СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.
ПОВОДОМ обележавања 190 година од доношења првог српског устава 15. фебрура 1835. године у Крагујевцу, тим стручњака Народног музеја Шумадије урадио је дигитализацију оригиналног текста Сретењског устава. Тиме је широј јавности омогућен увид у овај документ који представља српско историјско и културно наслеђе од изузетног значаја. Устав Књажевства Србије, инспирисан либералним идејама тог доба, често је описиван као "француски жбун усред турске шуме".

Фото Народни музеј Србије
Својим одредбама наглашавао је људска права и слободе, укључујући слободу говора и окупљања. Писао га је, по налогу кнеза Милоша, Димитрије Давидовић, учени Србин и управитељ књажевске канцеларије. Усвојила га је Сретењска народна скупштина која је одржана у порти Придворне цркве у Крагујевцу. Остало је забележено да је за њу "владало велико интересовање, јер је била обећана годину дана раније, с најавом да ће се на њој решавати питање унутрашњег уређења земље према одредбама Хатишерифа", као и да јој је "присуствовало 2.400 званичних представника и много знатижељног народа".
Сретењска скупштина је заседала три дана. Првог се слушала кнежева престона беседа, коју је прочитао Димтрије Давидовић, другог је прочитан текст Устава и Указ о оснивању Државног савета. Скупштина је једногласно усвојила Устав и на њему су заклетву положили кнез и посланици испод нове заставе са грбом Србије. Трећег дана предати су поклони кнезу, а крај заседања прослављен је уметничким програмом који је организовао Јоаким Вујић, оснивач позоришта у Србији. Устав је тада штампан у 10.000 примерака у Књажеско-србској књигопечатњи у Крагујевцу. Сваки од посланика је добио свој примерак, а остатак је раздељен установама у земљи. Једини оригинални примерак руком писаног Сретењског устава чува се у Државном архиву Србије, а сачувано је и неколико примерака оригиналног штампаног издања. Један од њих налази се и Библиотеци Матице српске.
- Дигитализацију Сретењског устава урадили смо на основу сачуваних принтова Сретењског устава с намером да историјски документ представимо у савременом издању које ће омогућити већу приступачност јавности акта који представља српско историјско и културно наслеђе. Урађена су скенирања свих 12 страница Устава, а уз поједине делове текста који су сликовити и описни урађене су додатне анимације. Када се, на пример, у тексту Устава помињу историјске личности као што су турски султан, руски император или кнез Милош, пред читаоцем се појављују њихови анимирани ликови, као и када се се описују грб и застава Кнежевине Србије. Презентација садржи и аудио-верзију текста Сретењског устава, тако да је приступачна и слепим и слабовидним особама.
То уједно омогућава и боље разумевање текста писаног славеносрпским језиком, који је био у доминантној употреби крајем 18. и почетком 19. века у образованим слојевима српске грађанске класе, али је данас тешко разумљив - прича за "Вечерње новости" Милош Јуришић, виши кустос и конзерватор Народног музеја Шумадије и један од аутора презентације. Народни музеј Шумадије је у сарадњи са Установом културе "Кораци" припремио и публикацију "Сретеније Сербије 1835", такође посвећену прослави 190 година од доношења Сретењског устава, која садржи фототипски приказ Сретењског устава, као и друге садржаје. - У српској историји уметности до сада није забележен ниједан ликовни приказ Сретењске скупштине. Ове године уље на платну са тим мотивом, на захтев Народног музеја Шумадије, урадио је академски сликар Прокопије Костић и та слика ће бити део сталне поставке у згради Старе скупштине у Крагујевцу, где су се одржавала скупштинска заседања у Кнежевини Србији - каже Јуришић.
Тим стручњака
ДИГИТАЛНО издање Сретењског устава биће доступно посетиоцима у простору Старе скупштине у Крагујевцу, као и на интернету путем линка на званичном сајту Народног музеја Шумадије. Ова презентација биће укључена и у програм посета страних делегација и туристичких обилазака у Крагујевцу. На дигитализацији Сретењског устава радио је тимстручњака Народног музеја Шумадије Милош Јуришић, Роксанда Алексић, Наташа Милосављевић, Катарина Ђурић и сарадник из Ниша Владан Тркуља.

ЗАСТРАШУЈУЋЕ: Удар Искандера убио 70 припадника ВСУ, објављен снимак (ВИДЕО)
РУСКА војска је нанела удар оперативно-тактичким ракетним системом „Искандер“ на камп за обуку украјинских снага у Сумској области, при чему је, према наводима Министарства одбране Русије, убијено до 70 припадника Оружаних снага Украјине (ВСУ), укључујући 20 инструктора.
20. 05. 2025. у 21:12

ИНЦИДЕНТ У ДРУГОМ КРУГУ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ: Полиција извела председничког кандидата са бирачког места (ВИДЕО)
РУМУНСКИ председнички кандидат и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна Ђорђе Симион и фаворит на прошлогодишњим поништеним изборима, Калин Ђорђеску, полиција је извела са бирачког места у Могошоаји (предграђу Букурешта).
18. 05. 2025. у 09:54

ХРВАТ НА УДАРУ ЗБОГ ИЗЈАВА: "Украјинцима си дао отровну торту, треба да те је срамота"
НА ИНТЕРНЕТУ не престају коментари на рачун Марка Бошњака, а све због његових изјава после Евровизије, на којој је певач ове године представљао Хрватску. Раније су се на X-у појавиле оптужбе да је вређао друге такмичаре и да је тврдио да Украјина не треба да се такмичи на Евровизији. Марко се убрзо огласио на Инстаграму и све објаснио.
21. 05. 2025. у 08:48
Коментари (0)