УМЕСТО РАДА У ЕУ, ГАЈИ КОЗЕ: Превладали су велика љубав према животињама и здрав живот на селу

Б. Милошевић

23. 06. 2021. у 06:45

ЗА бављење козарством треба имати осећај, емотивно прићи животињама које су изузетно чисте и надасве, паметне, и које исказану љубав и пажњу, апсолутно узвраћају.

УМЕСТО РАДА У ЕУ, ГАЈИ КОЗЕ: Превладали су велика љубав према животињама и здрав живот на селу

Овако прича Ведрана Петровић (34), рођена Зеничанка, која годинама уназад другује са козама у Доњој Буковици између Бијељине и Брчког.

- Није ме било срамота да се бавим узгојем коза, иако је било понуда за посао у иностранству. Ја сам изабрала ово, и почела са само две козе! Није ово некакав бизнис од кога се може обогатити, али превладала је љубав према животињама, здрав живот на селу и слобода на широком простору шума и ливада - објашњава Ведрана.

За разлику од Запада, посебно у Италији, Француској и Шпанији где је дошло до пораста у производњи, и где се козје млеко максимално користи, код нас козарство још није заживело на прави начин. Тек у години пандемије вируса корона, дошло је до велике потражње козјих производа, посебно млека, јер оно јесте лековито. Медицина је доказала лековитост козјег млека у лечењу упале плућа и туберкулозе, хепатитиса, проблема са дисајним органима, чирем на желуцу, лечењу високог притиска...

Ведрана истиче да је за квалитет и лековитост козјег млека, пресудно то што се козе не хране концентрованом храном, него пасу по чистој ливади са безброј лековитих трава.

- Тренутно сам прави номад, јер живим на изнајмљеном имању, а козе напасам по ливадама које ми уступају добри мештани Буковице. Због честих премештања, морала сам стадо са 70 коза, смањити на тридесетак, али се надам да ћу следеће пролеће и нове јариће дочекати у својој штали, на властитој фарми - каже на крају Ведрана.

РАСТЕРЕЋЕН ЖИВОТ

СА својим козама и јарићима живим растерећено од свих глупости на овим просторима.

- Људи се мрзе а код мене једу и пију воду заједно, козе, два пса и две мачке, и нико никога не дира. Свака моја коза има своје име, па кад зовнем Лару, никада неће доћи Дарија, Видак, Живко, Васкрсенија или Сања... него само Лара - каже Ведрана.