"НЕ МОГУ ДА ГАЗИМ ПО КОСТИМА СВОЈИХ МРТВИХ": Исповест Драгана Гвозденовића који је одбио да премести фотографије убијеног оца и сестре

ДРАГАН Гвозденовић (51) из села Загона, надомак Сребренице, који је одбио да, као радник једне фирме којој је наложено од полиције Републике Српске по одлуци Основног јавног тужилаштва у Бијељини, учествују у уклањању слика својих најмилијих и сународника, које су, на мучки начин и брутално, у минулом рату убили следбеници Алије Изетбеговића и Насера Орића. Слике су, у суботу, освануле поред пута Сребеница - Поточари.

Фото: Уступљене фотографије

Гвозденовић каже за „Новости“ да тако нешто, „да се понови и по 1000 пута не би урадио и нема пара да му неко за то да на свету“. Поступио је, вели, онако како сматра да је једино, „људски и исправно до дна“.

-Ту су биле слике моје малолетне сестрице Раде, која је страдала скоро код кућног прага, 4. јула 1992 године, када смо бежали са свог огњишта од каме муслиманских бојовника -каже нам Драган.

-Тату су убили крајем рата, а између њих, поред осталих, деду, стрица и многе друге нама блиске... Да човек завапи до неба од неправде. Нико за то није одговарао, а убијени су невини људи. Само што су се тако звали. Коме је сметала моја сестрица или мали Слободан из Горње Каменице? Зликовцима, наравно. И данас сметају и њихове слике поред пута!!!Ужасно. Неправедно. Нечасно. Болно.

Драган каже да би исто учинио и да нису биле слике његовог оца и сестрице, „јер је недопустиво да се то учини“.

-  Не могу да, на тај начин, газим по костима својим мртвих, не само сродника, већ и комшија, пријатеља, кумова, рођака, сународника- истиче Драган.

- Стварно не могу и нећу никад моћи.

Драган, који има 51 годину, учесник је минулог рата, у који је отишао часно, и после кога часно живи. И свакоме може да погледа у очи и као војник, и као радник и као човек, комшија, мештанин и као Србин.

- Само се држим људских аршина и тако сам поступио -истиче Гвозденовић.

-Моје колеге су то учинили. То је њихова ствар. То не желим да коментаришем.

Фото: Уступљене фотографије

Нисам херој

Нисам ја никакав херој, ја сам урадио оно што би сваки Србин у оваквим ситуацијама. 

–  Када смо добили обавештење да морамо да преместимо слике, одмах сам одбио без размишљања. Рекао сам шефу „Нема од тога ништа, ја то нећу себи дозволити, по сваку цену, по цену отказа“. И да ту нису били моја сестра и отац, исто бих поступио, због тих људи који су крвнички убијени – истакао је Драган за „Новости“.

Није било реакције шефова у „Зворник путевима“, на одбијање послушности од стране Драгана и његових колега.

– Не верујем ни да ће бити. Не знам, немам неких повратних информација, али мислим да неће бити санкција, јер су наши поступци разумљиви сваком нормалном човеку. Наређење је дошло од врха, а не од мог директора – каже Драган.

Он поручује да је време да се Срби у Братунцу уједиње и да се активније укључе у тражење правде за убијене Србе у овој општини.

Фото: Уступљене фотографије

Драганов брат Татомир: Желимо да странци гледају у очи убијених Срба

Драганов брат Татомир каже да су фотографије убијених Срба које су постављене поред пута у братуначкој општини постављене због међународне заједнице и правосуђа БиХ.

– То није урађено како би се вређали Бошњаци. Ово нема везе са националним односима већ је порука странцима да док иду према Поточарима сада гледају српске жртве и да знају да је 3. 276 Срба убијено у сребреничком крају и нико није одговарао за те злочине, каже за „Новости“ Татомир Гвозденовић, потпредседник Канцеларије за погинуле и нестале цивиле и војнике из протеклог рата из Братунца.

Татомир у потпуности разуме братов поступак.

– Наравно да је Драган то одбио. Па ту су слике нашег оца, малољетне сетре, ђеда и стрица. Убрзо се ситуација смирила и слике које су стојале поред пута пребачене су у дворишта кућа и ту ће остати – каже Татомир.

Он истиче да је поставаке фотографија порука странцима, међунардој заједници и правосуђу БиХ да су у сребреничком страдали и Срби и то преко 3000 и да нико није одговарао.

- Од сада ће сваке године слике убијених Срба стајати поред пута док се пролази кроз Братунац и то целом трасом а то је неколико километара. Можда смо ми требали ово и раније да то урадимо, али ето да кажем никада није касно. Нажалост ми породице жртава смо веровали, па и даље верујемо, да ће правда стићи злочинце. Сведоци злочина над Србима умиру, а умиру и злочинци, време пролази а казни нема. Бојимо се да злочини над Србима у сребреничком крају остану без казне и дападну у заборав. То нећемо дозволити – поручује Татомир.

Он каже да одбацује наводе да је постављање слика усмерено према Бошњацима.

– Ово је порука странцима који кроје судбину нас људи који живимо овде. Желимо да странци гледају у очи убијених Срба. Нека их прате погледи дечака, девојака, наших очева, мајки браће и сестара који су убијени у злочиначким походима муслиманских војника. И нека их гледају они који су најзаслужнији што нема пресуда за српске жртве. Морамо указивати на наше жртве јер ако престанемо испашће да су се Срби сами убијали у Сребреници и овом крају – истакао је Татомир.

Према његовим речима породице 3.276 српких жртава сребреничког краја боли и чињеница што нико од представника међународне заједнице не долази у Братунац почетком јула да се поклони српским жртвама.

– Сваке године зовемо странце али они одбијају да дођу. Чак смо померили обележавање страдања нашег народа са 12. јула на почетак јула, ето да није одмах након 11. јула и Поточара – каже Татомир.

Фото: Архива

Проћердане паре за споменик малом Слободану Стојановићу

Иначе, актуелне власти у Подрињу, врдају да одреде место за споменик малом Слободану Стојановићу који је убијен као 12 годишњак, када се вратио и своју кућу, по пса љубимца,у селу Горња Каменица, пошто је са породицом успео да избегне. Изамасакриран је театрарно пред очима Насера Орића.

Паре за споменик су у време претпрошлог мандатата БО РС биле проћерадане,а ради се о о око 20 хиљада евра. Када је за председника БОРС дошао генерал Миломир Савчић, обновљена је акција за споменик.Скупљено је око 4000 евра за споменик, а за остале паре и рад потрудио се академик Драго Мирковић из Бијељине.

Фото: В. Митрић

Завршио је споменик, који стоји у његовој уметничкој радионици. Било је речи да ће бити постављен, на крају, у порти цркве у Дрињачи, чак је прецизирана и локација, али ништа.У Зворнику и око Зворника није било воље да се се реши питање локације... 

Препоручујемо

Република Српска

0 0

ГДЕ ЈЕ ПОШТОВАЊЕ ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ? Вучетић, чија породица је мучки убијена, за „Новости“ о свирепости Орићевог злочина

10. 07. 2022. у 15:21

Република Српска

1 8

УКЛОЊЕНЕ ФОТОГРАФИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА: Тужилаштву смета истина о злочинима Насерових крволока

09. 07. 2022. у 22:10

Република Српска

0 0

НЕПОШТОВАЊЕ СРПСКИХ ЖРТАВА: Бошњачким медијима фотографије убијене деце "провокација"

09. 07. 2022. у 20:03

Република Српска

2 3

"ЗА ЊИХОВУ СМРТ НИКО НИКАДА НИЈЕ ОДГОВАРАО" Додик - Фотографије убијених Срба не вређају никога

09. 07. 2022. у 18:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације