СРБИН ПОСТАВИО ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И КИНЕ: У сусрет јубилеју, 300 година од Кјахтанског уговора објављена монографија о Сави Владиславићу

У ЛЕТО 1727. године, гроф Сава Владиславић Рагузински (1669-1738), стајао је на ивици тада наглорастућег света, док је његова двогодишња дипломатска мисија долазила досвог испуњења у преговорима са изасланицима цара Јунг Џенга. Тамо, између Европе и Азије, он је исковао Кјахтински уговор, први коначниспоразум о граници између Русије и Кине. Тај мир траје неокрњен већ тривека.

Фото архива

У сусрет јубилеју, обележавању 300 година од овог дипломатског подухвата, завршена је четворојезична монографија, које су заједно приредили научници из Русије, Кине, Италије, Србије и Шпаније, а објавила издавачка кућа "Класа". Богато илустровано дело "Гроф Сава Владиславић Рагузински - 300 година оснивања (1727-2027) Троицкосавск (Кјахте), престонице Пута чаја" на више од 720 страница садржи драгоцен материјал сакупљен од Москве до Венеције, од Пекинга до Свете Горе: фотографије 24 споменика, 95 архивских извора, 155 портрета, 17 репродукција докумената, 51 слика, 25 илустрација, 79 архитектонских објеката и 30 артефаката. Део тог материјала потиче из приватних архива породице Владиславић и први пут је доступан јавности. Монографија садржи и ексклузивне фотографије реликвије која се чува у манастиру Хиландару, предмете из ризнице Храма Светог Спаса у Топлој (Херцег Нови), као и указ руског председника Владимира Путина о обележавању јубилеја.

vikipedia

- На најудаљенијој тачки духовног наслеђа Светог Саве почиње неиспричана прича о грофу Сави Владиславићу и Троицкосавску, граду који је повезао цивилизације. Почиње тамо где се земља стапа с небом, на ветрометини између Русије и Кине, где мраз пече, а тишина звони. Тамо је пре скоро три века, један Србин из Херцеговине, крштен од Светог Василија Острошког на дан Светог Саве, основао град чије је име било молитва: Троицкосавск - Тројство Савино. Ово удаљено утврђење - данашња Кјахта, у Републици Бурјатији - постало је најудаљенија тачка до које је икада допрло духовно наслеђе Светог Саве Србијанског, засијавши на рубу Евроазије. То је био град подигнут не ради освајања, већ ради мира, на самој линији додира два највећа царства континента - написао је италијански историчар Марко Галасо.

Сава је као дечак с оцем избегао од османског зулума на двор цара Петра Великог, где је постао један од виђенијих дипломата.Године 1711. он је испословао судбоносни Прутски мир између Русије и Османског царства.

- На обалама реке где је Петровој војсци претила пропаст, Савин разум је однео победу - истиче Галасо. - Његова дипломатија спасла је цара од уништења. Без мира на Пруту, не би било ни победе код Полтаве, нити успона Русије као европске силе. Шеснаест година касније, на супротном крају тог огромног царства, Владиславић је постигао још већи успех. После трогодишњих преговора са династијом Ћинг, закључио је Кјахтински уговор, утврдивши границу дугу готово 6.000 километара, која траје и данас - право чудо постојаности у аналима дипломатије. Уз ту границу осигуран је и легендарни Пут чаја, трговачка и културна артерија од 13.000 километара која је повезала Азију и Европу, а коју су Русија, Кина и Монголија данас заједнички номиновале за Светску баштину Унеска.Захваљујући историјском Кјахтинском уговору, Русија и Кина никада од тада нису ратовале. Владиславић није био само државник - био је духовни син Светог Саве српског, наследник визије у којој се знање, уметност и дипломатија доживљавају као облици богослужења.

Монографија "Гроф Сава Владиславић Рагузински"

Владиславић је, са супругом Вирџинијом Тревизан, био заштитник и покровитељ славног италијанског композитора Антонија Вивалдија, кога је 1720. вратио на венецијанску музичку сцену. Вивалди му је, у знак захвалности, посветио оперу "Истина у искушењу". У Ермитажу чувају се многобројна дела светских уметника, попут скулптуре "Венере Таврическе", која је гроф Сава за краља Петра и руско племство набавио. Сава је откупио слободу младом афричком робу Ибрахиму Ханибалу, претку руског песника Александра Пушкина, а у Сремске Карловце слао је прве уџбенике и учитеље. За време његове трогодишње мисије у Кини, цар му је на златном тањиру лично сервирао вечеру. На тај начин му је указао част, какву ниједан гост пре тога није доживео.

- Сви историјски извори указују на то да је Сава Владиславић био снажна и раскошно даровита историјска личност, човек велике енергије и амбиције - наводи акадмеик Славенко Терзић. - Иако је био успешан човек у великом свету, гроф Сава није заборављао свој народ. Окупљао је и подржавао Србе и у Цариграду и у Русији и у Венецији, упућујући их, кад год је могао, у руску службу.

Privatna arhiva

Титулу грофа Владиславићу је доделила краљица Катарина Прва - 24. фебруара 1725. године, а већ 18. јуна поставила га је за шефа дипломатске мисије у Кини. У књизи су објављени и тајни извештаји које је гроф Сава слао из Пекинга. Писао је он о владарима које су Кинези поштовали и оним од којих су највише страховали. Индијске цареве, односно могуле, сматрали су за "златне муве" и избегавали било какав контакт и трговину са њима. Сијам такође није био високо уважен, а Тибетанце су поштовали. Од европских владара, Кинези су највише поштовали француског краља и папу, док су руског цара ценили због храбрости његових поданика и величине царства. Писао је још да су у Кинези највише ценили научнике и филозофе, јер су сматрали да су они благословени од Бога да проникну у дубоке истине о природи и животу. Велики углед уживали су правници који су одржавали мир и правду у царству. У то време мушкарац је могао да има до 20 жена, а сиромашне жене куповане су за мало новца и ако су желеле могле су поново да се продају.

Privatna arhiva

Гроф Сава био је инспирација многим уметницима, а први пут у овој књизи објављен је нацрт синопсиса за позоришну представу "Наш гроф Сава Владиславић", засновану на истоименој поеми коју поводом 300 годишњице оснивања Тројицкосавска припрема позориште у Јагодини.

Фото: Скриншот

- За четвртину столећа гроф Сава је био умешан у све догађаје Руског царства, али оно што је за нас најважније - био је прави Србин који је још на истеку нашег тамног 17. столећа, задобио православну Русију и лично цара Петра Великог за ослобођење српства и Балкана. Сава Владиславић је досад био уопште непознат нашој науци... Али је можда још чудније да ни у Русији није било више него код нас писано о овом важном руском дипломати, него само у неколико редова по енциклопедијама. Био је типични израст свог родног краја: оличење Србина из Херцеговине, духовног колико и душевног, гипког колико и поносног, опрезног колико и неустрашивог - написао је познати писац Јован Дучић у првој биографији "највећег Србина свих времена".

Иако је гробно место себи и мајци припремио у Херцег Новом, гроф Сава је због изузетних заслуга за Русију сахрањен у Цркви Светог Александра Невског у Санкт Петербургу, пантеону царске Русије, где су сахрањивани најближи цареви рођаци. Владиславић почива поред славног војсковође Александра Суборова.

Препоручујемо

Репортаже

0 4

НИСАМ НИКАКАВ ХЕРОЈ, ЧОВЕК САМ БЕЗ ПОСЛА! Јовица Барачанин (54), достављач хране, о животној драми после спасавања девојке у Новом Саду

21. 11. 2025. у 11:30

Репортаже

0 5

ЧУВАР ИМЕНА ДРЕВНИХ МАЈСТОРА: Лешнички пекар пече и меси из љубави, а мештани имају посебан надимак за њега

20. 11. 2025. у 17:32

Репортаже

0 9

УКРОВИЛИ "БРАТСКУ КУЋУ": Још један грађевински подухват Срба у Плавну код Книна (ФОТО)

19. 11. 2025. у 10:07

Репортаже

0 5

"СЕЛЕ" У КРУШЕВАЦ СТИГЛА ИЗ КИЈЕВА: Професор у пензији Јордан Станојчић годинама откривао занимљиво порекло познатих песама

18. 11. 2025. у 16:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације