"У СЛУЖБИ КИЛИМАНЏАРА, ПЛАНИНЕ БОГОВА": У Танзанији, са носачима, водичима, куварима, који помажу планинарским експедицијама (ФОТО)

НАРОД Чага вековима је имао своје краљевство у подножју Килиманџара и ову планину, домининтну на читавим афричким континентом, сматрао је несавладивом.

Фото Приватна архива

Због њеног снежног, купастог, вулканског гротла - Кибо, називао ју је и белом планином. На језику Масаја, то је и планина воде. А вода овде значи живот. За Масаје, Килиманџаро је и више од живота, сама вечност: његов западни врх називају Нгаје Нгаи - Божјом кућом

Откако је на афрички Олимп, 1889. године, огрнут само ћебетом, осамнаестогодишњи Танзанијац Јоани Кињала Лауво, повео немачког географа, професора Ханса Мајера, као првог Европљанина који се ту попео, ова планина постала је једана од најизазовнијих међу седам тронова света, који су циљ свих заљубљеника у поглед са врха. У походе јој долазе експедиције са многих меридијана, а сам Кињала, који је као свој џеп познавао сваку њену стазу, проводио је пењаче на врх пуних седам деценија. Са своје две жене, у подножју Килиманџара поживео је чак 125 година. Мисију коју је започео, наставља на стотине његових земљака.

Фото Приватна архива

- Пре короне годишње је више од 30.000 људи долазило у Танзанију да се пење на Килиманџаро. У време епидемије је то нагло опало, али се поново приближавамо тој цифри - каже Денис Лимо, који са својим сарадницима, планинаре, али и друге авантуристе и знатижељнике води на кров Африке. - Велики број водича, кувара, конобара, амала, овде угосте све те путнике. Ми смо увек у служби Килиманџара, планине богова. Туризам пружа огромне могућности за земљу у борби са сиромаштвом, јер чак и они који немају никакво образовање могу да се запосле као носачи, и тако се прехране. А сами водичи, који госте из света упознају са овдашњим природним богатсвом, су нека врста амбасадора Танзаније.

У тој читавој, готово невидљивој армији људи, која "опслужује" Килиманџаро постоји јасан ред и хијерархија. Како би упознали сваки корак, на неколико рута којима се пење кроз планину - од тропских, кишних шума, које миришу на опојне бегоније, преко падина са планинским ливадама и кршким растињем и висинским пустињама, па до камена, снега и леда, сви почињу као носачи - портери. Сву тешку опрему, али и читаве кухиње, са посуђем и храном, до врха дословно износе на - глави!

Фото Приватна архива

- У источној Африци, и мушкарци и жене, још одмалена науче се да терет носе на глави, па им то није тешко - објашњава водич Барака, родом из села Галапо, удаљеном три сата од града Аруше (регионалног центра области око Килиманџара), иначе отац три ћерке, који је и сам почео као портер.

Фото Приватна архива

У екипи веома важну улогу имају кувари, који спремају свежу, веома укусуну домаћу храну, базирану на пилетини, разноврсном поврћу, кромпиру, чорбицама од лука, или краставца... Кувају их и у камповима који су и изнад четири хиљаде метара надморске висине. Део тима су и љубазни конобари и конобарице, попут веома младе Марије, широког, милог осмеха. Нада се да ће и сама успети да једога дана упише двогодишњи колеџ за водиче. Тако ће бити у прилици да више помогне мајци и млађем брату.

Планинари београдске "Победе" на врху УхуруFoto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Сви водичи, уз практично преживљавање у планини, током тог школовања изучавају ботанику, геологију, зоологију овог подручја. Описују вам током успона карактеристике ендемских биљкка, какве су сенесијо килиманџари, чија свака појединачна грана расте по 15 година, а сабирањем укупног броја грана сазнаје се старост дрвета, или лепе лонелије, која се ноћу затвара, а на светлу отвара. Знају да препознају пој многих од 180 врста овдашњих птица. Иначе, у овом националном парку, под заштитом Унеска, обитава и 140 врста сисара, међу којима су и мајмуни: галагији, жути павијани, плави мајмуни и колобуси, који се углавном хране дивљим мангом.

"Хакуна матата" и "поле-поле"

Фото Приватна архива

ЖИВОТ у Танзанији није тежак. Лако је доћи до крова над главом. Овде све рађа, имамо најразличитијег воћа и поврћа, нема глади као у другим деловима Африке. Танзанија је и мирна, мирољубива земља - објашњава Фази ( на слици), поносни отац једног сина, један од водича који је у Арушу дошао са југа земље, како би и сам "служио" Килиманџау, додајући: "Хакуна матата!". То је један од првих израза на свахили језику који науче странци и значи "нема бриге". Други је "поле-поле", што је у преводу "полако-полако".

Ово изобиље биљног и животињског света веома је атрактивно за развој туризма. Дуж стазе се мимоилазе групе из Немачке, Швајцарске, Ирана, Јапана, Шпаније, Италије, Египта, САД, Индије (једну такву је предводила и Малават Пурна, која је у Гинисову књигу својевремено ушла као најмлађа особа која се са само 13 година попела на Монт Еверест)... Али, колико год да је ова привредна грана у порасту, открива нам Џумане (на свахилију његово име је Уторак, јер је тога дана рођен), Танзанија има и других значајних капацитета:

- Имамо развијену пољопривреду. Узгајамо доста кафе и банана. Највећи смо произвођачи шибица у Африци, а правимо и ципеле, а имамо и свој оригинални, редак минерал танзанит - додаје овај водич, који је из града Мошија у подножју.

Како прича живи двадесетак минута мотоциклом од центра, који је уз оригиналне троточкаше најмасовније превозно средство. Иначе, у овој земљи и раздаљину најчешће мере временом. Минутима, сатима, данима...

Песма даје осећај победе

Фото Приватна архива

СРПСКИ планинари су веома снажни, концентрисани, разумни, и прате инструкције, што је веома важно у оваквим експедицијама, које су тешке и рискантне - каже Вивијен (на слици), који је дванаест чланова београдске "Победе" (Бранко Дикић, Ранко Краљ, Момчило Краљ, Светлана Јовић, Ненад Славковић, Ненад Стојменовић, Снежана Лаловић, Бранко Тимотијевић, Горан Мутавџић, Јелена Ковачевић Бараћ, Бранко Михаиловић, Душан Живковић), чак и песмом бодрио да не посустану у последњој, најтежој деоници ка највишој тачки Африке, врху Ухуру, на 5.895 метара.

- Значење саме песме није толико важно, колико то што она даје тако неопходну снагу да наставите да се пењете до самог краја. Она даје осећај победе.

И он је, као и многи Танзанијци, помагао да се ишколују његови млађи браћа и сестре. Једна сестра завршила је на универзитету свахили и кинески, а најмлађи брат само кинески језик, који постаје све перспективнији за посао у целој Африци.

- Ми нисмо богато друштво, али и то мало што имамо научили смо да делимо, да се испомажемо, посебно у породици - прича Денис Лимо, кога су у тајне водичког посла, пре него што је завршио колеџ, увели његови ујаци. - Потребно је да наша држава што више улаже у образовање, како бисмо успели да подигнемо свест о очувању тог великог природног богатства које имамо. Веома је важно да Килиманџаро и остале наше планине остану чисте. Планине треба поштовати, јер у крајњој линији, оне нам дају живот, егзистенцију.

Легенда о два брата

Фото Приватна архива

 

ПРЕМА легенди Чаго племена два врха Килиманџара - Кибо и Мавензи, заправо су браћа. Иако виши, Кибо је млађи брат, од кога је Мавензи, једном приликом док су пушили луле, замолио да му позајми ватру, јер му се угасила. Мавензи је заспао, и ватра му се поново угасила, што је разбеснело Киба па га је "поломио од батина". На језику Чага, и име Мавензи значи сломљени врх. Друга легенда каже да су облаци који су често око Мавензија, заправо ту да осрамоћеном брату Киба, покрију сломљено лице. Иначе, припадници племена Чаго, данас су најчешће, оно што ми називамо гастарбајтерима. У подножју Килиманџара направили су читава насеља са луксузним кућама, али у њима нико не живи до децембра, када се окупљају и славе своје празнике и ритуале два месеца, а потом поново крећу у печалбу.

Када наступе кишне сезоне, наставља Денис, не иде се у планину. Тада "службеници" Килиманџара имају алтернативне послове - таксирају мотоциклима, баве се пољопровредом, занатима... Али, чим се стекну услови враћају се врховима и снеговима, онима којима је Ернест Хемингвеј, у својој чувеној причи у вечност испратио јунака Харија (нека врста пишчевог алтерега). Хари у сну, авионом лети ка смрти и бескрају: "И све што је он могао да види био је, као цео свет широки, велики, високи, сунцем обасјани и невероватно бели четвртасти врх Килиманџара. И тада је знао да се он баш тамо упутио."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације