КОЛЕКЦИЈА ИЗ СВЕМИРА: Нишлија Јован Чуљковић чува и метеорите који су пали на Земљу (ФОТО)
У МАЛОЈ радионици препуној антиквитета - старих сатова, папирних новчаница и фосила - крије се и необична колекција метеорита коју је сакупио Јован Чуљковић из Ниша. Већ пет година он страствено трага за овим свемирским камењем, а данас у својој збирци има око тридесет примерака.
Foto: J. Cosin
Метеорите је заволео случајно, када је током једне шетње у природи пронашао парче стене, мислећи да је полудраги камен.
- Ја доста путујем и крећем се често по природи, бавим се риболовом, ходам по планинама, шумама... Једном приликом био сам на планини Девици и приметио један камен. Мислио сам да је неки кристал и узео сам га, допало ми се како изгледа. Показао сам га мом пријатељу, који се раније бавио метеоритима. Кад је погледао, рекао је: "Па ово ти је метеорит". Ја сам се одушевио и почео да их изучавам, да гледам фотографије, да скупљам податке и тако сам доста научио о њима - прича нам овај Нишлија.
Откриће првог метеорита променило је начин на који Чуљковић посматра свет око себе. Постао је ловац на свемирске драгуље, истражујући терене у потрази за новим примерцима. Кључно је знати где и како тражити.
- Ствар је у томе да се човек креће, да научи како да их распозна. Главна карактеристика је махом привлаче магнет. Такође, тежи су од обичног камена. Ако се пресече, приликом пада одрао се, виде се кристали, на пример, кристал оливина. Њихова спољашност је тамнија од унутрашњости. Ако је обрнуто, онда то није метеорит, јер он путује кроз васиону и добија ову стакласту масу, тамнију од сагоревања. Такође, имају глатку, стакласту површину, облу, без оштрих ивица - објашњава Јован.
С годинама, Чуљковићево око је постало истренирано да одмах препозна потенцијални метеорит. Увек са собом носи магнет, а када пронађе сумњив камен, тек након детаљног испитивања код куће доноси коначну процену. Упозорава, међутим, да се права вредност метеорита не мери само њиховом реткошћу, већ и саставом.
- Метеорити највише падају на Антарктик и у Сахару. Вероватно се тамо најлакше налазе. Све зависи од састава - унутра могу да имају гвожђе и никл, а споља су обично од калцијума, алуминијума, силицијума и кисеоника. Неки метеорити могу да буду скупљи и од злата - грам може да вреди и 1.000 евра, а негде и много више, све зависи од минерала које садржи. Пре пет година пао је метеорит у Африци и научници су утврдили да садржи два минерала која не постоје на Земљи! - додаје наш саговорник.
Ужарена кугла
ПАНЧИЋ је забележио да су пад 1880. пратиле експлозије, густ дим и звиждук камења кроз ваздух. Очевици су видели ужарену куглу са удаљености од 60 км. Највећи комад (38 кг) пао је северно од Сокобање, док је други по величини (16,3 кг) завршио северозападно. Део метеорита (преко 16 кг) чува се у Природњачком музеју, а остали су изложени у светским музејима.
Иако је његова колекција богата, Чуљковић не престаје да трага за новим примерцима.
Научници процењују да годишње на Земљу падне око 20.000 тона метеорског материјала, углавном у облику фине прашине. Један од најскупљих је месечев метеорит пронађен 2017. у северној Африци, тежак 5,5 кг, који је продат за 612.500 долара.
Први забележени пад метеорита у Србији описао је Јосиф Панчић 1880. године. Метеорит је пао код Сокобање 13. октобра 1877. и првобитно је био тежак око 80 кг, али је при удару разбијен, па је сакупљено 49 кг.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
САХРАНА У ПОДГОРИЦИ Умрла мајка Весне Дедић: "Лепа Херцеговка, најлепша снаха Дедића"
"МОЈА мама је током протекле године успела да се опрости од свих које је волела, уз песме које је тражила да јој пуштамо и да јој певамо."
04. 07. 2025. у 21:19
"После смрти оца се осећам ослобођено - вратила сам се у центар збивања, постала јача"
"ЈА САМ изгубила оца и тај мушки постулат, то место је остало празно. Мислим да мени сада долазе велике ствари када је мој емотиван живот у питању, јер мислим да када изгубиш оца на то празно место долази супруг. "
04. 07. 2025. у 22:24
СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ ПРОЛАЗИ КРОЗ АГОНИЈУ: "Морам сама да се бринем о себи"
ПЕВАЧИЦА Снежана Ђуришић је тужила такмичара "Звезда Гранда" који је изнео клевете на њен рачун, а како је сада истакла, случај већ две године нема помака.
04. 07. 2025. у 21:03
НАПЛАТА ДУГОВА: ПСЖ није заборавио пораз из финала Лиге шампиона 2020. године и више је него спреман да се освети Баварцима
ДЕРБИ четвртфинала Светског клупског првенства вечерас ће од 18 часова на "Мерецедс бенз стадиону" у Атланти одиграти ПСЖ и Бајерн Минхен.
05. 07. 2025. у 07:20
ОСЛОБОЂЕН: Слоби Васићу ПОНИШТЕНА пресуда за насиље над женом - преиначена у ослобађајућу после 6 година
ПЕВАЧ Слободан Васић 2019. нашао се у центру скандала када га је тадашња девојка Б. Ј. оптужила за насиље. Читава прича завшила је на суду, а након 6 година од поменуте ситуације, певач је објавио документ на ком се види у чију корист је пресуђено.
04. 07. 2025. у 20:27
НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА О ПРАВОЈ ЉУБАВИ: Ко је Жотина жена? Цео живот волео само Руте, родила му троје деце
ЉУБАВНА прича која може да служи као пример.
04. 07. 2025. у 16:50
"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.
03. 07. 2025. у 11:49
"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи
ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.
01. 07. 2025. у 11:45
НЕМА КАМЕРА, РАДАРА, НИ ПОЛИЦИЈЕ: У Србији уведен НОВ НАЧИН мерења брзине - казне стижу на кућну адресу
СИСТЕМ који фунционише потпуно аутоматски.
03. 07. 2025. у 19:09
Најновије из рубрике
"ТРОН" У НЕКАДАШЊЕМ ДВОРЦУ МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ: Изложба српског модног фотографа Павела Суровог у Братислави
У АМБИЈЕНТУ братиславског замка, некадашњег дворца Марије Терезије у Словачкој - Словачком народном музеју, отворена је изложба "Трон", модног фотграфа Павела Суровог из Кисача.
04. 07. 2025. у 20:42
ЖИВОТ ВРТЕ НА ДВА ТОЧКА: На лицу места у Амстердаму, престоници Холандије, дружељубивом граду са обиљем знаменитости,толараниције и бицикала
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
04. 07. 2025. у 09:36
МИЛОРАДОВИЋИ ПОНОВО У СВОМ ЖИТОМИСЛИЋУ: Грб племићке српске породице враћен у њену задужбину захваљујући Руском дому у Београду
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
04. 07. 2025. у 07:20
СРЦЕМ УРЕЂУЈУ ДОМ ЗА ПОРОДИЦУ КРУДУЉ: Самохрани отац Дејан са четворо деце, у Добрици код Алибунара, живи у условима недостојним човека
ВЕЋ две-три године Дејан Крудуљ из села Добрица код Алибунара ради у једној фирми у Банатском Новом Селу. Самохрани је отац и готово целу зараду распореди за основне потрепштине и оно најосновније што је потребно за његово четворо деце: Стеву (16), Софију (14), Сару (12) и Сандру (10). Бринуо је и о свом оцу који је живео са њима и недавно преминуо.
01. 07. 2025. у 21:00
ГРАДИТЕЉИ У МАНАСТИРУ РУЈАН: Добротворима на здравље, спасење и благослов Божији (ФОТО)
Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.
01. 07. 2025. у 17:23
Коментари (0)