НЕМАМО НАДУ У БОЉИТАК: Са Србима у Книну у данима хрватске прославе некажњеног етничког чишћења (ФОТО)

КНИН - три деценије после "Олује". Хрватске власти данима се припремају да на Тврђави, стадиону НК Динара и код Споменика хрватске побједе наТргу др Анте Старчевића, обележе "блиставу акцију" у којој су са вековних огњишта, само са простора некадашње општине Книн протерали око 20.000 Срба, својих грађана. Не можемо да се отмемо утиску да је, упркос полету око припрема за прославу, град заправо у неком чудном стањутескобе.

Фото: Д. Миловановић

У потрази за саговорницима одлазимо тамо где смо их увек проналазили - на Теразије, како Срби који су се вратили свом Книну, зову центар где се у два кафића најчешће окупљају. Из њега гледамо називе две централне градске улице: једна носи име Трг "Олује" 5. коловоза 1995, а друга по Седмој гардијској бригади која је прва ушла у опустели Книн. Неколико корака даље, малена српска црквица коју је 1858. подигао Тривун из чувеног племена Синобад, једва је видљива од терасе ишаране у тоновима шаховнице на оближњем стану... Разговарамо са Србима, али први пут за готово две деценије колико с њима делимо дане око годишњица "Олује", нико од њих не жели да под именом и презименом говори за новине из Србије. Нама је то јасно објашњење за ону тескобу коју смо осетили, иако је град пун возила београдских и новосадских регистарских ознака...

Фото: Д. Миловановић

- Чак и да говорим све најбоље, наћи ће се неко да ме пита: "Што си говорио за србијанске медије?" - каже нам један од присутних Срба. - Вратио сам се да живим овде јер сам на своме, у месту где су ми живели и чукундедови. Немамо ми неких проблема, нарочито откад на челу града више није ХДЗ, али у ово доба године увек "трепери" у ваздуху... Ако и има провокација, оне не долазе од Хрвата, оних старих Книњана, већ од оних што су се овде доселили из Босне...

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Питамо га где ће бити данас, 5. августа?

- Ујутру 4. августа обично идем на помен страдалима у цркву, а данас или ћу бити у кући или ћу се спустити на море. Тако је најбоље и најбезбедније, тако избегнемо свакојаке слике и прилике које ће се обретнути у Книну. И не склањамо се само ми Срби, већ и староседеоци Хрвати. Верујте да и многи од њих не могу да поднесу све што се тог дана овде може видети и чути. Кад прође "славље", вратимо се новом дану, обавезама из свакодневног живота - прича нам.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Објашњава нам да мимо "обљетнице 'Олује'", и Србе и Хрвате у овом граду муче исти проблеми:

- Само погледајте резултате пописа из 2021. и све ће вам бити јасно. Државни завод за статистику објавио је да у Книну живи 8.317 становника, 2011. било нас је 10.633, 2001. године 11.128, а по попису из 1991, последњем предратном, овде је живео 12.331 становник. У односу на пре 34 године за трећину је мање житеља. Структура становништва се, наравно, потпуно променила, Хрвата је 85, а Срба свега негде око 13 одсто. А, пре рата нас је било 80 одсто.

Зна се, како каже, зашто је број Срба смањен, али из Книна се, како тврди, сада исељавају и Хрвати.

Фото: Д. Миловановић

- Шта се слави? Па, не одлазе Хрвати из Книна зато што им је добро - вели наш саговорник. - У овом граду српског страдања, хрватска победа се претворила у економску пропаст. Пре рата Книн је био индустријско-пољопривредни центар и важно железничко чвориште због свог положаја на раскрници путева за Далмацију, Лику и Босну. Имао је 1987. око 12.000 запослених са целе општине, од чега трећина у железничком саобраћају. Само у фабрици вијака "Твик", радило је 3.500 људи, а данас је на подручју целе општине нема толико запослених. Од старих индустријских погона сада ради једино "Твик", али има мање од 400 запослених... Нема више некадашње фабрике текстила, три грађевинска предузећа, погона за прераду житарица и сточне хране... Од старог Книна, нема ни трага... Немамо наду у бољитак, после славља сви се суочимо са реалношћу, са економском пропасти града.

ГИЉОТИНА, ТРОН И МАЉ

Фото: Д. Миловановић

НА уласку у Книн намернике дочекује табла са натписом "Добро дошли у град хрватских краљева", само не пише којих... Уз пут на фасадама понеких објеката и на подзидама путева има исписаних латиничних слова "у", а на Книнској тврђави пре неколико година никао је споменик, по свему бизаран. Чине га справа за одсецање глава (налик гиљотини), столица која личи на трон и велики маљ на постаменту на којем пише: "Свим жртвама за хрватску државу" и то латиницом, глагољицом и на латинском језику. 

Од завршетка рата, како каже, три највећа државна пројекта у Книну су била: нова римокатоличка црква - највећа у Хрватској, споменик Туђману и Музеј домовинског рата.

- За споменик и цркву дато је више од 150.000, да је толико уложено у неки погон, могли бисмо нешто да славимо. Зато прослава "Олује" у Книну из године у годину постаје све бесмисленија - закључује наш саговорник. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације