У ТУНЕЛИМА БРОЈЕ БРЕГУНИЦЕ: Почиње први национални попис мало познате врсте ласте
У стрмим земљаним одсецима, поред река и језера, где се ретко козауставља, налази се дом једне од најмање познатих ластавица у Србији - брегунице. Ове птице гнезде се искључиво у рупама које саме копају утлу, а сада се први пут на националном нивоу утврђује њихова бројност.
Борис Окановић
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије покренуло је први национални попис брегуница (Riparia riparia - лат.), ласти које не праве гнезда под крововима, већ их саме копају поред река, језера, па чак и уз путеве. Грађани могу да се придруже овој акцији, тако што ће до краја јуна доставити податке (на имејл jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs) уколико су видели ове ласте које живе у великим колонијама.
Циљ је, како су обавештени грађани, да се прецизно евидентира број парова и гнездећих места, како би се омогућило дугорочно праћење популације и израдиле мере заштите за ову корисну, али угрожену врсту.
- Тешко је не приметити земљане зидове у којима је на десетине или стотине рупица. У њих брегунице улећу и излећу као у кошници. Молимо све који их виде да нам пошаљу тачну локацију и фотографију, а ми ћемо наставити истраживање - каже Јелена Николић Антонијевић, координаторка пописа.
Борис Окановић
Бирају места уз Дунав
ОД пет врста ласти, колико их се гнезди у Србији, брегуница спада у оне мање познате јер се, за разлику од својих рођака - градске и сеоске ласте - не гнезди на објектима које је човек направио, што не значи да су скровита и тешко уочљива врста. Најбоља гнездилишта брегуница су уз Дунав, Тису, Саву, Мораву и Дрину. Готово 40 одсто националне популације се налази уз Дунав.
Према последњим проценама од 2008. до 2013. године, у Србији се гнездило између 38.000 и 46.000 парова брегуница. На основу података из Мађарске, познато је да је врста у Панонској низији доживела огроман пад бројности за више од 70 одсто у последњих 40 година, па се сумња да је до тога дошло и у Србији.
- Управо зато организујемо попис - каже нам Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. - Желимо да сазнамо где се све налазе колоније, колико их има, и да на основу тога предложимо конкретне мере заштите. Брегуница јесте заштићена врста на папиру, али можда су потребне и активне мере - попут прављења вештачких одсека погодних за гнежђење.
Борис Окановић
Брегунице се гнезде од половине маја, пошто долете из Африке где проводе зиму.
- Ове птице живе у паровима - додаје Стојиљковић. - Мужјаци први стижу у Србију, најчешће у априлу. Они припремају рупе у земљаним одсецима, а женке долазе неколико дана касније. Гнежђење почиње од средине маја, када женке полажу јаја, а током сезоне могу да се гнезде и два пута. У нашој земљи остају све до краја августа или почетка септембра.
Поједу 10.000 комараца
БРЕГУНИЦА је најмања европска ластавица, дуга је 12 центиметара и тешка свега 14 грама. Та мала птица може да буде врло корисна, јер се храни и комарцима. Тако да једна породица може да поједе и 10.000 комараца дневно.Насељава скоро целу Европу, осим планинских предела, већи део северне, централне и источне Азије и средњи део Америке.
За разлику од сеоских и градских ласта, брегуница није везана за људе - живи у великим колонијама и копа тунеле у вертикалним земљаним одсецима поред река, језера или у литицама. Тунели су дуги и до пола метра, а на крају се налази проширени део у коме птице полажу јаја.
Борис Окановић
- Брегунице не копају рупе у земљи на тлу, већ само у усправним стенама и одсецима - истиче Стојиљковић. - Због тога су њихова природна станишта све угроженија - уништавају их промене токова река, изградња обалоутврда, као и коришћење пестицида у пољопривреди. Изузетни су инсектоловци који лове у лету, при чему једна ласта може да поједе и до 1.000 инсеката на дан. Због тога употреба инсектицида дуж речних токова директно утиче на њихов опстанак.
Попис се спроводи у оквиру пројекта израде првог националног Атласа птица гнездарице Србије, финансираног од стране Европског савета за попис птица (ЕБЧ) кроз Фонд малих грантова за мониторинг (СГФ).
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ИСТИНА О БЕБЕКОВОМ ПОРЕКЛУ: Демантовао погрешне информације
ПЕВАЧ Жељко Бебек прославио се у бенду Бијело дугме, а онда је низао успехе и у соло каријери. Он је деценијама на јавној сцени, а мало ко зна да његово име није Жељко.
25. 06. 2025. у 16:30
WC И МИКРОТАЛАСНА У БОМБАРДЕРИМА: Како је изгледао амерички напад на Иран - пилоти могли и да одспавају током лета од 37 сати (ФОТО)
Б-2 Спирит "невидљиви" бомбардери који су коришћени за амерички напад на постројење за обогаћивање уранијума у ирнаском Фордоу опремљени су тоалетом, микроталасном рерном и расхладном торбом са грицкалицама, како би пилотима било што удобније током 37-часовног путовања од Мисурија до Ирана и назад.
24. 06. 2025. у 18:15
"ЦЕНИМО ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ, АЛИ..." Порука гуслару од комшија: "Наш посао не укључује стихове, него шефове и плате"
У ПОДГОРИЧКОМ Сити кварту суседи су оставили симпатичну поруку свом комшији - гуслару.
25. 06. 2025. у 15:59
МУЧНЕ СЛИКЕ БОЛЕСНОГ ВИЛИСА Ћерка објавила, жестоко је осудили: "Не ради му то, немаш његову дозволу да објавиш!" (ФОТО)
БРУС Вилис се 2022. повукао из глуме због дијагнозе афазије, а годину дана касније установљено је да болује од фронтотемпоралне деменције, прогресивне болести која утиче на понашање, личност и говор.
25. 06. 2025. у 17:47
БАЛКАН ГЛЕДА И НЕ МОЖЕ ДА ВЕРУЈЕ: Ево шта су урадили црногорски навијачи у Босни
Србија и њени навијачи, а често и Хрватска и тамошњи тифози, често су разлог да се најновије вести о навијачима са Балкана пробију у светске медије баш из неке од те две државе. Али, овога пута ту "главну улогу" узели су им "колеге" из Црне Горе и Босне и Херцеговине.
24. 06. 2025. у 15:16
РУСИ НЕ МОГУ ДА ВЕРУЈУ! Србија ће ово учинити за њих
Русија се, откако је почео рат у Украјини, налази под бројним санкцијама, па и спортским, због чега нема баш много лепих тренутака за њу у том, спортско-међународном смислу. Најновије вести су, међутим, такве да би Србија могла да буде разлог руског задовољства.
24. 06. 2025. у 13:21
ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)
РАТ Израела и Ирана - 11. дан.
23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53
ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37
"БРАТЕ, МОРАМ!" Шта је Бора пред смрт урадио за Жељка
ПОСЛЕ вести о смрти фронтмена групе "Рибља Чорба", која је потресла регион у септембру прошле године, многе славне личности огласиле су се како би поделиле своје успомене на Бору Ђорђевића.
25. 06. 2025. у 08:29
Најновије из рубрике
ЉУБИЦА И СТЕВАНА БРИНУЛЕ О СИРОМАШНИМА: Међу бројним смедеревским добротворима, историја је забележила и две хумане даме
У СМЕДЕРЕВУ су живели и почивају бројни људи који су задужили генерације, и чија дела не бледе.
22. 06. 2025. у 07:00
ЧЕТВОРОНОЖНИ РОБОТ "ЊУШКА" КВАРОВЕ АВИОНА: Аеронаутички салон у Буржеу у Паризу изазвао велику пажњу посетилаца из целог света (ВИДЕО)
Моћна камера прикачена на брњицу механичког пса.
22. 06. 2025. у 06:00
ВИДИКОВАЦ „НА ЧЕКАЊУ“ ЗБОГ РЕТКИХ ПТИЦА: Изградња на највишем врху Војводине почеће кад прође гнежђење
ДУГО НАЈАВЉИВАНА изградња новог видиковца на Гудуричком врху - највишој тачки Вршачких планина и читаве Војводине - почеће после 1. јула, када се на том подручју буде завршио период гнежђења ретких врста птица. Тај услов поставио је Завод за заштиту природе из Новог Сада, како би спречио да бука са градилишта уплаши те животиње и трајно их отера из тог станишта.
21. 06. 2025. у 07:00
ДВОРСКИ НАМЕШТАЈ ПЛАТИО ИЗ СВОГ ЏЕПА: Историчар Небојша Јовановић открива мало познате детаље из живота српског владара Михаила Обреновића
БИО је тих, образован и упоран. Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) веровао је да се слобода не осваја само мачем, већ и преговорима, законима и културом.
20. 06. 2025. у 07:00
КОКЕТИРА СА НАУКОМ И МИСТИКОМ: Планина у источној Србији "освојила" стручњаке из више области који су јој посветили монографију
РТАЊ није највиша планина. Није ни најзеленија, ни најкршевитија. Нема дугих пећина, нити дубоких јама, нема снажних врела, нити обиља воде, тек неколико ендемских и реликтних биљака.
19. 06. 2025. у 07:00
Коментари (0)