НА НАМА ЈЕ ОДГОВОРНОСТ ДА ЗНАМО КО СМО И ОДАКЛЕ СМО: Са младима на Опленцу, првој престоници устаничке Србије

ДАН, као сваки други дан у Србији. На Опленцу, у Тополи, посебан уочи Сретења... Испред чудесно лепе, беле цркве Светог Ђорђа, неописива лепота. Деца Тополе, десеторо њих у ношњама Шумадије, играју. Млади. Лепи. Насмејани. Играју деца Опленца.

Деца Тополе, десеторо њих у ношњама Шумадије, заиграли за читаоце "Новости", Фото И. Маринковић

У колу су и гости из Новог Сада. Бијељине. Ветерани. Траје коло.

Температура испод нуле. А, сунце? Сунце мало лаже. На све смо навикли, па и на ову сунчеву превару.

Одозго бела црква Карађорђевића блиста. Лица девојчица и дечака, у порти, блистају. Спаја се лепота древног и ововременог у - узвишено. Ова младост разуме поруку предака.

Коло деце Шумадије траје. Они су нада. Ко је имао око за ову слику, имао је и сузу.

Са овом сликом улазимо у прву престоницу устаничке Србије. Карађорђеве Србије која се пре 221 године, на Сретење, срела са слободом. Устала против Отоманске империје и уписала се у народе којима се Европа дивила. Један народ, без обучене војске, оружја и директног савезника, устао је против вишевековног завојевача и збацио окове ропства.

- Сасвим је логично да је Европа подржала устанак - казао нам је, једном, поводом годишњице Сретења уважени професор Дарко Танасковић. - Срби су Европи тога времена били последња брана. Па, и сам Наполеон, који је спремајући се за поход на Русију, подржавајући Турке, рекао да Европа нема бољег војсковође од Карађорђа. Човека који је без праве армије и војне логистике са својим сељацима и трешњевим топовима потресао саме темеље Османлијског царства.

Деца Тополе, десеторо њих у ношњама Шумадије, заиграли за читаоце "Новости", Фото И. Маринковић

Опленац. Види се валовита Шумадија. Божја чаша пуна вина. Кад је бистро, види се до Петроварадина.

- Бог нам је даровао природу. Земљу винограда и здравља. Не може, чини се, никад да препукне, наша древна, сељачка постојбина. Стоји, као што је стајао, како се каже, "камени столац на коме Господ пише" - забележили смо, једном, речи етнолога Милета Недељковића.

У овом божанском дару, у Тополи, Карађорђе је после устанка и победе 1811. утемељио прву престоницу слободарске Србије.

- Неправедно је ова историјска истина потиснута, јер, свака прича полази од Орашца и завршава се у Крагујевцу, месту првог Устава - враћамо сећање на причу са Миладином Гавриловићем, недостижним зналцем и некадашњим управником задужбине Карађорђевића на Опленцу.

- Непобитно је да је у Орашцу подигнут устанак, али овде је установљена престоница том херојском времену - опоменуо је репортере "Новости", у више наврата, док су следили пут Првог српског устанка, заобилазећи Тополу.

Уметнички руководилац КУД "Опленац" Маја Стањевић Петровић, Фото И. Маринковић

Зато смо овде. У Тополи. Тој првој престоници устаничке, Карађорђеве Србије. Вароши коју, попут најлепшег белог голуба наткриљује црква у којој су смирај нашли родоначелник династије Карађорђе и његови потомци.

Прва адреса - Карађорђев конак. На старом здању јасно су истакнуте године 1811. и 1813. Карађорђе је, овде, према записима историчара, дошао у скромни заселак Каменица током краткотрајног периода слободе српског народа. Од засеока направио је варошицу у коју су се сливали Шумадинци са обронака Рудника, Букуље, Венчаца...

У овом конаку који сведочи о Карађорђевој престоници жива је историја. Устанички топ, застава... Извија се кула, једна од четири којима је Карађорђе обележио своје, кратко, слободарско боравиште. Иза је скромна, а у скромности је и лепота Карађорђеве цркве Успења пресвете Богородице. Овде је свакодневно богослужење. Молитва траје и кад верни народ није ту. Чује се појање и кандила сијају. Однекуд, мисли одоше према Дечанима у овом прелепом појању и отуд се враћају. Отуд, у вечној меморији носимо појање дечанских монаха. Да, ово је њихова песма. У Карађорђевој престоници.

Ударила су звона. Овде имају коме да звоне. Звоне деци Тополе и зову на јутрење. Одозго са Опленца из цркве Карађорђевића у којој су нашли смирај. И одоздо из подножја. Из Карађорђевог конака. Стапају се бакарни звуци у једно. Буде векове предака. Корене из којих избијају нове младице.

- Најлепши изданци лозе Карађорђевића су Михаило и Љубица Карађорђевић. Син принца Томислава, унук краља Александра живи с нама, са породицом, овде у Тополи. То је нешто најлепше што смо могли да доживимо - слушамо причу у Тополи.

На сваком кораку сведочанство херојског времена, Фото И. Маринковић

Ми се враћамо слици с почетка приче. О деци из Културно-уметничког друштва "Опленац".

Позвали смо их на чај, после игре пред црквом. Скроман гест за њихову, лепу дечју, искрену љубав према традицији шумадијској. И, кад су пристали уз помоћ њиховог уметничког руководиоца Маје Стањевић Петровић, свих десеторо је село за један сто. Сто за шесторо. Привлачили столице. Збијали се једно уз друго.

Гледали смо их док су разговарали. Гледали су се у очи. Није било "шарања" по телефонима. Слушали смо их. Причали су о школи. И ово су деца Србије.Деца, која знају ко су и одакле су.

Да је Наполеон имао Карађорђа, Европа би другачије изгледала, Фото И. Маринковић

Свете вредности

ЛЕПОТА је кад нам дођу наша деца. Мало их долази. Сада са нама живе потомци Карађорђевића и лепоту њиховог повратка живимо и ми - причају нам у Тополи.

Та лепота је, овде, опипљива. Репортери "Новости" који су се овде обрели у сусрет Дану државности, а награђени лепим успоменама које смо оставили током вишедеценијског сабеседништва са саговорницима из Тополе, сведочиће у наредним бројевима "Новости" шта за овдашњи народ значи да су двоје младих људи са краљевским префиксом одлучили да живе живот обичних. Тако сазнајемо да ће на Сретење деца Тополе коју окупљају Љубица и Михаило држати час о томе шта су најсветије вредности нашег народа и које су то слике које спајају векове и ово време - српску традицију, веру, најузвишеније вредности.

Принцеза Љубица: Традиција

ПОРУКА предака потомцима је да чувају корене. Управо је ово мото Дечјег Сретења у Тополи, тематског окупљања у оквиру фондације "Корени" од 15. до 17. фебруара оснивача Љубице и Михаила Карађорђевића. Тим поводом принцеза Љубица каже за "Новости":

- Намера нам је да повежемо децу са сопственим прецима, традицијом и културом коју су нам оставили. Ако не знамо ко смо, онда засигурно нећемо знати ни куда да идемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације