НЕМАЈУ СТРУЈУ, ДЕЦА НЕ УЧЕ СРПСКИ ЈЕЗИК: Тежак живот Срба повратника у Федерацији БиХ

Невена Бунић
Невена Бунић

25. 03. 2023. у 05:00 >> 14:18

ЖИВОТ Срба повратника у ФБиХ као да је стао - многи од њих немају основне услове за живот, као што су струја и асфалтни путеви, а у неколико места српској деци није омогућено да уче матерњи језик.

НЕМАЈУ СТРУЈУ, ДЕЦА НЕ УЧЕ СРПСКИ ЈЕЗИК: Тежак живот Срба повратника у Федерацији БиХ

Фото: Н. Бунић

Нарочито је тешко Србима који живе у селима код Бихаћа - Трубару, Бобољусци, Великом и Малом Очијеву, те Великом и Малом Цвјетнићу. Ова места броје око 100 повратника, а пре рата су припадала Дрвару, на чијем је челу Душица Рунић.

- Проблем је у кантоналним и федералним властима. Процес обнове иде јако споро, и овим темпом биће потребно још пола века да се обнови оно што је у рату уништено. Села која су Дејтонским споразумом одузета Дрвару, и данас припадају Бихаћу, немају струју - каже за "Новости" начелница Дрвара.

Људи у тим селима природно припадају Дрвару, и њихове матичне књиге се воде код нас, али ми им нажалост не можемо помоћи, додаје Рунићева.

- Не можемо им пружити помоћ јер не припадају нашој општини. Обраћали су се граду Бихаћу неколико пута, у селу Трубар су постављене бандере, међутим куће се не могу прикључити на електро-мрежу због административних препрека. Мештани повратници могу да остваре право на поновно и бесплатно прикључење струје, међутим, Град Бихаћ одбија да им изда потврду о повратку - рекла је Рунићева.

МАКАДАМ ПОВЕЗУЈЕ ГЛАМОЧ И ДРВАР

КОЛИКО кантоналне власти брину о местима у којима су већински Срби, показује и чињеница да су Дрвар и Гламоч повезани девастираним и макадамским путем.

- Нема воље надлежних власти да реше овај проблем. Кантон 10 чак добија додатна средства на основу неразвијености општина у свом саставу, међутим Кантон уплаћује само оно што мора и што је по закону неопходно, као што су шумске таксе и слично - каже Горан Броћета.

Дрварска села су, додаје, богата шумом и водом, и имају доста потенцијала, али наш народ, нажалост живи на ивици сиромаштва.

Поред материјалнх, Србима у ФБиХ су ускраћена и основна људска права. То се нарочито види по Гламочу, општини која броји око 3.000 становника и од којих су већина Срби. Српска деца у овој општини од рата не уче матерњи језик. Иако су већина, Срби немају уставом загарантовано право. Локалне власти, на челу са начелником Небојшом Радивојшом се боре да се ово основно људско право, више од 28 година након рата, оствари.

Основци и средњошколци не уче српски језик и националну групу предмета, при упису у школе морају да се определе да ли ће учити хрватски или тзв. босански језик, јер у наставном плану ресорног министраства Кантона 10, коме припада Гламоч, српског језика нема.

Посланик СНСД-а у Скупштини Кантона 10 Горан Броћета каже да од овог права Срби у Гламочу никада неће и не смеју одустати.

- У Уставу БиХ јасно су дефинисане све категорије конститутивности народа, нажалост оне су и дан-данас слово на папиру. Шта год да се покушало у Гламочу, није се успело. Обраћали смо се министарству и покушали на све начине да натерамо људе да схвате да не можете некоме ускратити основна људска права - каже Броћета и додаје да су о овом проблему обавестили и амбасадоре страних земаља.

С друге стране, српска деца у Дрвару и Босанском Грахову изучавају матерњи језик и националну групу предмета, али за то су се морали сами изборити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији