"ЈАЛТА" НИКАД НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА: Навршава се 80 година од чувене Кримске конференције Стаљина, Рузвелта и Черчила

ТРОЈИЦА великих: Стаљин, Рузвелт и Черчил, вође антихитлеровске коалиције у Јалти су пре 80 година, на конференцији од 4. до 9. фебруара 1945, како наводи популарни мит, поделили сфере утицаја у свету и одредили нова глобална правила игре.

vikipedija

 Царско летовалиште у Ливадији на коме су се окупиле највише делегације СССР, САД и Велике Британије је од тада до данас у политичким интерпретацијама означено као место где су донете све одлуке које су одредиле будућност света раздвојеног "гвозденом завесом" све до рушења Берлинског зида.

У фебруару 1945. конференција у Јалти је у западним медијима предствљана као колевка новог и праведнијег света. Већ у марту 1946. то се променило, када је Винстон Черчил на предавању на колеџу у Фултону, у САД, обзнанио Хладни рат реченицом: "Од Шћећина на Балтику до Трста на Јадранском мору, 'гвоздена завеса' се спустила широм континента".

То је било још једно лицемерје британског премијера, јер је управо он још 1944. на Балкану започео поделу света на интересне сфере.

vikipedija

- Пошто је војно бивала све слабија, Велика Британија је покушала да се са СССР нагоди политички, поделом Балкана на сфере утицаја. Балкан је за Британију имао прворазредни значај у геополитичким плановима. Черчил је, са знањем и одобрењем Рузвелта, дошао у октобру 1944. у Москву да се са Стаљином договори око поделе Балкана. Тада су прецизирани проценти утицаја: Мађарска и Југославија по 50 одсто, Румунија 90 према 10 у корист СССР, Грчка 90 према 10 у корист Британије, Бугарска 75 према 25 одсто у корист СССР. Тај договор је требало да представља рашчишћавање проблема између Велике Британије и СССР, да би се потом уградио у Јалту коју су Савезници припремали. Подела на сфере утицаја била је у супротности са Рузвелтовом идејом о равноправном (трипартитном) послератном управљању Европом и светом. Закључак је да Јалта није заживела, а доказ за то је почетак Хладног рата - указује др Оливера Драгишић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду.

Privatna arhiva

Она наглашава да је Јалта тек једна у низу важних конференција крајем Другог светског рата, која се надовезивала на Техеранску из 1943, и да се не може посматрати изоловано.

- Она нема пресудни карактер како се данас мисли, већ представља продужетак свих договора које су Савезници постепено и са пуно међусобног обзира градили у завршници рата. Јалта, а не процентуална подела Балкана, представља мит у историографији када се њен значај процењује. До споразума на Јалти структура власти на Балкану била је постављена у односу на процентуалну поделу Балкана коју су уговорили Стаљин и Черчил. За Балканце су важне две последице те поделе. Прво: њоме су биле обухваћене и савезничке државе - Југославија и Грчка, што разоткрива природу односа великих савезника према малим савезницима. Друга: таквом поделом ниједан проценат није био предвиђен за домаће, националне, структуре власти. Те две чињенице проблематизују смисао ангажовања балканских земаља на страни Савезника у Другом светском рату и обесмишљавају поднете жртве. Споразум у чијем се "срцу" налазио совјетски пристанак да Грчка припадне Британији, пружио је основу за изградњу система власти у свим балканским државама, надјачавајући силом инерције чак и касније постигнуте договоре на Јалти - указује др Оливера Драгишић.

vikipedija

Кримска конференција је завршила на "ђубришту историје" после рушења Берлинског зида, симбола биполарног света промовисаног на Јалти до 2020. када је, усред пандемије ковида 19, за коју су неки сумњали да је врста биолошког рата, руски председник Путин објавио ауторски текст којим је сугерисао неопходност "нове Јалте". Занимљиво да је истовремено и немачка државна медијска кућа Дојче веле објавила чланак "И данас нам је потребна Јалта, 75 година касније". Када је 2021. постало очигледно да сукоб у Украјини иде ка ескалацији Дејвид Пајн, заменик директора Консултативне групе Конгреса САД за нове изазове и претње, у часопису "Нешнел интерест" објавио је текст "Америци и свету треба нова Јалта".

- Упркос све дубљем стратешком и војном неуспеху САД, многи, ако не и већина, америчких политичара и даље верују да су САД најмоћнија војна сила на свету. Због ове дубоке заблуде, занемарили су обнову америчког нуклеарног арсенала, стварање свеобухватног националног система противракетне одбране и системско јачање националних енергетских мрежа САД како би се на тај начин спречиле катастрофалне последице напада на нашу земљу Русије или Кине. Амерички лидери морају напустити своје идеалистичке представе о сигурном униполарном свету, у којем су САД најмоћнија суперсила. У ствари, све је потпуно другачије - упозорио је Пајн.

vikipedija

Он је констатовао да је Америци "очајнички потребна нова велика стратегија која се супротставља савезу Кине и Русије".

- Да бисмо решили ову незапамћену дилему националне безбедности и осигурали опстанак САД, амерички лидери морају своју застарелу и неуспешну "велику" стратегију заменити концептом "стратешког суздржавања" и одржавања глобалне равнотеже снага... "Стратешко суздржавање" подразумева да ниједна велика светска сила неће настојати да овлада Европом или североисточном Азијом. У исто време, приморала би савезнике САД да сносе главни терет одржавања безбедности у својим регионима - написао је Пајн.

Упоређујући његов чланак са оним шта је Трамп говорио у изборној кампањи и шта предузима по преузимању дужности председника САД чини се да је он често и помно читао тај текст.

Политиколози прижељкивање "нове Јалте" тумаче и као сведочанство о страху глобалне јавности од последица униполарне хегемоније која је довела свет на ивицу нуклеарног рата.

- Мораћу да разочарам оне који очекују нову Кримску конференцију, која је у ствари само симбол јасне поделе улога у свету. Ње неће бити бар 10-15 година, док се ствари не избистре. Доба у коме живимо је слично периоду између два светска рата, када је све превирало, а Јалта није била место одлуке, већ само промоције већ новог биполарног поретка и две нове светске силе, као последице дугог процеса прекомпоновања света од 1918. године. Тренутно САД желе глобално замрзавање сукоба да би обновиле своју "тврду моћ", економију и војску и затим наставиле са глобалистичком агендом јер су свесне да су инфериорне и у односу на Русију коју нису успеле да победе за три године рата у Украјини, а камоли у односу на Кину. Свет је у превирању, ништа још није одлучено, столице за нову Јалту постоје, али тек треба да се види ко ће у њима седети - каже проф. др Љубиша Деспотовић, председник Научног већа у Иституту за политичке студије.

FOTO: Privatna arhiva

ЧЕРЧИЛОВ ТЕЛЕГРАМ ТИТУ

ПОСЛЕДИЦЕ Јалте у Југославији биле су планирање и потоње међународно признавање владе Тито-Шубашић - каже др Оливера Драгишић. - Тиме је политика савезничког "пуштања Михаиловића низ воду" окончана. На Јалти је Черчил предложио проширење АВНОЈ члановима предратне скупштине. Титу је стигао телеграм о таквим савезничким одлукама, које је морао да спроведе у дело. На Јалти је Черчил и званично пред Стаљина поставио захтев да АВНОЈ буде проширен представницима из скупштине сазване 1938. Шта је то практично значило на терену у Југославији? Пошто је захтев Савезника у крајњем исходу био формулисан тако да су у АВНОЈ могли бити укључени само "некомпромитовани" чланови скупштине из 1938. то је подразумевало искључивање представника радикалне, некадашње Пашићеве партије из АВНОЈ. Јалта значи крај Пашићевих радикала у послератној политици Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације