СРБИЈИ ЈЕ ДАО И ЖИВОТ И ПОРОДИЦУ: Културни центар у Медвеђи оживљава и чува сећање на велику жртву Димитрија Беговића

ЖИВОТ Димитрија Беговића је филмска прича. Зато смо и покренули пројекат научно-истраживачког рада како би дошли до што више историјских чињеница које би биле основа за сценарио. Министарство културе нас је подржало и у припреми позоришне представе о човеку чије је дело достојно највећих јунака које је српски народ имао у нашој славној историји.

фото: Културни центар Медвеђа

Ово за "Новости" говори Небојша Јакшић, директор Културног центра у Медвеђи, најављујући, после истраживања и снимање филма о српском јунаку из Топличког устанка, о жртви дивјунака такве судбине за коју је мало рећи да је трагична...  

До пре неколико година Беговића гроб на Радан планини у широј јавности био је познат више као оријентир него као место где је сахрањен човек који је жртвовао себе и целу своју породицу зарад отаџбине и народа.

Димитрије Беговић био је поручник Војске Краљевине Србије и командант Јабланичког комитског одреда у Топличком устанку 1917. године. Он је одбио понуду бугарских окупатора да преда свој одред уз гаранције да ће поштедети његов и животе чланова његове породице.

- Убили сте на хиљаде чланова породица комита, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати. Српски официр се не предаје – одговорио је.

Устанички штаб општине Медвеђа, 1917, Димитрије Беговић стоји други слева / Фото Топлички музеј

До јединог општенародног устанка на територији Србије у току Првог светског рата дошло је због зверстава бугарских војника, који су убијали, силовали и палили све српско, и најаве присилне регрутације српских младића у бугарску војску.

Устаници су успели да створе прву слободну територију у ратом захваћеној Европи, али је непријатељ убрзо одговорио, педесет пута јачом војском, потиснувши устанике у планине Топлице и Јабланице. Тамо је настављена герилска борба, док су се Бугари светили убијањем око 20.000 цивила, углавном жена, деце и стараца, и паљењем десетина српских села.

У знак одмазде због одбијања да се преда, бугарски војници су Беговићевој жени, у седмом месецу трудноће, распорили стомак и из њега извадили нерођено мушко дете које су набили на бајонет, а затим су је спалили са њихово четворо деце, од пет, шест, осам и 11 година. Угљенисана тела пронађена су у Беговића појати у толико чврстом загрљају да нису могла да буду раздвојена. Сахрањена су у заједничку гробницу у селу Гајтан, у околини Медвеђе. За Димитријевим одредом кренула је потера на Радан планини, по дојави једног од бивших комита.

- Опкољени су 13. јануара 1918. године. Пружали су жесток отпор. Комите су кренуле у силовити јуриш са намером да пробију обруч. Неки су у томе и успели, али не и Беговић који је пружао отпор све док је имао муниције, а онда је довикнуо непријатељу да ће се предати - прича за "Новости" историчар Немања Јовић, један од аутора научноистраживачког рада за потребе снимања филма о овом српском јунаку. 

Foto: фото: Културни центар Медвеђа

POGLEDAJ GALERIJU

Он наглашава да је импресиониран Беговићевом снагом воље, његовом оданошћу отаџбини и официрском чашћу за коју је све жртвовао.

- Беговић је изашао из заклона са подигнутим рукама. Бугарски официри су потрчали ка њему како би га ухватили живог, што им је и наређено, али нису знали да у рукавима шињела држи бомбе које је активирао и у смрт одвео двојицу најбржих међу њима, док је трећи преминуо касније од задобијених повреда. Крај пута, у близини места где је погинуо, мештани су Димитрија сахранили и водили бригу о његовом гробу, као о нечему светом и ванвременском - истиче Јовић и додаје да су се Бугари иживљавали и на мртвом српском официру. Његова глава је одсечена од остатка тела.

Како је време пролазило људи су напуштали врлети Радана, па је Беговића гроб све више постајао географска одредница где се планински пут рачва на више страна спајајући Топлички и Јабланички округ. Зато су Прокупље, Куршумлија и Медвеђа учинили да његово јунаштво и жртва не падну у заборав. Беговићево тело је 2021. године ексхумирано. ДНК анализом је потврђен његов идентитет, а форензичком анализом околности под којима је изгубио живот. На месту погибије, уместо мале спомен-плоче, постављен је монументални саркофаг на коме је уклесана потресна прича о једном од вођа чувеног Топличко-јабланичког устанка, док се планира уређење околине и изградња амфитеатра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације