КИКИНЂАНИН С ВАРЈАЧОМ ПО СВЕТУ: Радован Субин, од кувара аматера, до витеза кулинарства
03. 01. 2025. у 07:00
РАДОВАН Субин, од кувара аматера до витеза кулинарства, кува с душом и дели љубав кроз свако јело.
Фото: Приватна архива
Када се појавио на првом локалном такмичењу у кувању рибље чорбе, организатори, које је познавао, зачуђено су га питали због чега је дошао са котлићем и варјачом. Не верујући да је научио да кува, одредили су да се надмеће у припреми рибљег паприкаша, јер то није било "главно". На крају су морали да му доделе треће место. Било је то пре двадесетак година. У међувремену је Радован Раша Субин потпалио много котлића и скувао литре и литре рибље чорбе, много порција паприкаша, гулаша, пасуља и освојио много првих награда.
Постао је члан или председник жирија на многим манифестацијама, стекао титулу витеза кулинарства и написао књигу "Златном варјачом по свету". У децембру је проглашен за "Лидера који помера границе" у кулинарским достигнућима. Више него импресивно за витеза с варјачом, без дипломе.
- Кувар сам постао, јер сам морао да мењам животне навике. Дуго сам играо фудбал, али више нисам могао да живим кафански. Почео сам да пецам, али нисам знао шта ћу с рибом, јер се код мене у Српској Црњи, где сам рођен, она јела два пута годишње, за Бадњи дан и на Велики петак. Да је не бих бацао, почео сам да учим како се кува чорба. Ништа не радим површно, па су моје чорбе почели сви да хвале. Кренуо сам на такмичења и почео да освајам награде - присећа се Субин.
На такмичења је одлазио сам, нити га је ко испраћао нити дочекивао, а ни финансирао. Онда су га позвали на фестивал хране у Љубовији. Освојио је прву награду. Успех је поновио и на "Златном котлићу Војводине" у Сомбору.
- Сомбор, Апатин и Бездан најбољи су у кувању рибље чорбе и паприкаша. Од њих сам много научио. По мом убеђењу, рибљу чорбу не треба јести ниже од Дунава. Само у Војводини - тврди Кикинђанин.
Језик војвођанске хране
СВИ знамо да причамо језиком хране. Војвођанска кухиња је као роман богата. У једном залогају чуло укуса осети слано, слатко, љуто, кисело, горко. Мађари у гулаш додају кашику пекмеза, меда или чак чоколаду за кување, да слаткоћа покупи горчину. Овде се уз кобасицу једе компот, а уз кувано говеђе месо сос од вишања, описује Субин.
Некадашњи трговац, сада кувар без дипломе, у витринама има безброј диплома и пехара. На манифестацијама оцењује храну са мајсторима кухиње какви су Стево Карапанџа, Стамбол Гештамов, Саша Мишић, па Лепи Брка, Ђока Вареника.
- Не знам да припремам и сервирам храну као они. Али сам мајстор за котлиће и бакраче - каже Субин, једнако успешан у кувању рибље чорбе, паприкаша и гулаша.
Његов фаворит је, ипак, овчији паприкаш.
- Јагње је за ражањ, односно за печење, а за паприкаш је овчије месо. Волим јагњетину, а највише волим да спремам, једем и оцењујем овчији паприкаш. Гулаш не мора да буде само од јунећег меса. Не треба мешати перкелт, гулаш и паприкаш. Гулаш је од чистог меса, као и перкелт, али је чорбастији. Паприкаш је од меса и кромпира. Правим и секељи гулаш, од меса и киселог купуса. Добра сарма се прави и са свињским и говеђим месом, али и са овчијим - преноси Субин.
Рибља чорба
НА килограм рибе иде максимално литар и по воде. Код паприкаша је мера један према један. На кило рибе додаје се супена кашика алеве паприке, сто грама лука, мало парадајза или белог вина и то је то. Али треба квалитетна риба, шарана највише, мало сома, може и кечига, мрена и деверика, открио је Субин.
После 20 година кувања међу корице књиге "Златном варјачом по свету" сабрао је 20 рецепата, 60 фотографија, али и 10 анегдота са кулинарских манифестација на којима је припремао или оцењивао храну.
- Његов живот је као добро скувано јело - састављен од различитих, али усклађених састојака. Књига није само збирка рецепата, већ тестамент његовог живота. Живи са страшћу, кува са душом и дели љубав кроз јело - оценио је проф. др Саша Степанов.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАД ВАМ РИБЉА КОСТ ЗАПАДНЕ У ГРЛО: Трикови који вас могу спасити
ДА ЛИ вам се некада десило да сте јели рибу и да вам је кост запела у грлу? То уме да буде врло непријатно и стога увек добро пазите када је једете.
05. 01. 2025. у 09:17
СТАРИ СРПСКИ ОБИЧАЈ: Зашто се бадњак није дирао голим рукама?
ОБИЧАЈИ за Божић су различити - неки полазе од цркве, неки од народа, али има и оних необичних. Народ често каже да колико има насељених места, толико има и обичаја - зато није чудно наићи на неке сасвим неочекиване. Али, народ често додаје неке своје верзије у првобитне традиције и усклађују их са оним шта њему највише одговара.
04. 01. 2025. у 20:01
ПРВИ ПОСЛЕ УБИСТВА АРКАНА: Бивши Цецин дечко - већина и заборавила да су били у вези (ФОТО)
"РАЗИШЛИ смо се због непомирљивих разлика у карактерима, али уз договор и без ружних речи. Десило нам се оно што се дешава и другим паровима, тако да у нашем раскиду нема ничег сензационалистичког."
04. 01. 2025. у 19:45
ПЕТ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ЖЕНСКИХ ИМЕНА: Везују нас за веру и традицију, а носе снажну симболику
У прошлости се веровало да реч има дејство магије, те су родитељи давали деци имена са снажним значењем, са жељом да им име улије снагу и јачину.
04. 01. 2025. у 10:55
ЉУБОЈА: "Жалим што се нисам окренуо Господу раније! Другачије бих неке потезе чинио"
"КРОЗ Господа Бога можемо неке ствари и потезе раније у животу да имамо."
04. 01. 2025. у 16:31
ЗАШТО СЕ РИБА ЈЕДЕ ТОКОМ ПОСТА, А МЕСО НЕ? Теолог Ђурђевић решио неудомицу многих верника
ОВО разликовање има корене у древној црквеној пракси, где је месо топлокрвне животиње представљало луксуз и било симбол уживања, док је риба била скромнија храна, навео је теолог.
05. 01. 2025. у 07:51
НЕМАЧКИ БИЛД: Руси незаустављиво напредују - Ускоро крећу борбе у Дњепропетровској области, тамо никада нису били
РУСКИ војници настављају напредовање и сада се налазе свега 7 километара од Дњепропетровске области Украјине, где "до сада није било копнених борби". Ово се наводи у чланку немачког листа Билд, који је написао новинар Јулијан Репке.
04. 01. 2025. у 15:35
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
"НЕЋЕ ОНО ТЕБЕ ПРАВИТИ СРПКИЊОМ" Потресна исповест - крвник јој убио мужа на Цетињу, па је позвао телефоном: "Рекао је и спустио слушалицу"
ЦЕТИЊЕ се није опоравило од стравичног масакра од пре скоро три лета, а на самом почетку ове године отворене су нове страшне ране.
04. 01. 2025. у 14:52
Најновије из рубрике
ВОЛЕО УМЕТНОСТ, ШКОЛОВАО СИРОТИЊУ : Навршило се 200 година од рођења владике Вићентија Красојевића
У малим шумадијским селима рађани су велики људи који су својом вером, жртвом, трудом и делом учинили Србију слободном, а Шумадију "пијемонтом српства". Један од њих је и епископ ужичко-крушевачки (жички) Вићентије Красојевић (1824-1882).
05. 01. 2025. у 08:45
"КРСТЕ" ОЛУЈЕ ДА ИХ ЛАКШЕ ПРЕПОЗНАЈУ: Како су и зашто метеоролози ураганима и другим непогодама почели да дају мушка и женска имена
Национална метеоролошка служба САД је 1953. ураганима почела да даје женска имена усвајајући истоветан обичај поморских метеоролога. Званично је то објашњено обичајем да се бродовима дају женски називи, али је неко уочио да су они олује крстили баш именима својих супруга
05. 01. 2025. у 07:00
ШТА ВЕЛИМ, ИЗ ДУШЕ ЖЕЛИМ: Радисав Лукић из Михајловца код Смедерева три деценије сабира и казује здравице
ПОДИЖЕМ чашу вина ову, за срећу, здравље и годину нову. Наздравићу својим пићем црвеним да година што нам долази буде лепа и да роди више, са зрацима Сунцем обасјаним - Не превише, ни мало - кад затреба сељаку нек` падају кише.
04. 01. 2025. у 07:00
И БУТЕЉКА ИЗ БЛАЦА У ФРАНЦУСКОМ ВИНСКОМ ГРАДУ: "Новости" у Бордоу, краљевини божанског пића (ФОТО/ВИДЕО)
СЛАНИ ветар носи над главама мирис шунке, мора и вина. У Бордоу смо, краљевини црног нектара. Овде је седиште аутентичне француске буржоазије и божанског пића.
02. 01. 2025. у 16:52 >> 20:15
КАДА ПОРАСТЕМ БИЋУ НАУЧНИК! Петогодишњи Теодор је,чудо од детета - Са годину и по дана научио да чита и пише, броји до 100
ЧУДО од детета, петогодишњи Теодор Грубачки, са детиње искреном тежњом да сваког трена научи и усвоји нешто ново, одраста у породичном дому у зрењанинском насељу Багљаш, иде у оближњи вртић, игра се са млађим братом Константином и не престаје да из дана у дан, креативношћу и знањем, без даха оставља родитеље и васпитачицу.
01. 01. 2025. у 08:00
Коментари (0)