве награде задокументарац, а у Београд су се вратили као део нових породица: морнарске, планинарске, уметничке, артековске.
08. 10. 2025. у 06:27
БРАНКИЦА КУВА НАЈБОЉЕ ШКЕМБИЋЕ: У Кикинди одржан шести „Шкембе фест“ на којем се такмичило 30 екипа
Осим што је престоница најтежих и најдужих бундева, највећи урбани дом сова утина, најстаријег мамута, млина суваче и великих скулптура од теракоте, Кикинда је постала и место где се кувају најбољи шкембићи у Србији.
06. 10. 2025. у 10:36
НАЈБОЉУ "КАПЉИЦУ" ПЕКУ ЉУБАВ ШЉИВЕ, ХРАСТА И ЧОВЕКА:Истраживање о вишевековној,традиционалној породичној производњи ракије у Бајиној Башти
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
03. 10. 2025. у 15:59
Коментари (0)