Репортаже

У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца

Зорица Глигоријевић

19. 02. 2025. у 07:00

ДОК је за неког сат само мерило времена, за неког драга успомена или вредно породично наслеђе, за Јасмину Панић из Свилајнца је не само посао, већ је њихово куцкање и звоњење најлепша мелодија за њене уши.

У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца

Сајџијски занат за њу је веома интересантан, јер је сваки сат прича за себе, а његова поправка је прави изазов. Највећи мајсторлук је открити квар и поправити сат на навијање, јер се код данашњих сатова на батерије довољно само заменити батерију и заменити сатни механизам по каталошком броју.

- Што је сат квалитетнији, теже је радити на њему. Сваки део оригиналног "ролекса", на пример, има своју шифру. Зато је његова поправка веома компликована и "пипава". Код аутоматика постоји тег, који омогућује да се сат сам навија приликом покрета руке власника. Потребно ми је дан-два да га расклопим, дијагностикујем квар, потом наручим део и заменим га - каже за "Новости" Јасмина Панић из Свилајнца, једна од ретких жена сајџија у Србији.

Ако, на пример, на сату марке "бреитлинг" страда опруга, он мора да се шаље у овлашћени сервис, јер ако она стави другу опругу, сат губи вредност и више није оригинални. То уради само ако муштерија захтева. Најпоноснија је што је успела да поправи зидни сат из манастира Томић, који је стар најмање сто година.

- Најважнији су добро око, мирна рука, стрпљење и велика концентрација - додаје свилајначка сајџијка. Овај занат наследила је од свог покојног оца Александра Пановића, сајџијске легенде, а ради га са сином Дејаном, који је ауто-механичар, али и трећа генерација сајџија у њиховој породици. - Кад би ушли у радњу, гледали би иза мог рамена и тражили мушкарца. Када бих им рекла да сам ја сајџија, давали би ми сат с пуно неповерења. Некада би ми га дали, а онда истргли из руке. Била сам спремна на те ситуације. Временом су стекли поверење у мене, јер су се уверили да не постоји сат који не умем да поправим - с осмехом прича сајџијка.

POGLEDAJ GALERIJU

Почела са оцем као девојчица

ЈАСМИНА Панић је оцу почела да помаже још од шестог разреда основне школе. Донела би му доручак, а онда би чекала да отац расклопи сат, а делове стави у мрежице. Потом би их она чистила апотекарским бензином. Иако је то био досадан посао, она је уживала у њему. Отац јој је дозвољавао да расклопи будилник, осим федера да је не би повредио. - Драго ми је што сам наставила очеву традицију, а још ми је драже што ју је наставио мој син. Поготову што је мој отац имао пуних шест деценија радног стажа. Имао је шетајући тромб за који није ни знао. У 82. години само је пао док је стајао за сајџијском тезгом - прича нам Јасмина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 48

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05