Репортаже

У СТРМИЦИ КОД КНИНА ОДРЖАНО 29. СИЈЕЛО ТРОМЕЂЕ: Ојкачка песма нам живот продужава

Јелена Матијевић

21. 07. 2025. у 16:01

ОЈКАЧКА песма, свирање уз дипле и гусле и богата ризница српскогнародног фолклора, окупили су минуле суботе више стотина посетилаца на 29. "Сијелу тромеђе" у Стрмици код Книна.

У СТРМИЦИ КОД КНИНА ОДРЖАНО 29. СИЈЕЛО ТРОМЕЂЕ: Ојкачка песма нам живот продужава

На једну од највећих културних манифестација Срба у Хрватској дошли су не само Крајишници из Книна и околних места, већ и из Србије и региона, али и са свих континената где их је живот однео и у време мира, али и после свих ратова и олуја које су их задесиле. Темпирали су, кажу, годишње одморе баш тако да у Стрмици буду на "Сијелу".

Традиционално, програм је започео оглашавањем звона са Цркве Светог Јована Крститеља, у чијој порти се и одржава овај јединствени сабор српске музичке баштине, а потом су њен почетак ојкачком песмом - химном "Сијела" означили и домаћини, чланови Изворне мушке певачке групе "Стрмица".

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

"Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика" - потекла је песма из грла Стрмичана, а онда су се ређали аплаузи, емоције које су биле готово опипљиве, а видела се и понека суза... Певачке вештине и лепоту ојкачких песама показали су потом чланови изворних група СКД "Просвјета" из Загреба и "Унац" из Дрвара.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

- Овде смо редовно, још од 14. "Сијела" - каже Маринко Зорић, из дрварске групе "Унац". - Имамо петорицу чланова и волимо да одмеримо "снаге" са другим друштвима. Мале су разлике у начину ојкања зависно од краја одакле ко долази, али свако од нас чува и негује баш то своје и волимо да нас људи чују.

ПЛАКЕТА "РАДЕ МАТИЈАШ"

НА "Сијелу тромеђе", Изворној пјевачкој групи "Унац" из Дрвара, уручена је плакета "Раде Матијаш". Ово признање, које се додељује за изузетне заслуге очувања традиције и културног идентитета Срба у Далмацији, Лици и Босни, носи име по нашем колеги, дугогодишњем дописнику "Вечерњих новости" из Книна, који је и један од оснивача ове манифестације. Плакету је уручио његов син Игор.

Са њима се слажу и ојкачи из Стрмице, чланови истоимене изворне групе основане пре пола века.

- Одвајкада су наши преци радост и дружење обележавали песмом. Код ојкања у нашем крају први глас поведе песму, а остали тј. други глас, нас прати басом који чини ојкалицу правом - открива нам Жељко Матијаш. - Много нам значи што се овде окупљамо, да се видимо, дружимо, ојкачка песма нам живот продужава. Наша група из Стрмице је раније, до 1992. гостовала и у Гучи, били смо побратими и волели бисмо да се то обнови.

Лепоту народних игара и богатство српских народних ношњи приказали су млади чланови СКД "Просвјета" из Коренице и КУД "Никола Тесла" из Београда. И једни и други побрали су овације: први Личким колом, а други играма из Шумадије, Врањанском свитом и кореографијом са Косова и Метохије.

- Личко глуво коло је наш заштитни знак, али су нам запажене и кореографије из Шумадије и Лесковца - причају нам Милош Лекић (21) и Дарко Скенџић (28) из Коренице. - У СКД су нас привукли друштво, дружење и љубав према народним играма, јер је и то начин очувања наше, српске традиције и обичаја. Имамо 15 активних играча узраста од 11 до 28 година, али и подмладак, играче у другом ансамблу у ком најмлађи члан има четири, а најстарији 10 година.

POGLEDAJ GALERIJU

Наступали су потом чланови "Просвјете" из Удбине, па чувени диплар и ојкач Обрад Милић са певачком групом "Богатник" из Жегара, етно-појац божанственог гласа и мајстор најтежих за извођење ојкачких песама тзв. грокталица - Светлана Спајић из Београда, СКУД "Гаврило Принцип" из Босанског Грахова, Крајишка група "Плитвице" из Коренице, "колеге" им из Голубића, хор Културно-образовног друштва "Јеврем Гујић" из Книна, гуслар Саша Лукић, хор "Просвјете" из Сплита, Певачка група "Буковчани" из Книна.

РАДИОНИЦЕ ЕТНО-ПОЈАЊА У КНИНУ

У ПЕТАК су у Книну одржане радионице ојкања и изворне народне песме на којима је предавања одржала чувени етно-појац Светлана Спајић из Београда. Како нам је рекла, била је пријатно изненађена што је овим својеврсним часовима присуствовало чак 20 младих жена из Книна и околине, што је прави показатељ колико су заинтересоване за очување српске културне баштине.

Поткрај "Сијела", громогласан аплауз добили су и чланови Српског културно-просветног друштва "Свети Сава" (СКПД) из Крања у Словенији.

- Ми смо прво СКПД у Словенији, а основани смо на Савиндан 1990. - каже за "Новости" Милка Давидовић, председник овог Друштва. - Чланови су нам наши сународници пореклом из свих крајева некадашње СФРЈ. Имамо око 140 чланова у дечјем, омладинском и КУД ветерана. У Друштву имамо највише Крајишника и они су најбољи у певању, а највештији за кола су углавном пореклом из Србије, па нам у наступима фолклора преовладавају игре из Србије, мада негујемо и друге.

- Лепоту српских песама и игара пронели смо по целом свету - додаје Драгиша Лазовић, један од оснивача крањског СКПД. - Гостовали смо у Швајцарској, Турској, Немачкој, Португалији, наравно и у Србији и Републици Српској. Има нас око 7.000 Срба у Крању и постоје још два српска друштва: "Брдо" и "Петар Кочић". Недавно смо угостили и академика Матију Бећковића.

Одзвањала је радост, одушевљавали су песма и игра до дубоко у ноћ, а један од здравичара је на крају поручио:

- Здраво били и догодине поново дошли.

ПРВИ ПУТ ОДРЖАНО 1974.

"СИЈЕЛО тромеђе", први пут је одржано 16. јуна 1974. године у Дому културе у Стрмици, па ове године заправо обележава 51 годину од када су се први Крајишници окупили и у оквиру емисије "Село весело" Радио Београда извели програм који је представио богату српску баштину народа који живи на тромеђи Лике, Босне и Далмације. Од тада је имало три прекида у одржавању: прво осамдесетих година, друго током грађанског рата деведесетих и треће због пандемије ковида. Зато је ово управо одржано било 29. "Сијело".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

Свет

0 307

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

Економија

0 52

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕКАД ТЕ МРЗЕ, НЕКАД ТЕ ВОЛЕ... Вратио се Младен, Деа изненадила објавом

Познати

0 0

"НЕКАД ТЕ МРЗЕ, НЕКАД ТЕ ВОЛЕ..." Вратио се Младен, Деа изненадила објавом

МЛАДЕН Мијатовић, бивши дугогодишњи изабраник водитељке Дее Ђурђевић, вратио се у Србију.

08. 09. 2025. у 11:17

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

СРАМОТА ЈЕ ШТО ПОДГОРИЦА КЛЕЧИ ПРЕД ЗАГРЕБОМ: Последњи живи сведок мучења у Лори и удовица логораша Симовића, за Новости

Репортаже

0 19

СРАМОТА ЈЕ ШТО ПОДГОРИЦА КЛЕЧИ ПРЕД ЗАГРЕБОМ: Последњи живи сведок мучења у Лори и удовица логораша Симовића, за "Новости"

ПРОШЛЕ су тридесет три године а да они који су зло учинили заробљеним црногорским резервистима, припадницима бивше ЈНА, са дубровачко-херцеговачког ратишта из Никшића, Шавника, Жабљака, Бара, Подгорице, који су убијени у злогласној Лори код Сплита и другим усташким и муслиманским казаматима и даље избегавају правду. Још је жалосније што црногорска држава ћути, што актуелна власт слично оној Миловој која их је гурнула у рат, пред Загребом и Бриселом "пере руке", како се не би нарушио европски пут Црне Горе. Додворавање црногорских званичника Пленковићу, Грлић Радману и другима иде толико далеко да се уопште не размишља о томе да џелате крвавих руку треба коначно да стигне заслужена казна.

07. 09. 2025. у 09:59В.К.

РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

Репортаже

0 4

РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до Ердељског Београда, данашње Алба Јулије.

05. 09. 2025. у 13:00

НА ПОНОС ОТАЏБИНИ И РОДУ: Школа која је недрила великане и данас у врху светске летвице у науци и иновацијама

Репортаже

0 4

НА ПОНОС ОТАЏБИНИ И РОДУ: Школа која је недрила великане и данас у врху светске летвице у науци и иновацијама

БЛИСТА листа крагујевачких гимназијалаца! Сијају пехари и медаље. Готово да нема такмичења на коме нису померили границе. Светско такмичење. Балканијада. Европска олимпијада и регионално одмеравање снага гимназија и средњих школа, Шумадинци из прве српске престонице су увек у врху.

04. 09. 2025. у 17:38

САДА НЕ МОГУ ДА ЗАМИСЛИМ ЖИВОТ ВАН МОЈЕ СРБИЈЕ: Није се покајао што је после 42 године дошао из Франкфурта на обронке Копаоника (ФОТО)

Репортаже

0 5

САДА НЕ МОГУ ДА ЗАМИСЛИМ ЖИВОТ ВАН МОЈЕ СРБИЈЕ: Није се покајао што је после 42 године дошао из Франкфурта на обронке Копаоника (ФОТО)

РАДИО сам разне послове. Учио сам више заната, завршио за столара, вариоца, трговца. Радио сам и као менаџер у једној немачкој фирми, али ми је у једном тренутку постало јасно да се све то ради за бољи ауто, бољу гардеробу, више новаца, и схватио сам да то није оно за чим тежим. За разлику од мојих родитеља који су у Немачку отишли из беде желећи да стекну капитал, ја више нисам могао себе да видим у томе. Поготову што су моји родитељи овде направили куће и што сам растао и долазио овде са осећајем да имам нешто и да не морам двоструко да стичем и правим више од тога. Сада не могу да замислим живот ван моје Србије.

04. 09. 2025. у 17:29