"МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА" Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе

ЕГЗОДУС сарајевских Срба, њих око 150.000, који се десио крајем фебруара и почетком марта 1996. године, остао је једна од најпотреснијих слика модерне историје српског народа. Херојски бранећи своја огњишта током рата, Срби су, иако победници на бојном пољу, били принуђени да напусте Сарајево, подносећи највећу жртву у стварању Републике Српске.

Foto: Profimedia

Напуштајући одбрањене општине и насеља Српског Сарајева - Грбавицу, Неџариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац и околна села, Срби су у избегличким колонама, кроз снежне олује, остављали своје домове, њиве, воћњаке и вековна огњишта. Егзодус сарајевских Срба зато остаје трајна рана и сведочанство историје, као и симбол борбе за очување идентитета и слободе. Јадранка Регоје, професор у пензији, са болом се за "Новости" присетила најтежих дана у животу. 

- Кад је у Дејтону договорен мир, сви смо ту вест са радошћу дочекали. Нас, сарајевске Србе, у тој радости је као нож посекла вест да је Сарајево "дато муслиманима". Не желећи да своју и будућност своје деце спутавају и ограничавају неслободом и потчињеношћу, Срби у страшном егзодусу напуштају своја вековна станишта и крећу у потпуну неизвесност.

Наша саговорница додаје и да је као супруга борца ВРС и мајка троје деце била уплашена пред питањима где ће, шта их чека, како даље...

- Јежим се при помисли на мајке, супруге, децу који су тих дана из гробова, из те свете, крвљу натопљене српске земље, вадили посмртне остатке својих најдражих да их не оставе душманима. Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе - додаје наша саговорница. 

Требало је много храбрости, али и физичке снаге да колона невољника који су били и ожалошћени и ратом напаћени, крене ка непознатом.

- А ето, смогли смо ту снагу, иселили смо све што смо могли, испразнили своје куће и станове, школе, установе, фабрике. Што смо могли понети, понели смо. Али, немерљиво је то према вредности онога што смо оставили. А оставили смо огромно богатство, и материјално и духовно. Данас, 29 година након фебруарског егзодуса могу да кажем да је био то страшан, али једини исправан пут - завршава болну исповест професор Јадранка Регоје. 

Међународна заједница, предвођена високим представником Карлом Билтом и његовим замеником Михаелом Штајнером, покушала је да увери Србе да остану, деливши летке са стиховима Алексе Шантића "Остајте овде". Но, истовремено, тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић путем медија поручио је да ће "сваки Србин који је носио пушку бити изведен пред суд". То је значило да би, осим жена и деце, готово сви Срби завршили у затворима. Током егзодуса, бројна предузећа, образовне и културне установе пресељене су на територију Републике Српске. 

Фабрике и фирме попут "Техничког ремонтног завода" из Хаџића, "Интала" из Илијаша, "Орла" из Рајловца и "Фамоса" из Храснице, пронашли су нови дом у Братунцу, Милићима, Бијељини и Лукавици. Исто се догодило са школама и факултетима - образовне институције из Новог Сарајева и Илиџе пресељене су у делове Српског Сарајева који су припали Републици Српској. Сарајевско-романијска регија дала је огроман допринос у рату - српски борци су одбранили домове од 35 непријатељских офанзива. Више од 4.000 бораца дало је животе, око 3.500 их је рањено, а око 1.000 сахрањено на војничком гробљу "Нови Зејтинлик" на Сокоцу. Ово војничко спомен-гробље основано је након потписивања Дејтонског споразума о миру у БиХ. Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, поводом обележавања 29 година од егзодуса, истакао је немерљив допринос сарајевских Срба у стварању Републике Српске. 

- Њихова жртва омогућила је развој и напредак. Они су показали да могу да граде нове општине и градове. Њихов долазак у друге делове Републике Српске дао је допринос напретку и учинио да Српска данас изгледа другачије - рекао је Ћосић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације