ГРАДИТЕЉИ У МАНАСТИРУ РУЈАН: Добротворима на здравље, спасење и благослов Божији (ФОТО)

Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.

Никола Јанковић

Да би се дошло до манастира Рујан на десној обали језера Врутци, треба потегнути из оближњих градова и то путевима који нису најбољи, а број душа које се у  Цркви светог великомученика Георгија окупљају на Светој Литургији, нарочито о празницима, стално се повећава. Читаве породице, мноштво деце, људи који издалека походе ово свето место, то је уобичајена слика из Рујна. Одатле и настојање народа да се храм прошири, у складу са бројношћу и потребама духовне заједнице.

Како су остаци средњовековног здања 1984. године потопљени водом, приликом изградње језера Врутци, манастир је обновљен у периоду од 2004. до 2006. године, освештан је 5. маја 2007. као дело верног народа и епископа жичког Хризостома (1939 - 2012), који је по сопственој жељи сахрањен у рујанској порти. Од обнове, манастир расте као средиште духовног живота у овом делу западне Србије.

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

- Проширење храма обавља се по пројекту архитекте Саве Ристића.  Изградњом припрате добили бисмо додатних 100 квадратних метара и с тим бисмо обезбедили да народ не стоји напољу у време служења литургије – говори отац Теодосије, док мајстори пристигли из Вишеграда обављају део по део посла – Наша је намера да на јесен цркву ставимо под кров. После тога, преостаје нам да у складу са могућностима изграђени део обложимо каменом, да уредимо простор…

Отуда и позив верном народу, да по својим могућностима помогне у прикупљању средстава за ово дело.

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

Foto: Никола Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

Подсетимо, једини потпуно сачувани примерак са 300 листова „Рујанског четворојеванђеља“ налази се у Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке. Други примерак,са 296 листова, делимично оштећен, чува се у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда 1941. године. Један одломак на 92 листа, чува се у музеју Српске академије наука и уметности.

„Рујанско Четворојеванђеље“, монах Теодосије штампао је 1536. и 1537. године, у овдашњој, првој штампарији у средњевековној Србији. У дрвеним корицама обложеним кожом, штампано је у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Истраживачи сматрају да су рујански калуђери једну по једну дрвену страницу отискивали на хартији, на којој се разликују четири различита слога, што би могло значити да су Теодосију помагала још три калуђера, од којих се сваки може препознати по свом посебном „дрвеном рукопису“. Штампано је у две боје, у црвеној боји биљке руј по којој је овај крај познат, и у црној.

Подухват овдашњих монаха није могао проћи незапажено. Турци су манастир запалили и порушили око 1537. године, после чега је потпуно опустео. Преживели монаси уточиште су машли у манастиру Рача. Један запис из 1857. године казује да је од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови су однешени и узидани у зграду медресе, муслиманске школе у Ужицу.

Остаје жал што у потоњим временима када је грађена пруга, онда и акумулација Врутци, на терену где се налазио стари манастир, нису обављена истраживања која би расветлила несумњиво богату историју овог здања, овдашњег монашког братства и верних људи окупљених око средњовековног Рујна. У Ужицу, у време градње вештачког језера, у тадашњој српској „престоници“ титоизма - златан део историје овдањшег народа, његов највреднији део, остао је неистражен, под водом.  Тако се догодило да се о времену градње првобитног манастира на овом месту мало знамо, а о његовом ктитору, ништа.

На радост је, што је манастир Рујан који припада Епархији жичкој данас место саборности и духовна жила куцавица православног народа на једном великом простору.

Отуда и молба  верном народу да по својим могућностима помогне у прикупљању средстава за радове, чији би први део могао бити окончан на јесен.

Радове на прошињењу цркве могуће је помоћи уплатом на манастирски рачун:

155-39909-78 (Халк банка).

Све у славу Христа, а добротворима на здравље, спасење и благослов Божији.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације