ИСТРАЖИВАЛИ ХИЛАНДАРСКО МОРЕ: Стручњаци Завода за заштиту природе Србије наставили проучавање живог света Атоса

СТРУЧЊАЦИ Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС) наставили су дугодишњу природњачку мисију на простору Хиландара где су, од 1. до 7. септембра, извели редак научни подвиг: истраживање подморског света у приобаљу Свете српске царске лавре.

Фото: Б.Субашић

- Коришћење чамца, роњење и уопште улазак у море забрањени су на целом простору Свете Горе због чега смо морали да тражимо посебне дозволе и благослове, да бисмо извели истраживање које ће дати резултате драгоцене не само за нас већ, без икаквог претеривања, за цео свет - каже за "Вечерње новости" мр Данко Јовић, члан екипе и руководилац Канцеларије Завода у Нишу.

Уз њега, у овогодишњем тиму ЗЗПС су били и Ненад Секулић, Саша Бранковић, Игор Лепојевић, Ненад Илић и Иван Вељовић, као и Александар Јоксимовић из Института за проучавање мора у Котору. Природњаци су почели истраживање природне баштине Хиландара још пре 10 година, са идејом да помоћу открића на нетакнутим просторима Свете Горе реконструишу и слику живог света Европе од пре 2.000 година.

Фото: Д. Јовић

- Овакав истраживачки подухват је велика реткост и мислили смо да ћемо брзо направити обимну монографију о природној баштини Хиландара, чије је имање највеће на Светој Гори, а и више од тога. Открили смо да ствари нису тако једностане и да ћемо имати више посла него што смо могли да замислимо. Овогодишње истраживање живог света у мору је било до сада насложеније због потребе за специфичном техником и специјалистима за роњење - каже Јовић.

Резултати досадашњих истраживања објављени су четири монографије о природи Свете Горе и Хиландара: "Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара", "Природна баштина Хиландара и Свете Горе", "Хиландар: Лековито биље у Богородичином врту" и "Птице Свете Горе и Хиландара".

- Највећи комплимент за нас је то што су нас монаси хиландарци током десет година истраживања прихватили као своје. Сада, после богослужења коме присуствујемо по доласку одмах крећемо на посао, а обично за боравак добијамо удаљене манастирске објекте који одговарају нашим потребама. Ове године обилазили смо и источну и западну обалу хиландарског имања да бисмо дошли до плажа са којих смо узимали узорке, што није било једноставно. Да бисмо дошли до тих плажа упадали смо у клисуре и густом вегетацијом, обрасла подручја кроз која вековима није крочила људска нога, јер монаси по природи свог живота не залазе у ове делове хиландарског имања - каже Јовић.

Фото: Б.Субашић

Природњак наглашава да промене које човек доноси нису нужно лоше. Међу њима истиче широке путеве уместо некадашњих пешачких стазица.

- Звучи романтично када се каже да су монаси некада само пешачили или јахали на коњима и мазгама по стазицама Свете Горе, али чињеница је да су се управо због тога пожари брзо ширили и наносили дугорочне штете. Добили смо благослов да узмемо узорке са опожареног подручја око Хиландара које је у ватри страдало пре више од две деценије и утврдили смо да се природа још увек није опоравила. Садашња мрежа широких путева по целој Светој Гори спречава да се пожари брзо шире и омогућава ватрогасним екипама да дођу до некада недоступних подручја. То је пример корисних промена - каже Јовић.

Досадашња испитивањима природе Хиландара, чије имање се простире на приближно петини Свете Горе, логично би требало да се наставе утврђивањем врста, бројности и распрострањености овдашњих сисара, што је веома захтеван задатак.

Фото: Б.Субашић

- Због специфичних техника и технолошких помагала за истраживања биће нам неопходни посебни благослови, али верујемо да ћемо их добити. Досада смо уочили велико крдо дивљих свиња, од око 40 јединки које живе у шумама према манастиру Зографу, велику популацију лисица, снимили смо срне, шакале, а уочили смо чак и трагове вука. То је добро јер је реч о предаторима који природно регулишу број инвазивне врсте шакала који се веома брзо размножавају и освајају простор. Једне вечери су окружили наш истраживачки камп удаљен од манастира и завијали, али нисмо имали никакав контакт. Вероватно су били само радознали, јер на Светој Гори све врсте живе у специфичној симбиози, укључујући и људе - закључује Јовић.

Агресивна цивилизација

НЕОЧЕКИВАН део мисије природњака било је чишћење плажа од најразличитијих врста отпада које доносе таласи.

- Било је то упечатљиво сведочанство о утицају спољног света на природу Свете Горе. Она јесте очувана али није, нити може бити под стакленим звоном, јер је окружена туристичким центрима. Ипак, Атос је још увек велика природна оаза - каже Јовић.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

УГРОЖЕНА КАРПАТСКА МИШЈАКИЊА: Ретка биљка расте само на Вршачким планинама, изнад клуба "Изазов"

04. 03. 2026. у 18:12

Репортаже

0 0

ЧАК 600 СЕЛА НЕМА НИЈЕДНЕ КРАВЕ: Депопулација и старење становништва у потпуности променили образац живота у руралним подручјима

04. 03. 2026. у 16:00

Репортаже

0 0

ЈАПАНЦИ ТРАЖЕ ЈНА ШАПКЕ И СРПСКЕ ШАЈКАЧЕ: Захваљујући хобију Николе Дивца, из Панчева, наше униформе и војна обележја стигле до Токија

04. 03. 2026. у 14:27

Репортаже

0 4

ЊУТН НАС „ГЛЕДА“ ДОК РУЧАМО: Млади математичар из Кикинде Новак Деспотовић студира на колеџу Тринити у Кембриџу (ФОТО)

03. 03. 2026. у 14:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације