ДЕЦА И У КАНЏАМА РОДИТЕЉА: Поводом принудног просјачења у Републици Српској се огласио и Омбудсман

Н. ЛАЗУКИЋ

01. 08. 2022. у 11:15

ТОКОМ 2021, МУП Републике Српске је укупно евидентира 366 прекршаја, а издата су 362 прекршајна налога за принудно просјачење.

ДЕЦА И У КАНЏАМА РОДИТЕЉА: Поводом принудног просјачења у Републици Српској се огласио и Омбудсман

Фото А. Саханић

А, за првих шест месеци ове године, забележено је 128 прекршаја ове врсте и издато 127 прекршајних налога. Поднет је и један захтев за покретање прекршајног поступка.

И, док из Омбудсмана РС прецизирају да се за присилно просјачење користе и бебе, а зарад прикупљања што више новца малолетна деца су приморана да раде овакве послове под претњом физичког злостављања и изгладњивана, МУП РС саопштава да ле лане евидентирано 15 особа које се доводе у везу са просјачењем, али нису извршиоци. Од поменутих, четворо је млађе од 14 година, па се против њих, сходно Закону о прекршајима, не може покренути, нити водити овај поступак.

Иначе, особе које просјаче, или на то наводе неког другог, кажњавају се новчаном казном од 200 КМ до 800 КМ, а уколико на то наводе малолетника, особу с инвалидитетом или душевно оболелог - глоба се креће у распону од 400 КМ до 1.200 КМ. У неким околностома је предвиђена и затворска казна...

Малолетници се најчешће користе за принудно просјачење, јер је њима најлакше манипулисати. Статистика покатује да половину експолатације чини принудно просјачење, а остатак су сексуална и нека друга врста злоупотребе.

Из извештаја Омбудсмана Републике Српске се види и да децом "тргују" њихови познаници - најчешће родитељи, супружници, пријатељи и рођаци. У том смислу, малишани из ромске популације су препознати као најосетљивија категорија, поготово када је реч о присилном просјачењу.

Најчешћи узроци просјачења су немаштина, односно сиромаштво, па новац који деца испросе служи да читава породица преживи. Надлежни, зато, указују на неопходност рада релевантних институција на јачању родитељских компетенција и социјално-заштитних функција породица.

Јер, услови у којима деца живе и раде на улици озбиљно угрожавају пре свега њихово право на живот, здравље и образовање, те на родитељску заштиту и право на примерен животни стандард.

Деца која су била жртве било ког облика принудног просјачења често развијају велики број психосоматских симптома, а опоравак је спор и мукотрпан.

Није реткост да грађани покажу емпатију и дају новац малим просјацима, уверени да им тиме чине добро, али је то - по правилу - само продужавање агоније детета у ланцу присилног просјачења, злостављања, па и трговине белим робљем, у крајњем случају.

- Било би корисније да грађани када се сусретну са децом која просе позову полицију или Центар за социјални рад, како би малишана склонили са улице и пружили му дугорочну подршку, односно заштиту у систему друштвене бриге о деци. Такође је важно да центри за социјални рад одмах реагују у складу са Законом, уз појачан надзор - поручују, на крају, из Омбудсмана Републике Српске.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати