АРХЕОЛОЗИ ОД УНИШТЕЊА САЧУВАЛИ ПРАВО БОГАТСТВО: Презентовани налази из римске некрополе и насеља у Малој Копашници код Лесковца

Римска некропола и насеље у Малој Копашници је археолошки локалитет који је умногоме специфичан и важан онима који се баве истраживањима, рестаурацијом, конзервацијом, музеолошком обрадом и презентацијом резултата обимног и дуготрајног рада којим је од уништења сачувано културно наслеђе из периода од краја 2. до средине 4. века.

фото: И. Митић

Начин сахрањивања покојника говори и о њиховом животу, а овај локалитет је толико богат да ће пронађени предмети, гробна места, делови насеља и римског пута бити предмет интерпретација и будућих генерација археолога.

У години археологије, а поводом 77. годишњице од свог оснивања, лесковачки Народни музеј публици је представио најзначајније експонате са локалитета Мала Копашница који је својевремено привукао пажњу шире јавности, јер је у овој римској некрополи пронађен велики број предмета од злата, највише наушница, али и огрлица, прстења и листића за које се претпоставља да су били делови дијадема.

фото: И. Митић

- Имамо и важне налазе од бронзе, гвожђа, стакла, безброј керамичких посуда разноврсних облика - пехара, шоља, здела, лонаца, велики број лампи које су имале важну улогу у погребном ритуалу, попут данашњег паљења свећа, и та разноврсност и богатство пронађеног археолошког материјала је још једна специфичност ове некрополе – прича нам музејски саветник Јулијана Пешић, археолог лесковачког музеја и коаутор изложбе.

Она је у овом послу сарађивала са др Соњом Јовановић из Археолошког института у Београду и академиком Вујадином Иванишевићем који су својевремено руководили археолошким истраживањима у Малој Копашници.

- Ово је највећа некропола једног мањег места тога доба, које је било путна станица. Прикупљен је сјајан материјал чиме Народни музеј у Лесковцу може да се поноси зато што је ово једна колекција која је у равни београдског Народног музеја и Виминацијума. Налазиште је важно и због тога што није било опљачкано попут других некропола. Отуда то богатство налаза из много мање гробова у односу на друге локалитете – истакао је Вујадин Иванишевић.

фото: И. Митић

Мала Копашница је у науци позната и по карактеристичном сахрањивању које по њој и локалитету Сасе, у Босни Херцеговини, носи име.

- Када се припремала гробна рака њени зидови облагани су грањем и дрвећем, које је закуцавано ексерима и паљено. Тиме се стварао врло компактан слој црвене запечене земље. Постоје два типа гробова Мала Копашница – Сасе. Један је само правугаоног облика, а други има још једну мању гробну јаму, истог облика, за остатке са ломаче, док су около остављани прилози и покојникове личне ствари – објашњава Јулијана Пешић и истиче да су у Малој Копашници откривена 663 таква гроба, а да се на изложби може видети и реконструкција једног од гробних места.

Foto: фото: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Аутори изложбе изабрали су и 12 репрезентативних гробова који су приказани са свим предметима пронађеним у њима. У гробу војника су, рецимо, нађени мач, бодеж, велики број закивака, који највероватније потичу са његових чизама, златан прстен, новац...На овом локалитету пронађено је и 67 гробова са скелетно сахрањеним покојницима што сведочи о времену утицаја хришћанства када се прелазило са кремације на инхумацију.

- Овде има много предмета који су веома важни и посебни. Некропола у Малој Копшаници је најважнија рурална некропола истражена на територији Србије. Било је задовољство учествовати у том послу и верујем да ће публика уживати у материјалу који смо прикупили током нашег истраживања – казала је др Соња Јовановић.

У Малој Копашници, на граници две провинције, пронађени су и делови римског пута, као и насеље које је вероватно имало везе са рударством, јер су његови становници били имућни и у прилици да себи приуште да у гробове остављају изузетно вредне прилоге и за данашње прилике. Због тога се верује да је било и центар обраде метала, поред чињенице да су у њему пронађени делови занатског центра за производњу керамике.

- То насеље није било велико, попут оближњег Наисуса, али је важно за разумевање провинцијалне културе и начина живота. У њему смо открили основе појединих кућа које су имале подове са плочицима од печене земље. Зидови су били декорисани теракотама. Имамо разноврсне предмета од стакла и налазе равног стакла, затим велики број наушница, укосница, прстења, фибула од различитих материјала...Занимљив је један печат који је служио за декорисање керамике док је још влажна. Ту је и једна прелепа глава Бахуса која је служила као против тег на кантару, као и врло интересантан калуп за израду медаљона и мала коцкица за игру – набраја Јулијана Пешић само део експоната који буде интересовање првих посетилаца.

Калуп за израду медаљонаFoto: фото: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Ова несвакидашња прича о проналаску вредног и археолошки, културолошки и историјски битног локалитета биће отворена до 30. септембра, а улаз је бесплатан. Припрему изложбе подржала је локална самоуправа, као и надлежно министарство, али ово није крај рада на налазима са Мале Копашнице. Напротив. Он је тек почео и препушта се генерацијама археолога које тек долазе.

ГРОБОВЕ СЛУЧАЈНО ПРОНАШАО БАГЕР

Овај локалитет је случајно откривен приликом изградње ауто-пута 1960. године. Током тадашње петогодишње кампање на траси планиране саобраћајнице пронађено је 155 гробова. Ископавања су настављена 2003., када су пронађена још 24 гроба спаљених покојника, док су заштитна истраживања окончана са изградњом нове трасе ауто-пута, у периоду од 2012. до 2014. године. Тада је на овом локалитету пронађено више од шест хиљада предмета. Најинтересантнији су одавно постали део сталне поставке лесковачког музеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације