ЧУДОТВОРНИ САВИН ПЕХАР У ЖИВОМ КАМЕНУ: Приводи се крају изградња комплекса нових објеката око древне светиње у Овчарско-кабларској клисури

ХОДОЧАСНИЦИ су вековима мукотрпно пешачили уз најстрмији обронак Каблара над клисуром Западне Мораве да би дошли до испоснице - поткапине у вертикалној литици и "пехара" издубљеног у њој где се сакупља чудотворна Савина вода. Предање Српске Свете горе у Овчарско-кабларској клисури казује да је Свети Сава тиховао на овом безводном месту и молитвом отворио извор у живом камену

Фото: Б. Субашић

 Зато је владика Николај Жички, 1938, крај њега подигао капелу Савиње.

- Најпре је пробијена стаза кроз кабларско стење, а затим је изнет и сав материјал за изградњу капеле, прво на леђима животиња, а како се стрмина повећавала све се сводило на људску снагу и залагање. Капела је скромних димензија, али је због неприступачности њена изградња била подвиг - каже историчар др Милош Тимотијевић, који је са колегиницом историчарком уметности Делфином Рајић написао непревазиђене монографије о манастирима Овчарско-кабларске клисуре.

Фото: Б. Субашић

Савина вода, иако доступна само уз озбиљан напор, неодољивом снагом привлачила је људе у свим годишњим добима, сведочио је и репортер "Новости". Свима је циљ био базенчић-пехар у стени запремине неколико литара. Само неколико гутљаја његове бистре воде деловао је као чудотворни еликсир на поклонике који су до испоснице стизали окупани знојем и по највећем мразу.

Фото: Б. Субашић

Фото: Б. Субашић

Да би се Савиње приближило што већем броју људи пре неколико година је започела градња прилаза и објеката нове Ћелије Светог Саве. Поново су колоне људи натоварене грађевинским материјалом кренуле уз стрму падину од мотела Дом, где се у временима пре изградње пруге 1911. налазио стари манастир Преображење. Његово име указује да су га основали аскете мистици - исихасти који су усамљивањем и умно-срдачном молитвом желели да дођу у стање виђења чистог Божјег светла у које се преобразио Христ на планини Тавор. У залеђу таквих манастира по правилу су се налазиле испоснице у којима су аскете тиховале и подвизавале се. Ново Преображење подигнуто је на супротној обали Западне Мораве, али то није утицало на култ Савиних вода.

Фото: Б. Субашић

- Када је Вук Караџић 1820. посетио манастир Преображење забележио је и предање у вези са Савином водом: "У пећини има мали извор, који се зове света вода, или, као што калуђери говоре, Савина вода. И ова пећина била је сазидана, и кажу да су у њој некаки посници живили; а сад људи из околни села долазе у млађу недељу, те пију ту воду, и умивају се њом лијека ради". Ни Феликс Каниц није заобишао ову причу, говорећи о верницима које је на Преображење нарочито привлачила лековита вода из литица Каблара. "А ове привлачи нарочито извор у пећини изнад манастира - "Савина вода", која је надалеко чувена. Сваке "младе недеље" (прва недеља после пуног месеца) долази и старо и младо из околине да пије ову воду и, још више, да њом испере очи, јер се верује у њену тајанствену лековитост" - наводи др Тимотијевић.

Фото: Б. Субашић

Наука сматра да има основа за претпоставку да је Сава, који се подвизавао у кршу Атоса, боравио и у Овчарско-кабларској клисури јер литице Каблара са више од тридесет пећина и окапина представљају идеално место за подвизавање усамљених монаха.

- Да ли је пустињачко монаштво било раширено још у 12. веку у време подизања манастира Богородице Градачке у Чачку, која је сазидана на темељима ранохришћанске базилике данас није познато. Основано је мишљење да је велики и утицајни манастир имао и монашко залеђе, као и скупине пустињака, можда баш у Овчарско-кабларској клисури. Ипак, основанија је претпоставка да су монаси синаити са посебном исихастичком традицијом крајем 14. и почетком 15. века дошли и у Овчарско-кабларску клисуру и ту започели пустиножитељски живот. Трагови фресака изнад данашње капеле посвећене Светом Сави су материјални доказ о постојању тих испосница - каже др Тимотијевић.

Фото: Руски дом у Београду

ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ

У РУСКОМ дому у Београду, вечерас у 19.00 друштво "Деспик - Чувари корена" организује добротворни концерт српске духовне музике посвећене Светом Николају Жичком. Сврха концерта је прикупљање средстава за завршетак изградње Ћелије Светог Саве на Каблару.

Фото: Б. Субашић

КАНИЦОВО СВЕДОЧАНСТВО

ЛЕГЕНДАРНИ путописац Феликс Каниц у јуну 1850. прошао је кроз Српску Свету гору у Овчарко-кабларској клисури и записао:"И Србија има свој Монферат и свој Атос, само он није ни као први, који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који као планинска катедрала анатолског хришћанства - господари валовима Стримонског залива. У дубокој клисури између Каблара и Овчара леже на обе обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута у њих".

Фото: Б. Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације