НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Бизарна опседнутост геноцидом као национална идеологија Бошњака
БИЗАРНА опседнутост геноцидом, препознавање свега и свачега као геноцида, ширење значења тог појма без било каквог критеријума и ограничења, старији су од трагичних догађаја из 1995.
Пре неки дан пред зградом ОХР-а окупиле су се Сарајлије да протестују, а ко би други доли све сами Бошњаци. Под прозором бесправно усељеног Кристијана Шмита скандирали су „Санкције! Санкције!“ Ако неком није била јасна порука, могао је да сазна из бројних интервјуа које је последњих дана дао сарајевским медијима. На понављање питања зашто не смени Додика, он понавља: „Потребан је разговор у целој БиХ“. Али, они уз то узвикују и: „Геноцид! Геноцид!“, а није јасно да ли се то односи на српско одбијање Инцковог закона о вербалном деликту, или на враћање уставних ентитетских надлежности у Бањалуку, наводи проф. др Ненад Кецмановић, бивши ректор Сарајевског универзитета и члан Сената РС у чланку за Нови Стандард
Објашњење је у томе што Бошњаци све што им се одвајкада лоше догодило називају геноцидом. Та бизарна пракса да један термин означава више сродних али различитих појмова карактеристична је за мање развијене језике који обилују хомонимима, али то се не може повезати са језиком Срба, Хрвата и Бошњака у БиХ. Ипак, геноцид је за Бошњаке постао општа именица која означава и обрачун Омер-паше са Хусеин капетаном, и одлазак Османлија, и аустроугарску анексију, и сеобе у Анадолију, и аграрну реформу, и атеизам комунистичког режима, и одвајање Санџака од Босне.
Бизарна опседнутост
Мустафа Имамовић пише да су „Муслимани били жртве геноцида сваких 20 до 30 година“. Алија Изетбеговић каже: „Против нас је у задњих 200 година покренуто неких седам, осам, неки кажу и 12 геноцида“. Шаћир Филандра у страдање Муслимана уводи и „економски геноцид“ и „културни геноцид“. За Мухамеда Филиповића Срби су гори од нациста: „Док су у Немачкој геноцид над Јеврејима спроводиле специјалне војно-полицијске службе, код Срба то врши цело пучанство“. Вероватно се негде на почетку списка геноцида налазе и два српска устанка и побуне српске раје у Херцеговини и Босанској крајини против турског зулума, јер већ крајем 18. века беговат чине домаћи муслимани.
Зато бошњачки научници Османлије у Босни не зову окупатор него управа. Доследно томе, побуњеници против легалног и легитимног султаната били су терористи и геноцидаши. Као што је и Гаврила Принципа, бунтовника против следеће окупације, муслиманска власт још ’90. прогласила за терористу и уништила му споменик усред Сарајева. Све сами „геноциди“ над муслиманима које врше „српски геноцидаши“. Гидеон Грајф каже: „Имам утисак да су неки људи напросто ‘заљубљени’ у реч геноцид. Али то није љубавна афера. То је историја и мора да буде прецизна“.
Индикативно је да већ у децембру ’91. муслиманско културно друштво „Препород“ у Сарајеву организује конференцију „Геноцид над муслиманима“ на којој ИВЗ дистрибуира материјал о геноциду над Муслиманима. А у септембру ’92, приликом обележавања 500 година од доласка Сефарда у БиХ, Изетбеговић збори: „Данас народ у БиХ доживљва геноцид какав је вршен над Јеврејима у Другом светском рату“. У међувремену, у мају исте године, поводом лажне вести да је „српски агресор већ у првих месец дана рата побио 300 хиљада Муслимана“, у ратном Сарајеву цветају институције за истраживање геноцида при Председништву БиХ, у АНУБиХ, на ФПН.
Дакле, бизарна опседнутост геноцидом, препознавање свега и свачега као геноцида, ширење значења тог појма без било каквог критеријума и ограничења, старији су од трагичног догађаја у Сребреници и пресуде Хашког трибунала о општинском геноциду. Али и након тога, Бошњаци настављају борбу за признање геноцида у више општина у РС, како би потврдили тезу да је као целина геноцидна творевина, те како би као таква била укинута. Сребреница за њих није само сакрална жртва чијом крвљу су заливени корени сваке нације, него више од тога.
Национална идеологија
За Бошњаке је геноцид својеврсна национална идеологија. Ако генерално свака идеологија има идентификациону, оријентациону, интеграциону, симплификацијску функцију, онда би се могло рећи да геноцид представља централни идеолошки појам који задовољава многе националне потребе. Читава бошњачка историја је историја геноцида, савремени Бошњаци се идентификују као жртве геноцида, њихова будућност је ширење истине о геноциду. Зашто онда не и међународноправна верификација свих претходних 11 геноцида појединачно!? Немогуће је, јер „још од краја 17. вијека, па све до данас, Бошњаци су као муслимани изложени сталном геноциду“ (Мустафа Имамовић), односно „трајном геноциду унутар којег је рат ’92-’95. био концентрирани геноцид“ (Светски бошњачки конгрес).
Муслимански покрет делио се на оне који нису излазили из џамије и оне који у њу нису ни улазили. Оним првима главни циљ био је реисламизација муслимана, окупљање око 500 џамија, а држава је могла да буде „нек је наша, па макар ко авлија“, делић светске уме од Марока до Индонезије. Овим другима, који су били верски запуштени, најсекуларнији муслимани у свету, циљ је јединствена држава БиХ са бошњачком већином. Из те разлике произлазила су бројна размимоилажења, али, како пише Ксавије Бугарел, категорија на којој инсистирају сви заједно – челници СДА, Исламске заједнице и „грађанских странки“ – јесте геноцид.
Геноцид је метафора за виктимолошку аутоперцепцију као апсолутне и вечите истине, као невиност без заштите. Сви су им криви и дужни. Једни што су били агресори, други што су их у грађанском рату убијали а нису били убијани, трећи што су им помогли да не изгубе а не и да победе, четврти што се нису умешали дакако на њиховој страни. А, они нису били наоружани у заштићеној зони, нису клали по српским селима око Сребренице, нису нападали српско окружење Сарајева, нису терорисали Србе у центру града. Испада да су само скрштених руку чекали нови геноцид да би онда испоставили захтев за моралне и материјалне репарације.
Та виктимолошка стратегија има своје ефекте јер позива на емпатију, изазива осећање кривице, изискује солидарност, обавезује на самилост и помоћ, али има још веће мане. Варира између крајности самосажаљења и фатализма (перманентни геноцид), са једне стране, те егоманије и мегаломаније (право на целу Босну), са друге.
Забрињавајући дефицит осећаја за реалност, за праву меру ствари и рационалну политику. У тај регистар спада заборав своје властите партиципације у османском, усташком, есесовском геноциду и неукусно поређење са Јеврејима, Јерменима, Србима. Геноцид-идеологија произвела је инфлацију појма геноцид и његову релативизацију до банализације. Како рече Гидеон Грајф, „ако се у Сребреници догодио геноцид, „онда ћемо за помор шест милиона Јевреја у Другом светском рату морати да смислимо неко ново име“.
Но, како се да закључити из скандирања окупљених пред ОХР-ом у Сарајеву, може се очекивати да ће враћање уставних надлежности бити проглашено за 13. геноцид над Бошњацима.
(Нови стандард)
БОНУС ВИДЕО:
СРПСКА СЛАВИ ДАН РЕПУБЛИКЕ: Свечани дефиле у Бањалуци
Препоручујемо
АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ БИ ЗАВРШИО У ХАГУ: Фикрет Абдић Бабо открио како су настали Бошњаци
24. 11. 2021. у 11:55
КЛАЛИ СРБЕ, ДОБИЛИ 12 ГОДИНА ЗАТВОРА: Осуђени ратни злочинци Дивјан и Газибара
03. 11. 2021. у 18:33
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)