У СТРМИЦИ КОД КНИНА ОДРЖАНО 29. СИЈЕЛО ТРОМЕЂЕ: Ојкачка песма нам живот продужава

ОЈКАЧКА песма, свирање уз дипле и гусле и богата ризница српскогнародног фолклора, окупили су минуле суботе више стотина посетилаца на 29. "Сијелу тромеђе" у Стрмици код Книна.

Фото: Д. Миловановић

На једну од највећих културних манифестација Срба у Хрватској дошли су не само Крајишници из Книна и околних места, већ и из Србије и региона, али и са свих континената где их је живот однео и у време мира, али и после свих ратова и олуја које су их задесиле. Темпирали су, кажу, годишње одморе баш тако да у Стрмици буду на "Сијелу".

Традиционално, програм је започео оглашавањем звона са Цркве Светог Јована Крститеља, у чијој порти се и одржава овај јединствени сабор српске музичке баштине, а потом су њен почетак ојкачком песмом - химном "Сијела" означили и домаћини, чланови Изворне мушке певачке групе "Стрмица".

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Фото: Д. Миловановић

"Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика" - потекла је песма из грла Стрмичана, а онда су се ређали аплаузи, емоције које су биле готово опипљиве, а видела се и понека суза... Певачке вештине и лепоту ојкачких песама показали су потом чланови изворних група СКД "Просвјета" из Загреба и "Унац" из Дрвара.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Овде смо редовно, још од 14. "Сијела" - каже Маринко Зорић, из дрварске групе "Унац". - Имамо петорицу чланова и волимо да одмеримо "снаге" са другим друштвима. Мале су разлике у начину ојкања зависно од краја одакле ко долази, али свако од нас чува и негује баш то своје и волимо да нас људи чују.

Са њима се слажу и ојкачи из Стрмице, чланови истоимене изворне групе основане пре пола века.

- Одвајкада су наши преци радост и дружење обележавали песмом. Код ојкања у нашем крају први глас поведе песму, а остали тј. други глас, нас прати басом који чини ојкалицу правом - открива нам Жељко Матијаш. - Много нам значи што се овде окупљамо, да се видимо, дружимо, ојкачка песма нам живот продужава. Наша група из Стрмице је раније, до 1992. гостовала и у Гучи, били смо побратими и волели бисмо да се то обнови.

Фото: Д. Миловановић

Лепоту народних игара и богатство српских народних ношњи приказали су млади чланови СКД "Просвјета" из Коренице и КУД "Никола Тесла" из Београда. И једни и други побрали су овације: први Личким колом, а други играма из Шумадије, Врањанском свитом и кореографијом са Косова и Метохије.

- Личко глуво коло је наш заштитни знак, али су нам запажене и кореографије из Шумадије и Лесковца - причају нам Милош Лекић (21) и Дарко Скенџић (28) из Коренице. - У СКД су нас привукли друштво, дружење и љубав према народним играма, јер је и то начин очувања наше, српске традиције и обичаја. Имамо 15 активних играча узраста од 11 до 28 година, али и подмладак, играче у другом ансамблу у ком најмлађи члан има четири, а најстарији 10 година.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Наступали су потом чланови "Просвјете" из Удбине, па чувени диплар и ојкач Обрад Милић са певачком групом "Богатник" из Жегара, етно-појац божанственог гласа и мајстор најтежих за извођење ојкачких песама тзв. грокталица - Светлана Спајић из Београда, СКУД "Гаврило Принцип" из Босанског Грахова, Крајишка група "Плитвице" из Коренице, "колеге" им из Голубића, хор Културно-образовног друштва "Јеврем Гујић" из Книна, гуслар Саша Лукић, хор "Просвјете" из Сплита, Певачка група "Буковчани" из Книна.

Поткрај "Сијела", громогласан аплауз добили су и чланови Српског културно-просветног друштва "Свети Сава" (СКПД) из Крања у Словенији.

- Ми смо прво СКПД у Словенији, а основани смо на Савиндан 1990. - каже за "Новости" Милка Давидовић, председник овог Друштва. - Чланови су нам наши сународници пореклом из свих крајева некадашње СФРЈ. Имамо око 140 чланова у дечјем, омладинском и КУД ветерана. У Друштву имамо највише Крајишника и они су најбољи у певању, а највештији за кола су углавном пореклом из Србије, па нам у наступима фолклора преовладавају игре из Србије, мада негујемо и друге.

Фото: Д. Миловановић

- Лепоту српских песама и игара пронели смо по целом свету - додаје Драгиша Лазовић, један од оснивача крањског СКПД. - Гостовали смо у Швајцарској, Турској, Немачкој, Португалији, наравно и у Србији и Републици Српској. Има нас око 7.000 Срба у Крању и постоје још два српска друштва: "Брдо" и "Петар Кочић". Недавно смо угостили и академика Матију Бећковића.

Фото: Д. Миловановић

Одзвањала је радост, одушевљавали су песма и игра до дубоко у ноћ, а један од здравичара је на крају поручио:

- Здраво били и догодине поново дошли.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације