СА СРБИМА У ПЛАВНУ КОД КНИНА: Чувамо своје огњиште да сачувамо себе (ФОТО)

ЈУТАРЊИ цвркут птица, зрику зрикаваца и шапат ветра у крошњама дрвећа, у Плавну код Книна, брзо су нарушили оштар звук моторке и јаки, равномерни ударци чекића. Ширили су их двојица момака који су од упекле звезде отимали последње минуте јутра да обаве још део намерених послова.

Фото: Д. Миловановић

- Кад Плавањци одреде да се "Братска кућа" мора завршити до Ђурђица, 16. новембра, онда је ред да их испоштујемо - каже нам, бришући брзо руком зној са чела, мајстор Давор Дамјановић из оближњег Голубића. - То је слава ове млађе цркве у Плавну, па планирају да се под сводовима новоизграђене "Братске куће" тада окупе у што већем броју.

- Где год да су сада, Плавањци, ипак, улажу у своје село, не дају да се запусти. Поносни су на њега. Долазе и млади и стари, шаљу донације за градњу овог објекта, за уређење целог села, а ено горе у центру, на месту старе школе већ су укровили велики Културни центар - додаје други мајстор Бранислав Зеленбаба из Жагровића.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Фото: Д. Миловановић

Величанствено, питомо Плавно. Као да се однекуда "спустило" у лепоту, на зараван где су Динара и Велебит изашли једно другом "на црту", ту где су се нагомилала издашна врела. Мештани тврде да их има четрдесетак. Плавна су и дају драгоцену течност земљи на којој у тој равници рађа свако семе што се у њу посеје. Баш у том размишљању схватамо и мудрост овдашњих старих: ниједан заселак нису од те родне земље отели, већ су своје куће вековима подизали око тог поља живота, на обронцима Превије - Градине, Пљешевице, Драгишића брда - Жујиног поља, Коњске главе, Гологлава и Орловице. У центру села само су објекти важни за све и подједнако удаљени од свију: амбуланта, обе цркве, Културни центар и будућа "Братска кућа". И школа је била ту, али од ње сада само зграда која је "скровиште" за бале сена а не збориште ђачке граје, нема више продавница, кафане, али има трагова несреће и зла: порушених кућа, гелера на фасадама... Све се то сабира у оку и срцу.

Идући ка том центру села, а Плавно га има јер је једно од највећих у Книнској крајини, срећемо пастирицу Јелу и њених 90 оваца, стадо расних крава залеглих у хладовини тражећи спас од сунца, винограде, бесконачне роле бала сена, баште пуне поврћа... Питамо се ко то све ради и обрађује кад је од више од 2.000 душа, колико их је у Плавну живело пре злочиначке "Олује", сада има 20 пута мање?

- Живимо, не дамо се, мора се ићи даље - вели нам успут Милан Торбица док с трактором коси повелике снопове траве. - Ваљаће ми зимус за овце, имам их 30.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Код Храма Светог Ђурђа, подигнутог 1618, осмехе добродошлице дарују нам Милош Русић и Момчило Карановић. Добро је, веле, да се неке новине из Србије интересују за Србе у Хрватској.

- Причаћемо о свему, али најпре да се похвалимо да је први учитељ у Плавну био Доситеј Обрадовић - поносно говори Милош. - Њему у част, стару "Братску кућу" код ове цркве, смо претворили у Музеј, јер је у тој приземној, каменој кућици Доситеј живио и мештане подучавао основама писмености. У Плавно је дошао 1769. и овде радио и стварао пуне две године. У овој кући је написао и "Ижицу", а априла 1770. с грчког почео да преводи "Христојитије". Осим тога, за време боравка у Плавну, обишао је највеће српске светиње у Далмацији: манастире Драговић, Крка и Крупа.

Фото: Д. Миловановић

Идеја да стару "Братску кућу" обнове и претворе у Доситејев музеј, потекла је, прича нам Момчило, од Милорада С. Кураице, родом из Плавна који живи у Суботици. Он је и аутор изложбе, а пројекат обнове, уз благослов владике Никодима, радили су др Марко Синобад из Книна и архитекта Крешо Петковић из Шибеника. Уз њега и Милоша, "теренац" је још био Рајко Новаковић, а уређење Музеја финансијски су помогли мештани и њихови потомци из целог света.

Чим су тај посао свршили, одмах су сложно Плавањци други започели нови. Граде велики Културни центар, ту надомак Цркве где је до 1973. била стара школа.

- За годину, на темељу димензија 10 са 25 метара, подигли смо га и укровили - објашњава Милош Русић. - У приземљу је велика сала, а на спрату собе да они који још нису обновили своје куће, имају где да преноће. Окупљамо се често, за Спасовдан ове године било нас је више од 700, а у августу буде као некад...

Фото: Д. Миловановић

А Плавно сад у односу на оно некад, и поред свега што данас неуморно чине, рана је на души сваког Плавањца.

- Ееееехххх - оте се Милошу уздах. - Зло дошло... На сам дан "Олује" убили су 26 мештана, од тога 25 цивила и једног у униформи. Слободно пишите: Хрвати су у овом селу били храбри са шибицом у руци, а сад имају звање бранитеља... Знате, Плавањци су одувек волели Србију и, ако су село напуштали да би се школовали и радили, ишли су у Србију. А, мене је сплет околности 1973. одвео на школовање у Словенију. Кад сам 1996. дошао први пут после "Олује", Плавно је још мирисало на палеж... Свака друга кућа је била запаљена. Дошао сам до своје и братове. Његова горела, моја растурена. У једној соби нашао сам леш краве. Језиво. Наслонио сам се на један колац у дворишту, и сад је ту, и закукао. Мислим да се до Голубића чуо мој плач. Али сам се усправио и себи рекао: "Милоше, сачувај огњиште, ако сачуваш огњиште сачувао си себе".

Фото: Д. Миловановић

И кренуо је у обнову, међу првима у Плавну. Брат Ђуро и снаја Сава, из Србије су се за стално вратили 2009.

- Син је отишао у Канаду, а ћерка је остала у Гроцкој, али обоје често долазе са породицама - каже нам Сава, док пред нас на трпезу износи топао хлеб и све што за јело у кући има. - Овде је моја душа, овде сам најјача. Имамо башту и у њој узгајамо све што нам треба. Имали смо и четрдесетак оваца и још плус јагањце, али године су нас стигле и Ђуро је лошег здравља, па смо их све продали. Три пута недељно долази нам покретна продавница, свега има од робе, а ако нема наручимо па нам донесу следећи пут.

- После "Олује" док је у Книну, коме припадамо, владао ХДЗ у Плавно се није улагало, али откад су, последњих десетак година, на власти независни кандидати, нама је овде боље, јер се улаже у инфраструктуру, пре свега у путеве до заселака - додаје Милош.

А, ми све засеоке за један дан нисмо могли обићи. Стигли смо још у Бјелиниће. Рајко Новаковић ту живи стално.

- Добро ми је. Увек има неког посла на имању и око куће, чак и зими. Имам и кокошке, помажем народу по селу. Троје деце ми живе у Словенији и шесторо унучади. Често долазе да ме обиђу и да ми помогну. Бавим се помало ловом и пчелама, баштом и воћем, уздржавам пут и воше (јарке), а помало сам и сеоски поштар и кључар јер су код мене кључеви од многих кућа па их обилазим кад домаћини нису ту. Све имам, једино немам с ким да се свађам - уз смех нам прича Новаковић док је на чашици разговора са супружницима Николом и Јеком Русић.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Никола је био директор школе у Плавну од 1972. до 1984, а Јека учитељица.

- Била је једна централна осмогодишња школа и четири подручне у засеоцима Доњи и Горњи Радљевац, Зорићи и Торбице. Било је једне године 486 ђака. Увек се звала по Доситеју Обрадовићу. Кад је почела већа миграција становника, сваке кодине почело је да се губи по једно одељење, а после "Олује" и да не говорим. После ње у Плавну је одрасло и одраста петнаестак деце, али су сви ишли и иду у школу у Книн - с тугом прича Никола који сада живи у Београду, али се Плавну враћа бар на месец дана.

Кад се у августу окупи највише Плавањаца, каже, по таблицама возила рекло би се да смо у Београду или Новом Саду.

- Плавно некад и сад су небо и земља, али обновило се доста кућа, амбуланта је реновирана пре 20 година, урађени неки путеви, а наша вода нам је кључ свега, па полако - рече Никола и подиже чашицу лозе: - Где смо ове године, ту и догодине!

Стоички, гласан, ведар начин на који је здравицу изговорио, заправо је кључ свега што смо у Плавну, оном Плавну само пре три деценије готово спрженом и угаслом, за тај један јулски дан научили:

- Будућност долази полако, садашњост пролети, а прошлост стоји непомично заувек. Плавањци у будућност и поред дубоких рана гледају с надом, садашњост живе, а прошлост не заборављају. Такви су одувек, откад су им први преци пре више од седам векова закорачили у Плавно. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације