СПОМЕНИК ЗА 410 УСТАШКИХ ЖРТАВА: Мештани четири дервентска села после 80 година подигли обележје страдалим прецима
У БОСАНСКИМ Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, поводом осам деценија од злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подигнут је спомен-парк у знак сећања на 410 жртава усташког терора, који је са бројним свештенством освештао епископ зворничко-тузлански Фотије.
Фото Н. Ђурић
Служен је помен-парастос овим дервентско-бродским мученицима, а потомцима страдалих и многобројним присутним обратио се владика Фотије.
- Ми, Срби, доживели смо страшну голготу и проживљавамо је непрестано. Тужно је то што нема ниједног српског села без споменика страдалим мештанима, што је јединствен показатељ колико је наше крви проливено - указао је Фотије, и нагласио да су "сви страдали део темеља Републике Српске". Он је додао да постоји иницијатива да се установи празник зворничко-тузланских мученика који ће бити ода страдалима у Првом и Другом светском рату, као и у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Иза овог историјског подухвата, у страдалничком српском селу између две суседне општине, стале су локалне управе, борачке организације и Субнор Дервенте и Брода.
Фото Н. Ђурић
Тако је после пуних осам деценија подигнут белег ужасног српског страдања на месту са којег је већина од 410 невино страдалих мештана вагонима транспортована у Славонску Пожегу и Хрватску, где су свирепо погубљени само због свог српског имена и православне вере.
Уз покретача акције Васу Мичића, који је награђен епископском захвалницом, и друге потомке настрадалих, велике заслуге за изградњу спомен-парка има и лужански свештеник Драган Зарић.
- Овим смо трајно обележили место где су наши преци последњи пут стајали живи и одакле су отерани у смрт. Ту у предратним Лужанима, уз млин и пилану, постојале су и хале које су усташама послужиле као сабирни центар за 410 Срба из та четири села, а ускотрачна пруга за њихов пут без повратка. Сви ти мушкарци православци изнад 16 година стрпани су у вагоне и транспортовани до Славонске Пожеге и Хрватске где су свирепо погубљени - казује, за "Новости", свештеник Зарић.
Фото Н. Ђурић
Некада давно су потомци страдалих помен ближњима одавали у Славонској Пожеги, на месту погубљења. Убудуће, спомен-парк у Лужанима, у четири нивоа-острва, која симболизују четири страдалничка српска села, са 410 садница тисовине и плочицама са именима мученика, великим крстом, трајно ће сведочити о једном од највећих злочина над Србима, не само Посавине.
НЕ ДОЗВОЛИМО ДА УМРУ И ДРУГИ ПУТ
ВЕНЦЕ су положили и челни људи Дервенте и Брода, Милорад Симић и Зоран Видић.
- Поента је да не заборавимо злочин, да не дозволимо да страдали умру и други пут. Није мала ствар само избројати 410 људи, а камоли их побити. Знате ли колико је то породица? А сви су били невини - казао је градоначелник Симић, који је и сам потомак настрадалог у Славонској Пожеги.
И начелник Видић се захвалио свима који су дали допринос овом историјском подухвату, да невиним жртвама има где да се упали свећа.
Препоручујемо
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
РАСПАДА СЕ ПАРТНЕРСТВО СА ПУТИНОМ: Украјина добила кључног савезника у НАТО-у
ПРЕ отприлике десет година, рат у Сирији помогао је да се створи неочекивано партнерство на Блиском истоку између Турске и Русије. Међутим, оно се сада распада, тврди Њујорк тајмс. Наиме, Турска снажно помаже Украјини да створи упориште у делу света где је руски председник Владимир Путин раније уживао значајан утицај.
08. 06. 2026. у 09:25
"АКО КОРИСТИШ МЕГАФОН, ОНДА ТО НЕМОЈ НАЗИВАТИ ПИСМОМ" Песков оштро о Зеленском: Да је заиста желео да га преда Путину, могао је то да учини
ДА је Владимир Зеленски заиста желео да преда писмо руском председнику Владимиру Путину, могао је то једноставно да учини, без јавног објављивања, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
07. 06. 2026. у 13:37
НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²
"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."
02. 06. 2026. у 21:24
Коментари (0)