СЕЋАЊЕ НА ЕГЗОДУС НЕ БЛЕДИ: У Источном Сарајеву јуче обележено 26 година од масовног одласка 120.000 Срба

М. РЕГОЈЕ

17. 03. 2022. у 06:45

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 26 година од егзодуса 120.000 сарајевских Срба ове године је кренуло из Рељева, пре рата богатог српског села у околини Сарајева, из којег су мештани, који су ту живели вековима, масовно кренули у егзодус након потписивања Дејтонског мировног споразума.

СЕЋАЊЕ НА ЕГЗОДУС НЕ БЛЕДИ: У Источном Сарајеву јуче обележено 26 година од масовног одласка 120.000 Срба

Фото М. Регоје

Данас у Рељеву има десетак српских кућа у којима живи махом старије становништво, а његови предратни становници расељени су широм Републике Српске, Србије, Европе и света.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша истиче да је тужно што су ти људи, предратни велики домаћини морали да напусте то село, као и остале српске средине које су у "Дејтону" припале Федерацији БиХ, и оду у непознато.

- Део њих је по напуштању огњишта слободу нашао и свој живот организовао у Источном Сарајеву, потомци су им ту засновали породице и сада су важан део у процесу развоја нашег града. Града који ћемо заједно градити и изградити за све нас и генерације које долазе - каже Ћосић.

Он додаје да Дејтонски споразум јесте зауставио рат, али је све оно што су Срби одбранили препуштено другима.

- Да су Срби у овом броју остали у Сарајеву, питање је како би Српска изгледала. Питање је и како данас изгледају средине у којима живе Срби из Сарајева, једним делом у Источном Сарајеву, а како средине које су Срби напустили. Вогошћа, Илиџа, Рајловац, Грбавица, Рељево личе на неке мало измењене касабице, а погледајте град Источно Сарајево и његове општине - рекао је Ћосић.

Митрополит Хризостом на Малом Зејтинлику, Фото СРНА

Према његовим речима, велика је разлика између некадашњег и садашњег Сарајева, односно Сарајева које је некад бројало 157.000 Срба и оног које данас има мање од 5.000, као и Источног Сарајева које је некада имало 20.000, а данас има 65.000 становника.

Сећање на егзодус ове године је обележено свечаном академијом "Слобода кроз голготу", као и изложбом фотографија, а служен је и помен на Војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик.

ПОНЕЛИ ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ РОЂАКА

ЕГЗОДУС 120.000 Срба из Сарајева уследио је након потписивања "Дејтона", када је пет општина Српског Сарајева у целини припало Федерацији БиХ, а других пет подељено између Српске и ФБиХ, где су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Бежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су понели и посмртне остатке чланова својих породица. Од децембра 1995. до марта 1996. године, на Војничко гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу пренети су посмртни остаци десетина хиљада бораца ВРС.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати