СНИМЉЕНИ И МИЋИНИ ДНЕВНИЦИ: Аудио-визуелни архив САНУ први пут дигитализовао грађу коју је велики сликар оставио породици

ПОРОДИЧНА заоставштина једног од најзначајнијих српских сликара Миодрага Миће Поповића, први пут је доступна јавности у дигиталном формату. Овај изузетно важан пројекат спроводи Аудио-визуелни архив (АВА) и центар за дигитализацију САНУ у сарадњи са наследницима познатог уметника: сином, снајом и унуком.

АВА центар САНУ

Пројекат дигитализације покренут је крајем 2021, а до сада је снимљен већи део грађе, која је сврстана у неколико тематских категорија. Породица је сачувала његове дневнике, блокове са цртежима, сценарија за неколико филмова и многобројне цртеже на појединачним листовима, често истргнутим из новина. Многе од ових материјала публика никад није видела.

- Не би било погрешно рећи да се Мића Поповић није одвајао од своје оловке, пера, фломастера и свеске у коју је бележио све што му је у том тренутку изгледало занимљиво или што би, по његовом осећању, у неком будућем тренутку могло да буде почетна тачка нових истраживања - наводи Јулија Душанић, унука Миће Поповића. - Иза њега су остале многе свеске са забелешкама, често илустроване цртежима, дневници, блокови са скицама. Они су драгоцено сведочанство о уметнику који је бележио сваки тренутак стварања, својих путовања. Он је записивао своје утиске и мишљења, не слутећи можда да тиме осликава свој лик.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

АВА центар САНУ

Дневници су кључни за разумевање унутрашњег живота академика Поповића. Настајали су у разним добима. Најстарији дневник настао је током 1945. и 1946. У њему је уметник бележио сусрете и мисли током издржавања затворске казне. Тај дневник садржи новелу "Свети Антун", која је својеврсна аутобиографска допуна записа из дневника.

- Нећу бити демобилисан, избачен сам из Партије, и позван на ислеђење у Бели Манастир. Столе ми је поручио да будем спреман на најгоре. Значи, још једна пропуштена година на Академији; пета по реду - писао је Поповић. - Средио сам са болом, боје, платна, белешке, четке, бочице, последње студије са вечерњег акта. Остављам их. Ко зна за колико месеци и дана! Господе Боже, да ли ћу се уопште изразити?... Уосталом чему ова прича? Пред ким се ја правдам? Прва последица: затвор. То је соба осам стопа дугачка и исто толико широка. Нема ниједног прозора, ниједне, ма и најмање рупе да пропусти светло. Хладна је, хладна. Моје медитације престају да буду одређена размишљања, оне су, у ствари, неки млазеви магловитих сећања и страха. Доживљавам ону језу, што сам је као дечак предосетио у плачу после немирних снова. Умор, ужасан умор. Борио сам се дуго да ли да легнем на голи бетон или не. Нисам издржао. Заспах.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

АВА центар САНУ

Неки дневници су објављени 2006. и 2016, али су први пут сада приказани у изворном облику. У путописним дневницима који су настали ОД 1971. до 1981. током путовања по Европи и свету налазе се и Поповићеви цртежи који прате описе места, градова и људи. Поповић је путовао у Кину, Тајланд, Индију, Иран, Мексико, Шпанију и Америку. У дневницима се уметник појављује и као сликар и као писац, а читаоце води од епохе древних индијских храмова до изложби поп-арта и наступа концептуалних уметника у Њујорку почетком осамдесетих година. Поповић је текстове писао фломастером, а цртеже је радио угљеном, тушем и фломастером.

АВА центар САНУ

- Цртежи у дневницима су илустрација, али и самосталан израз - истиче Јулија Душанић. - Мића је са породицом провео у Њујорку једну годину а у записима са путовања кроз САД осликава два света, један који полако нестаје и други који се тек рађа кроз западно капиталистичко друштво.

Током шездесетих година, у време југословенског црног таласа, Мића Поповић се доказао и као филмски аутор. "Одувек је сликару био сан да се форма покрене", говорио је сценариста филмских остварења "Човек из храстове шуме", "Рој", "Хасанагиница" и "Делије". После 1970. Поповић се није враћао филму, делом због цензуре, а највише јер је био посвећен сликарству. До сада су дигитализоване књиге снимања за филмове "Рој" и "Човек из храстове шуме", а у породичној заоставштини се налази још неколико: за филмове који нису реализовани. Поповић је књиге снимања куцао на писаћој машини, а руком је писао белешке и скицирао сцене.

АВА центар САНУ

- Мића Поповић је имао посебну наклоност према цртежу као уметничкој форми - каже Душанићева. - Сматрао је да су цртежи израз довољан сам по себи и да приказују суштину онога шта уметник жели да поручи. Цртао је стално и свуда. На маргинама новина током телефонских разговора, на салветама током оброка у ресторанима, на возним и авионским картама. Такви цртежи су настајали готово подсвесно, као манифестација тренутног осећања, или у налету инспирације која је долазила непредвиђено. Стога и блокове са цртежима можемо посматрати као неку врсту његовог дневника. У њима су цртежи настајали, може се рећи, са јаснијом намером и идејама. Блокови са цртежима представљају једну врсту изворишта будућих слика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације