ВУЧЈЕ МАЛО, А БАШТИНА ВЕЛИКА: Лесковачка варош на путу да постане први заштићени културни предео у Србији (ФОТО)
13. 06. 2026. у 07:00
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
Лесковачка варош Вучје и њена околина су на правом путу да постану први културни предео који ће бити стављен под заштиту државе. Нишки Завод за заштиту споменика културе већ годинама истражује ову варошицу „начичкану“ богатим наслеђем којим се сви Лесковчани поносе.
И. Митић
Дуж тока реке Вучјанке, на релативно малом простору, нижу се важни остаци индустријске архитектуре и значајних инжењерских подухвата, грађанске виле и сакрални објекти. Ту је народно градитељство, као и средњевековно утврђење Скобаљић град. Све ово и још много тога уклопљено је у изузетно природно окружење кањона реке чија нам прошлост поручује да је развој привреде могућ уз очување природе и културног наслеђа.
И. Митић
Вучје пружа посебну атмосферу и осећај који јача како се приближавате овом месту, а када се крене ка кањону Вучјанке он је све интензивнији и упечатљивији. Ова река повезује стару фабрику текстила, радничке колоније, резиденцијални део, породичну вилу власника фабрике штофа, станове за раднике и инжењере, старе воденице, цркву, као и једну од најстаријих хидроцентрала у Србији, у подножју планине Кукавица.
САМОЈЛОВ И ТЕОКАРЕВИЋИ
МНОГЕ објекте у Вучју, на позив индустријалца Лазара Теокаревића (1894-1988), пројектовао је архитекта Григорије Самојлов (1904-1989), који је као младић, са оцем, из Русије емигрирао у Краљевину СХС. У комплексу су били фабрика, радничке зграде, административни објекти, мала и велика вила Теокаревића. Он је тако дао изглед данашњем Вучју. Пројектовао је и цркву, задужбину Ване Теокаревић и тројице њених синова. Освећена је 1938. и једно је од најзначајнијих и најоригиналнијих остварења новијег српског црквеног градитељства. За ово дело Самојлов је награђен Орденом Светог Саве. Познат је и по пројектовању различитих типова грађевина, од породичних кућа до монументалних јавних здања и неких од најлепших ентеријера београдских палата тог доба.
- Већ смо започели предлоге за стављање центра Вучја, воденица и цркве под заштиту државе. Вучје смо, међутим, препознали као културни предео, јер смо увидели да заштита појединачних грађевина није довољна и да је неопходно да се сагледа шири простор односно повезаност људи са окружењем и колико је она утицала на начин живота и стварање посебног идентитета - објашњава архитекта Ивана Цветковић, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
Тим овог завода је пре четири године, уз подршку Министарства културе, урадио највећи део теренског истраживања, снимања и документовања, а сада и израду студије односно монографије, документарног филма и изложбе о варошици која би са свим својим наслеђем могла да постане својеврсни музеј.
- Вучје то, на неки начин, већ јесте. Ова варошица то завређује, али не да буде онај замрзнути, већ живи музеј који ће наставити да се развија и да се оплемењује, уз поштовање своје прошлости. Цела Лесковачка котлина односно њено петоречје је изузетно богато наслеђем и има сличне карактеристике у ширем смислу. Све је повезано са индустријом и њеним главним комплексима у Лесковцу, Грделици и у Вучју. Велики је то и јединствени потенцијал не само за Србију него и за цео регион - оцењује Цветковићева.
И. Митић
И др Милан Просен, професор Факултета примењених уметности у Београду, делећи са нама утиске о Вучју, наглашава да је реч о изузетној вредности коју треба обновити и користити за промоцију лесковачког краја.
- Пре свега, природа је нестварна, бајковита је. Некако херојска, проткана историјом, а врхунац је допринос породице Теокаревић. Цео тај урбани простор је изузетан и сва решења архитекте Григорија Самојлова била су изузетно модерна за оно време, а опет хумано изведена и уклопљена у околину. Овај спој природе и културног предела може да буде врло атрактиван за туристе и да донесе нову вредност локалној заједници која, многим манифестацијама препознаје, осећа и чува наслеђе - казао је Просен.
У Удружењу "Наше Поречје" верују да ће овај пројекат под називом "Културни предео у сливу реке Вучјанке": монографија, кратки документарни филм (награђен на фестивалу у Палерму) и изложба, постати замајац ка крајњем циљу: да ово подручје, прво у Србији, добије статус културног предела и то само неколико година од када је такав вид заштите предвиђен законом.
ЗАСЛУГЕ ПРОФЕСОРА СТАНОЈЕВИЋА
ЗА изградњу првих хидроелектрана у Србији заслужан је универзитетески професор Ђорђе Станојевић (1858-1921). Он је истицао да вучјански водопад има највише снаге у себи, па је тако одабрао кањон Вучјанке да се у њему, 1903, гради друга хидроелектрана у Србији. До Лесковца је тада изграђен и први далековод, дуг 17 километара. Вучјанска хидроелектрана подигнута је новцем 168 акционара "Лесковачког електричног друштва", а овај град и његова индустрија добили су струју.
- Коначно је остварена наша вишегодишња идеја да се на светлост дана изнесе и на стручан начин представи јавности богатство једног малог подручја наше прелепе Србије. Веома смо поносни на овај пројекат и захвални стручњацима Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су уложили велики труд и знање у представљање нашег Вучја са околином - закључио је Срђан Митић, председник "Нашег Поречја" чији су чланови поносни што су допринели пројекту каквим не могу да се похвале ни много веће средине у Србији.
Препоручујемо
ВЕЛИКА СРЕЋА САДА ТРИ ПУТА ВЕЋА: Антићи из Врања добили три девојчице
22. 06. 2026. у 16:44
ПРЕДАО САМ НАГРАДУ БОЉЕМ ОД СЕБЕ: Млади Апатинац Војин Медић одржао лекцију човечности
22. 06. 2026. у 10:15
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
Србин налтео на огромну кобру усред града (видео)
"АДРЕНАЛИН би ме преплавио сваки пут кад бих скоро налетео на њу, а она се бацила у бекство у оближње растиње."
23. 06. 2026. у 22:48
Имају најчистија срца: Ово су три најплеменитија знака хороскопа
ПРИПАДНИЦИ ових знакова се труде да створе свет испуњен љубављу и саосећањем.
24. 06. 2026. у 11:26
Пецарош из Србије сат времена ВИСИО НА ДРВЕТУ БЕЖЕЋИ ОД МЕДВЕДА: "Кренуо на Јасеницу у риболов, а онда сам чуо урлање"
"Предео је мало дивљи и често сам тамо на реци. Једног дана сам отишао у риболов, а за мамце користим црве из трулих пањева."
24. 06. 2026. у 18:00
"2001. САМ ХТЕО ДА ПОГИНЕМ ЗА ГРАЧАНИЦУ" Норвешки официр примио православље: "10.000 Албанаца нас је нападало, војници су крварили"
"2001. САМ ХТЕО ДА ПОГИНЕМ ЗА ГРАЧАНИЦУ" Норвешки официр примио православље: "10.000 Албанаца нас је нападало, било је рањених"
23. 06. 2026. у 19:42
СТАРИ ИНДИЈСКИ ТРИК: Како најлакше расхладити кућу током врелих дана?
ПОСТОЈИ древни индијски трик који може расхладити ваш дом за само неколико минута, без потребе за електричним уређајима.
23. 06. 2026. у 10:27
ОТКРИВЕНА ДИЈАГНОЗА ПОСЛЕ УДЕСА: Ево зашто не може да хода - можда ће јој требати и 6 месеци
МЛАДА глумица, тинејџерка Биљана Чекић (18), која се прославила улогом Даре у филму "Дара из Јасеновца", опоравља се од тешке саобраћајне несреће.
23. 06. 2026. у 17:01
ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: "Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати"
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп продужио је данас ванредно стање на националном нивоу у вези са Западним Балканом, у складу са Законом о међународним ванредним економским овлашћењима, објављено је данас на сајту Федералног регистра САД.
24. 06. 2026. у 17:38 >> 17:45
УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум
КОМУНИКАЦИОНА опрема за коју Украјина тврди да је помагала у подршци руским нападима дронова са територије Белорусије престала је да ради, рекао је председник Украјине Владимир Зеленски новинарима данас, неколико дана након што је издао ултиматум белоруском председнику Александру Лукашенку.
24. 06. 2026. у 18:41
Меси питао хрватског фудбалера: "ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН", он каже: "Угасио сам га!"
СА ДВА гола у победи Аргентине над Аустријом, капитен "Гаучоса" је оборио чак четири рекорда Мундијала, од којих је најбитнији онај да је постао најбољи стрелац свих времена на Светским првенствима. Кота "18" - тренутна.
23. 06. 2026. у 16:05
Најновије из рубрике
ОСТАВИО ТРАГОВЕ ЖИВОТА: Прича о једном времену кроз поглед „обичног“ човека у књизи Миће Алексића из Лесковца
То што се родио у црнотравском селу Јабуковик, на скоро 1.400 метара надморске висине, умногоме је одредило животни пут Миће Алексића(73) из Лесковца. Он је још као дванаестогодишњи дечак научио да је живот борба. Тада је први пут кренуо у печалбу и потрагу за бољим сутра.
22. 06. 2026. у 18:16
ВЕЛИКА СРЕЋА САДА ТРИ ПУТА ВЕЋА: Антићи из Врања добили три девојчице
У Универзитетском клиничком центру 21. маја храбра Анђела Антић (27) из Врања донела је на свет три девојчице Василију, Веру и Виду, које тата Душан (38) и она од 9. јуна када су изашле из Болнице , непрекидно хране, пресвлаче, купају и успављују.
22. 06. 2026. у 16:44
ПРЕДАО САМ НАГРАДУ БОЉЕМ ОД СЕБЕ: Млади Апатинац Војин Медић одржао лекцију човечности
Наставничко веће Гимназије и стручне школе "Никола Тесла" у Апатину за спортисту генерација прогласила је Војина Медића, ученика 4б разреда, због постигнутих резултата на бројним такмичењима. Војин је, међутим, престижну награду предао свом вршњаку Вуку Бранковићу, из суседног одељења, балканском прваку у кик боксу.
22. 06. 2026. у 10:15
ДО ПОЛОВИНЕ ЈУЛА ПОЛЕТЕЋЕ 25 МЛАДУНАЦА: Најуспешнија гнездећа сезона орлова крсташа, птице са националног грба
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) саопштило је лепу вест да је са 29 гнездећих парова и 25 до сада однегованих младунаца ово најуспешнија гнездећа сезона орлова крсташа (Aquila heliaca), критично угрожене и строго заштићене грабљивице на чијем се системском мониторингу и активној заштити пажљиво радило у претходних десет година.
18. 06. 2026. у 17:15
У ЗАГРЉАЈУ МОРА И БОЖЈЕГ МИРА: Отац Јован већ 16 година живи на острву Мала Госпа (ФОТО/ВИДЕО)
НА малом острву Мала Госпа у Црној Гори, окруженом морем и снажним бурама, налази се манастир Ваведења Пресвете Богородице. До овог необичног светилишта може се стићи искључиво бродом, а већ 16 година његов чувар је отац Јован, који већи део године живи у потпуној самоћи, далеко од градске вреве и савременог начина живота.
18. 06. 2026. у 14:53
Коментари (0)