ЗАВРШНА ТАЧКА ПРОГОНА СРБА: Злочиначка операција Хрватске војске не би успела без помоћи САД

ОПЕРАЦИЈА "Олуја", у којој су јединице Хрватске војске (ХВ), Хрватског вијећа обране, Хрватске специјалне полиције, муслиманске Армије БиХ и амерички плаћеници и администрација САД заједно починили злочин етничког чишћења Срба, највећи такав после Другог светског рата, формално се одиграла од 4. до 7. августа 1995. Била је то завршна тачка хрватског сна о Хрватској без Срба.

Фото: Д. Миловановић

Трагични резултат је прогон око 250.000 Срба из Републике Српске Крајине (РСК), а убијено је и нестало 1.850 српских цивила, међу њима највише старих, жена и деце. Током ове акције Хрватска је ангажовала 67 бригада и пуковнија, 300 тенкова, 200 оклопних транспортера и више од 800 артиљеријских оруђа, а у њој је учествовало од 130.000 до 150.000 хрватских војника и око 3.000 муслиманских бораца тзв. Армије БиХ и муџахедина, док је РСК бранило свега 27.000 - 34.000 њених бораца, од којих је 560 погинуло.

Припрема за "Олују" биле су операције "Масленица" и "Медачки џеп" (обе 1993) и "Бљесак" (мај 1995) које су омогућиле оперативну основу за груписање и припрему снага за коначни удар. Акцијом "Масленица" осигурана је копнена веза са хрватским снагама на југу Далмације, а "Медачким џепом" је заузет Велебит. Тако је створен територијални ослонац за "Олују" у Книнској Крајини и онемогућено пресецање територије Хрватске на њеном најужем делу.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

Фото: Printscreen ТВ АП

Дејства на Динари и пресецање комуникација између Книна и Грахова, биле су увод у "Олују" и етничко чишћење Срба. Ова злочиначка акција је изведена истовременим нападом на четири сектора фронта са различитим снагама. Хрватски генерал Јанко Бобетко, начелник хрватског Генералштаба (ГШ) у време планирања операције, наводи да је циљ снага на првом правцу био заузимање Петриње, Костајнице и Глине, после чега је требало "избити на државну границу РХ и спојити се са 5. корпусом Армије БиХ". На другом правцу циљ је био да се "непријатељ пресече на простору Зрињске горе, а затим присили на предају или буде уништен на целом подручју Баније". А под непријатељем није подразумевана само Војска РСК већ сав српски народ који је тамо живео! На трећем правцу "Олује" циљ је био пресецање снага 15. личког корпуса северно и јужно од Плитвичких језера, а затим спајање са снагама 5. корпуса Армије БиХ. Из задатака снагама на појединим секторима види се да је, поред потпуног чишћења терена од локалних Срба, један од главних циљева био да се спајањем са коалиционим снагама 5. корпуса БиХ којима је требало дати "подстрек и подршку" за продужење офанзиве у западној Босни. Хрватске снаге на четвртом сектору "Олује", под командом Анте Готовине, биле су најјаче и најбоље опремљене јер им је циљ био Книн. За пад престонице РСК било је пресудно заузимање Динаре и правца Гламоч - Грахово, које су заједнички извеле ХВ и ХВО из БиХ.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

Фото: Hrvatski časnički zbor

Материјална штета настала свеопштом пљачком, паљевином и минирањем објеката је непроцењива. Иако Хрватска слави "Олују" као сопствену војну победу, то је заправо била операција администрације америчког председника Била Клинтона.

Њена оперативна припрема почела је 15. новембра 1994. када су хрватски министар одбране Гојко Шушак и Карл Вуоно, бивши начелник ГШ копнене војске САД, тада ангажованој у "војно-саветодавној" компанији МПРИ, обновили уговор о обуци ХВ. Шушак је рекао: "Господо, истерајте нам Србе из Хрватске, ми немамо питања око ваших услова" и на терен је дошло око 60 експерата из МПРИ. Уз генерала Вуоноа ангажовани су и пензионисани генерали Џон Галвин - бивши командант америчких снага у Европи, Ричард Грифит - бивши помоћник команданта америчких снага у Европи за обавештајна питања, Џејмс Линдзи - бивши командант специјалних снага САД, Ед Сојстер - бивши начелник Војнообавештајне службе, Сент Крозби - бивши начелник Војне академије у Форт Левенворту, као и низ искусних нижих официра и подофицира.

Активности у Хрватској између МПРИ и владе САД координирао је генерал Џон Свол, војни саветник Ворена Кристофера, тадашњег државног секретара. У хрватском ГШ је радио амерички центар за командовање, управљање и координацију ХВ, органи за психолошко-пропагандно деловање и Центар за обраду обавештајних података о Српској војсци Крајине, јер је 29. новембра 1994. потписан и споразум између министарстава одбране Хрватске и САД. У њему су биле клаузуле о обуци хрватске војске, учешћу америчких генерала у оперативном планирању, наоружавању, обавештајној и логистичкој подршци.

Фото: Принтскрин

Током суђења Анти Готовини у Хагу изнесени су докази да је после пада Сребренице 11. јула 1995, Клинтон понудио савезништво Хрватској у сламању РСК и да је ту одлуку донео са најповерљивијим сарадницима: саветником Антонијем Лејком, министром одбране Вилијамом Перијем, саветником за националну безбедност Стејт департмента Робертом Фрејзером, шефом ЦИА Џоном Дојчом и његовим замеником Џорџом Тенетом. Клинтонову сугестију за почетак "Олује" хрватском министру одбране Гојку Шушку пренео је амерички војни аташе у Загребу Ричард Херик, тада главни оперативац ЦИА у Хрватској.

Од 16. јула 1995. амерички војници и опрема се усељавају у некадашњу базу ЈНА Шепурине код Задра. Авионима "херкулес" допремљене су извиђачке беспилотне летелице које су почеле да снимају српске положаје и војне инсталације. Снимци су преко "авакса" прослеђивани директно у Пентагон. Џорџ Тенет, заменик шефа ЦИА, састао са 20. јула у Шепуринама са Гојком Шушком, шефом обавештајне службе ХИС Мирославом Туђманом и Антом Готовином. Хрватски државни врх је одржао 31. јула на Брионима састанак посвећен "Олуји" када је Фрањо Туђман рекао: "Ми ово требамо решити на начин да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану" и нагласио да Хрватска за то има "подршку света", односно Америке и Немачке. У поноћ 3. на 4. августа 1995. хрватским јединицама је наређено да искључе на четири сата све телекомуникационе уређаје, док авиони САД не униште све релеје Српске војске Крајине. Пуковник Џон Седлер (ДИА, Војна обавештајна служба) је у оперативном штабу ХВ пратио ту операцију која је сателитски преношена и у Пентагон.

Пресудна помоћ Вашингтона

МАТЕ ГРАНИЋ, у време ове злочиначке акције био је министар иностраних послова Хрватске. Он је 6. августа 1995. изјавио: "Сједињене Америчке Државе су дале Хрватској савет како да изврше масовни напад на Србе из Крајине". Овим је, већ током трајања "Олује" недвосмислено потврђено да је без подршке Вашингтона не би било.

Клинтон 2005. потврдио умешаност

НОВИНСКЕ агенције су емитовале само једном вест да су после поноћи између 3. и 4. августа 1995. амерички авиони уништили батерије српске противваздушне одбране на положајима код Книна. Те информације су експресно повучене са сервиса на инсистирање САД, које су затим годинама тврдиле да немају ништа са "Олујом". Заверу ћутања је 2005. и званичнио прекинуо Бил Клинтон у својим мемоарима "Мој живот" сведочећи да је "навијао за Хрватску" уз напомену да су он и тадашњи немачки канцелар Хелмут Кол били сагласни "да дипломатија не може успети док Срби не претрпе значајне губитке на терену“

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације