НЕ МОЖЕ ДА НАС ЗАВАДИ НИ МЕЂА: Комшијска слога деценијама влада у чачанском насељу Спомен-парк

ДАН у делу чачанског насеља Спомен-парк, кога чине десетак кућа, почињејутарњом кафом са комшијама. Понекад код Зоћевића, други дан кодМилинковића, па код Ловрића, Минића, Главоњића, Крунића, Илића, Томашевића...

Фото: В. Илић

У подне се окупљање понавља, па с вечери опет, тако у круг деценијама. Обичај да се сусед поштује и надасве воли у овом крају "зачео" се још седамдесетих година прошлог века, када су редом ницале куће у овом шору, а пренео се у наслеђе и млађим генерацијама.

У овом месту комшија је, како су нам рекли, најпречи рођак, па се зато помажу, друже, воле, једни другима увек први прискоче у помоћ, и када је весеље, али и када је невоља.

Славља без повода овде су готово свакодневна појава, старији посебно памте заједничке прославе српске Нове године, у време када се на православну није гледало благонаклоно. Како млађи стасавају, тако настављају традицију предака.

Фото: В. Илић

- Овде не постоје неспоразуми око међе. Чак ни међа не може да нас завади - кажу нам готово углас.

У овом комшилуку не знају ни за свађу или размирице.

- Можда нисмо јединствени у Србији, али гарантујем да је ово права реткост. Шта да вам причам када се овде и кора хлеба буквално дели са комшијама. Имам петоро деце и спремам оброке сваки дан, али увек има и за комшијску децу. Да не причам о честим појавама: "Дај ми шољу млека, два јаја, соли, шарегарепе...", то је сасвим нормално. И када неком затреба новца, а други имају, то се брзо реши... - рекла нам је Јована Зоћевић (46).

Фото: В. Илић

За велике празнике обично се окупи цео комшилук, као и када су рођендани, славе... Заједничким снагама се организује закуска, пиће, па се веселе до касних сати. Није забележено да се неко бунио због прегласне музике или буке. Најстарији у комшилуку Слава (78) и Милован Милинковић (80) зато су недавно од комшилука добили захвалницу и од њих проглашени за најбоље комшије. На захвалници је писало: "За све што сте трпели, што сте ћутали и свима нама били десна рука и нашли се када нам је било најтеже." Уручили су им и скроман поклон, микроталасну пећ.

- Направили су нам изненађење, гозбу и музику. Био је цео комшилук. То је нешто што се памти цео живот... Имали смо среће да имамо једни друге и када нам је било лепо, али и када су нам се догађале велике муке - рекла нам је Слава.

Њихова комшинка од "прекопута" Нада Илић (74) објаснила нам је зашто је одлука пала баш на Милинковиће да буду проглашени за најбоље.

- Расла су моја деца, комшијска, сви заједно, једно уз друго. У нашем дворишту било је небројено журки, разних окупљања, а деца нису марила за буку. Милинковићи никада реч нису рекли, нису се никада пожалили, иако им је прозор од спаваће тик уз нашу авлију. То су дивни људи које свако пожелети може уз своју кућу. И други су исти такви. Сви се лепо слажемо, помажемо се. Не бих могла да замислим дан, а да са Славом или Јованом, Бојаном, Душицом... не попијем кафу. Дешава се да дневно једни код других долазимо и по више пута. Лети се довикујемо из дворишта... Муке око тога шта се спрема за ручак или ко ће умесити посластицу одмах се решавају - испричала нам је Нада Илић.

Фото: В. Илић

Ако треба да се утоваре или исцепају дрва, да се претовари угаљ, да се притекне када је потребна помоћ за спремање слава или већих весеља, ту су у овом слепом сокаку увек прве комшије. И када је каква невоља, прво се трчи код првог суседа, без обзира на доба дана или ноћи.

- Наша прича, нажалост, све више постаје она за рубрику веровали или не. И даље мислимо да је пре за неверицу да људи живе једни другима врата до врата, а да се и не познају. Људи су се отуђили, не знају колико је лепо када ујутру устанеш и прво угледаш комшију и поздравиш га са: "Добро јутро, ајде на кафу" - готово углас поручују мештани овог чачанског насеља. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације